Da li srpski potrošači znaju šta jedu? Koliki je broj zemalja u svetu čije poljoprivrede nisu GMO? Da li hleb sa kvascem zaista goji i kako mineralna voda može da ima pozitivno dejstvo na brojne zdravstvene probleme? Ovo su samo neka od pitanja na koje su odgovore dali svetski i domaći stručnjaci iz oblasti proizvodnje hrane, poljoprivrede i kontrole kvaliteta na Drugoj međunarodnoj konferenciji o bezbednosti hrane „Šta jedemo“, koja je održana 11.maja u organizaciji sertifikacionog i kontrolnog tela „TMS CEE“ i medijske kuće „BIZLife“ u beogradskom hotelu „Falkeinsteiner“.
Konferenciju je otvorio Nenad Dolovac, savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, lepim vestima da je upravo tog dana održana konstitutivna sednica Stručnog savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane. Ovo telo, koje čini 15 eksperata iz različitih oblasti, imaće savetodavnu funkciju u cilju povećanja bezbednosti hrane na našem tržištu ali će, između ostalog, odlučivati i o prometu genetski modifikovanih organizama u Srbiji. Dolovac je i najavio da će 22. maja biti promovisana oznaka “Srpski kvalitet” koja će stajati na određenim proizvodima koji potiču iz Srbije.
Boško Gavović, generalni direktor „TMS CEE“ upravo je govoreći o GMO izneo, do sada malo poznat podatak, da je Srbija jedna od tri zemlje u svetu čije poljoprivrede nisu GMO, što predstavlja izuzetnu šansu za našu zemlju, pogotovo uzimajući u obzir činjenicu da će do 2050.godine potražnja za poljoprivrednim proizvodima porasti za čak 70 odsto. Na istom panelu, koji je za temu imao „Šta jedemo“, govorio je i Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, koji je istakao prednost takozvanih „premium proizvoda“ ( poput „bejbi bifa“) za kojima postoji velika potražnja na evropskom ali i svetskom tržištu, ali srpsko stočarstvo nije u mogućnosti da ih podmiri, iako za njihovu prozvodnju postoje uslovi. Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije rekao je da je simptomatično kako se na našem tržištu uglavnom prodaje meso za koje se navodi da je „juneće“, iako je dobro poznato da je u pitanju goveđe meso. On je ukazao i na to da ni kupovina na pijaci više ne garantuje kvalitetan i dobar proizvod, jer proizvođači često stavljaju natpis „organsko“, iako je precizno definisano šta je organiski uzgojen proizvod; ali je pohvalio spremnost velikih trgovinskih lanaca da kontrolišu svoje proizvode. O tome zašto se „veliki igrači“ na svetskom tržištu odlučuju za primenu nekih od standarda i šta im to

donosi pričao je Marek Marzec iz „Internation Featured Standards- IFS Central and Eastern Europe“. O tome kakve sve prevare u industriji hrane postoje ( npr. prodaje ulja od semenki kao maslinovog ulja ili mocarele na kojoj piše da „ne sadrži mleko“) govorio je Marco Berutti, iz „TÜV SÜD Management Service“.
Na drugom panelu, pod nazivom „Specifičnosti pojedinih tipova proizvodnje“ Gordana Mačak, direktor kvaliteta „Mlekoprodukta“ govorila je, između ostalog, i sledljivosti proizbodnje u mlekarskoj industriji, opozivu proizvoda i o tome šta to predstavlja za kompaniju. Zoran Miladinović, Baking Center Manager iz kompanije „Lesaffre“ pričao je o glavnim trendovima u pekarstvu danas; prednostima korišćenja takozvanog kiselog testa ali i „razotkrio mit“ o tome da hlebovi sa kvascem goje i nadimaju, naime kvasac u pekarskim proizvodima je inaktivisan i ne može da izazove fermentaciju u sistemu za varenje kod ljudi. Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Tomislav Jovanović izneo je zanimljive podatke o značaju magnezijuma za ljudski organizam i zdravlje kao i o blagotvornom uticaju vode bogate magnezijumom na preko 350 vitalnih ćelijskih reakcija.
Tema trećeg panela bila je primarna i organska proizvodnja a o aktulnim statusima sertifikacije u primarnoj proizvodnji pričali su dr Budimir Plavšić, načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu i zaštitu dobrobiti životinja, Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, dr Dragan Šefer, profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu i Bratislav Milošević, MS Manager „TMS CEE“.