EKOFORUM

BEOGRAD – Recan fondacija, Ball Beverage Packaging Europe i Beer Fest ove godine prvi put organizuju humanitarnu ekološku akciju, u okviru koje će od svake prodate limenke biti izdvojeno pet dinara za programe podrške članovima udruženja „Živimo zajedno”, koji su usmereni na reciklažu.
„Posetioci festivala već godinama uspešno recikliraju i brinu o životnoj sredini. Ove godine idemo korak dalje i raduje nas što ćemo kroz reciklažu moći da pomognemo onima kojima je to zaista neophodno”, istakla je Jelena Kiš iz Recan fondacije.
Recan fondacija već 12 godina sarađuje sa udruženjem „Živimo zajedno” u oblasti reciklaže limenki, jer se udruženje delom finansira od prodaje sekundardnih sirovina.
„Živimo zajedno” uključuje svoje korisnike u prikupljanje amabalaže, a sva tako dobijena sredstva ulažu u vođenje i aktivnosti centra, objasnila je Kiš.
Zahvaljujući donaciji kojom se izdvaja 5 dinara od svake prodate limenke, svi posetioci ovogodišnjeg Beer Festa će, pored motiva da uživaju u odabranom napitku i recikliraju, imati i dodatan, humanitaran motiv da svoje omiljeno piće kupe u limenci.
Akcija se sprovodi uz podršku Grada Beograda.
(Tekst: Represent Communications, foto: Pixabay)

BEOGRAD – Povodom predstojećeg Belgrade Beer Festa, Recan fondacija i organizatori Festivala pozivaju Beograđane da donesu prazne limenke za reciklažu na Trg Nikole Pašića od 1. do 13. avgusta u periodu od 16 do 20 časova. Svi koji donesu pet praznih limenki i ubace ih u metalnu konstrukciju u obliku naziva festivala dobijaju osveženje. Akcija pod sloganom “Biram da recikliram” trajaće i tokom održavanja Belgrade Beer Festa, uz podršku Grada Beograda.

“Ove godine obeležavamo 10 godina akcije ’Biram da recikliram’, u okviru saradnje sa Belgrade Beer Festom, tokom kojih smo zajedno prikupili i recilirali više od šest tona limenki. Ponosni smo što smo zajedno edukovali posetioce o značaju zaštite životne sredine i motivisali ih da se odlučuju za limenku, koju je moguće u potpunosti reciklirati”, naglasio je Nemanja Komatović iz Recan fondacije.

Ove godine Belgrade Beer Fest predstavlja i posebnu Craft zonu, u okviru koje će biti dostupna jedinstvena limenka, specijalno dizajnirana za festival, u koju će se točiti pivo. Na taj način, limenka će zameniti više od 100.000 plastičnih čaša, koje nije moguće reciklirati i za čiju je razgradnju potrebno više stotina godina.

U planu je da festival u budućnosti bude manifestacija na kojoj će upotreba plastike biti svedena na minimum, čime se prate svetski tokovi “plastic free” kampanje.

Recan fondacija, koja sprovodi akciju “Svaka limenka se računa”, do sada je na više od 140 događaja promovisala reciklažu limenki za piće, za više od tri miliona ljudi. Na najvećim muzičkim festivalima u Srbiji, Recan fondacija je prikupila više od 4,3 miliona limenki.
(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Tokom tri dana takmičenja u Beogradu, srednjoškolci iz 37 zemalja okupljeni u 39 učeničkih kompanija predstavili su javnosti svoje inovativne proizvode i usluge kroz četiri faze takmičenja, a ocenjivao ih je panel žirija sastavljen od 30 predstavnika najvećih svetskih kompanija.

Dugogodišnju partnersku saradnju sa evropskom kancelarijom Dostignuće Mladih (Junior Achievement), kompanija ManpowerGroup je uspostavila i na teritoriji Srbije kroz različite oblike saradnje i podrške. Prošle godine uspostavljena je trogodišnja saradnja na projektu najboljih učeničkih kompanija, gde ManpowerGroup dodeljuje specijalnu nagradu na evropskom takmičenju, pod nazivom „Ready for Work“ sa ciljem da se mladim ljudima osigura mogućnost da se spreme za tržište rada i pre nego što zvanično završe svoje formalno obrazovanje.

„Kao kompanija koja je lider u svojoj oblasti poslovanja, želimo da ukažemo značaj i potencijal srednjoškolskog preduzetništva koje ima dobrobiti kako za pojedince – učenike koji imaju mogućnost da razvijaju svoje veštine, tako i za društvo u celini. Svojim učešćem i podrškom ovom i sličnim projektima koji u svom fokusu imaju upravo omladinsku populaciju, želimo da ukažemo na značaj koji ima osposobljavanje upravo ove grupe za sve izazove koje će im sutra doneti tržište rada“, izjavio je Aleksandar Hangimana, član žirija i Managing Director ManpowerGroup Balkans.

Filantropski koncept učenika koji predstavljaju Norvešku kroz kompaniju “Art of Joy” doneo im je ManpowerGroup nagradu “Ready for Work” za prodaju majice koje su dizajnirala deca koja se leče na odeljenju za onkologiju bolnice u Oslu. Profit ove učeničke kompanije ide u organizaciju zabavnih aktivnosti za decu sa odeljenja.

Učenička kompanija je obrazovni program svetske mreže Junior Achievement koji omogućava srednjoškolcima da steknu iskustvo vođenja sopstvene kompanije, sa realnim proizvodima i uslugama. Tokom prošle školske godine, više od 340 hiljada učenika u Evropi je pohađalo ovaj program, a samo u Srbiji osnovano je 144 učeničkih kompanija.

Ovo takmičenje su realizovale organizacije Dostignuća mladih i JA Europe, uz podršku Ministarstva privrede, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Evropske komisije, kao i kompanija AT&T, AXA, Citi, Delta Air Lines, FedEx, ManpowerGroup, Oracle i TeleGroup.
(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan razgovarao je danas sa delegacijom Češke razvojne agencije, koju je predvodio direktor Pavel Frelih, o daljim pravcima saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

Trivan je, izražavajući zadovoljstvo zbog jačanja bilateralnih odnosa Srbije i Češke u oblasti zaštite životne sredine, ukazao na to da bi zajednički odnosi dveju zemalja, osim što imaju veliki politički značaj, trebalo da ostvare i ekonomski izraženu dobrobit.

U okviru naših aktivnosti usmerenih na rešavanje praktičnih problema i iznalaženju izvora finansiranja u oblastima zaštite životne sredine kao što su prerada otpadnih voda, upravljanje otpadom, pošumljavanje, remedijacija zemljišta, pitanje kvaliteta vazduha i zaštita prirode, široke su mogućnosti za saradnju za Češkom, koja može biti još dublja i bolja, rekao je on.

S obzirom na to da je Srbiji u narednih trideset godina potrebno 15 milijardi evra da uloži u zaštitu životne sredine, Srbija je veoma zainteresovana za saradnju i investiranje u ovu oblast, a javno-privatno partnerstvo je put kojim se mogu ostvariti sveukupni interesi za bolju i zdraviju životnu sredinu, istakao je ministar.

Trivan je izrazio podršku inicijativama za realizaciju zajedničkih projekata u rešavanju problema stanja životne sredine u lokalnim zajednicama, kao što je projekat prerade otpadnih voda u opštinama Ljubovija i Bratunac, upućujući poziv češkim kompanijama da se uključe u zajedničke projekte.

Frelih je izrazio spremnost Češke da na temelju dobrih bilateralnih odnosa dveju zemalja pomogne Srbiji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji u Poglavlju 27, koje se odnosi na oblast životne sredine.

Spremni smo da razvijanjem saradnje kroz konkretne oblasti kao što je zaštita voda i prerada otpadnih voda, sa vama podelimo stečena iskustva i pomognemo u procesu pridruživanja. Pošto je Srbija dosta napredovala na polju evrointegracija, Češka se okreće ka projektima javno-privatnog partnerstva, rekao je Frelih.

U razgovoru je zaključeno da će se nastaviti sa razvijanjem saradnje dveju zemalja u oblasti zaštite životne sredine na temelju zajedničkih interesa i uspostavljanja savremenih ekoloških standarda, a u narednom periodu opšti pravci saradnje biće konkretizovani kroz neposredne projektne predloge.

Sastanku su prisustvovali i predsednici opština Ljubovija i Bratunac, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan potpisao je danas ugovore sa predstavnicima nevladininih organizacija o dodeli bespovratnih sredstava za podršku projektima u oblasti zaštite životne sredine, ukazavši na značaj civilnog društva za ukupan razvoj zemlje.

Trivan je istakao da nema razvijenog društva bez razvoja civilnog društva, čiji je značaj neprocenjiv u stvaranju društvene klime u kojoj će zaštita životne sredine biti jedan od prioriteta.

Država i resorno ministarstvo računaju na podršku civilnog društva. Ni najbogatije zemlje sveta nemaju kapcitete da sve urade same, jer je to pitanje ne samo novca, već i ljudskih resursa, i zato je važno da u postizanju evropskih standarda u zaštiti životne sredine imamo podršku civilnog sektora i drušva u celini, rekao je on.

Ministar je podsetio na to da cenu nebrige o životnoj sredini već plaćamo i to skupo, od posledica po zdravlje ljudi, do gubitka biodiverziteta i ekosistema koji su nam osnova života, do klimatskih promena, i upozorio na to da će bitka za zdravu životnu sredinu i dostizanje EU standarda trajati trideset godina i da neće stati, jer će te zemlje dalje napredovati.

U borbi za zdravu životnu sredinu važna nam je podrška svih, vladinog i nevladinog sektora, medija, predstavnika nauke i struke, privrede, mlade generacije ali nam je dragoceno iskustvo starije generacije, penzionera, ukazao je Trivan.

On je uputio poziv društveno odgovornim kompanijama da podrže i pomognu aktivnosti civilnog društva, i ukazao na to da je Ministarstvo ove godine izdvojilo više sredstava za podršku nevladinim organizacijama i da će nastojati da se više sredstava izdvaja za rad civilnog sektora u zaštiti životne sredine.

Ministarstvo je raspisalo javni konkurs za dodelu sredstava na koji je pristigla 291 prijava, od kojih su izdvojena 73 projekta čija će realizacija biti podržana u ukupnom iznosu od 35.000.000 dinara.

Ministarstvo zaštite životne sredine je povodom javnog konkursa prvi put organizovalo “info dan” kako bi zaintesovane organizacije civilnog društva bile dodatno informisane o detaljima, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

NOVI SAD – Posetioci ovogodišnjeg Exita uživali su u pravljenju jedinstvenog ekološkog murala – Pixelate. Od 2000 limenki kreirali su impresivnu sliku devojke koja simbolizuje temu ovogodišnjeg Exita – Freedom, dugu čak 6 metara. Ovom zanimljivom poduhvatu priključili su se i domaći i strani posetioci festivala. Umetnost i reciklažu spojile su limenke, najpogodnija ambalaža za piće. Lagane su, nesalomive i mogu se bezbroj puta reciklirati. Pixelata je još jedan doprinos i još jedno podsećanje na važnost zaštite životne sredine od strane Recan fondacije i Exit fondacije.
(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Udruženje za ambalažu i zaštitu životne sredine – SEPEN započelo je izradu studije o ambalažnom otpadu u Srbiji koja bi, izmedju ostalog, trebalo da pruži uvid u količinu ambalaže i ambalažnog otpada i ponudi moguće mere za unapredjivanje postojećeg sistema.
Upravni Odbor SEPEN doneo je odluku o izradi “Studije trenutnog stanja sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji i preporuka za njegovo unapređenje”.
Očekuje se da ova studija ponudi informacije o rezultatima i funkcionalnosti postojeće šeme produžene odgovornosti proizvođača, kao i uvid u probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo.
Takođe, studija će se baviti i identifikacijom i verifikacijom količine ambalaže koja se proizvodi u Srbiji, identifikacijom i verifikacijom količine ambalažnog otpada koji se generiše, utvrđivanjem osnovnih trendova u narednom periodu, kao i opredeljivanjem mogućih mera za unapređenje postojećeg sistema.
SEPEN samostalno finansira izradu ovog dokumenta, a sprovodi je kompanija DeloitteAdvisory Sp. koja je odabrana na međunarodnom tenderu.
SEPEN je organizacija koja okuplja industrije iz lanca snabdevanja u oblasti ambalaže u Srbiji i bavi se temama koje se tiču pakovanja i zaštite životne sredine, bez favorizovanja bilo kog specifičnog materijala za pakovanje ili sistema upravljanja ambalažnim otpadom.
SEPEN je član organizacije EUROPEN sa preko 40 najvećih evropskih kompanija koje predstavljaju skoro sve segmente lanca vrednosti iz oblasti pakovanja, kao i osam nacionalnih industrijskih asocijacija koje se bave ambalažom i životnom sredinom.
(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Posetioci ovogodišnjeg festivala Exit imaće priliku da kreiraju jedinstveni umetnički mural od iskorišćenih limenki.
Instalacija duga 6 metara, pod nazivom Pixelata je projekat španskih dizajnera, a svako umetničko delo nastaje bojenjem i ubacivanjem limenke u prethodno pripremljenu konstrukciju.
Posetioci će time na kreativan način doprineti reciklaži limenki, koje je u potpunosti moguće reciklirati i upotrebiti ponovo nakon samo 60 dana.
„Pixelata je najbolji spoj umetnosti i reciklaže i predstavlja impozantno umetničko delo u čijem stvaranju svi možemo učestvovati. Posetioci festivala sjajno reaguju i dosada smo zajedno kreirali više murala, koji istovremeno oduševljavaju publiku, ali i šire svest o značaju reciklaže. Svi zajedno podsećamo se još jednom zašto je limenka najpogodnija – lagana je, nesalomiva i može se bezbroj puta reciklirati!“, naveo je Nemanja Komatović iz Recan fondacije.
Do sada su se u pravljenju umetničkih dela od limenki oprobali posetioci EXIT-ovih festivala u Bosni, Rumuniji, Hrvatskoj.
Pixelata se nalazi u Opens zoni i omogućena je zahvaljujući saradnji Recan fondacije i Exit fondacije.
Recan fondacija za reciklažu limenki za piće osnovana je 2005. godine kao neprofitna organizacija od strane “Ball Beverage Packaging Europe”, fabrike za proizvodnju limenki.
Program Svaka limenka se računa je partnerstvo između proizvođača limenki, pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine, koje znaju koliko je reciklaža limenki bitna i žele da vas ohrabre da reciklirate.
(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da će resorno ministarstvo ove godine nabaviti nova vozila i radne i zaštitne uniforme za vatrogasce, kako bi zaštitilo njihove živote i omogućilo im da budu još efikasniji u pružanju pomoći građanima.

Stefanović, koji je prisustvovao završnoj vežbi polaznika II klase osnovne obuke pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica u sedištu Uprave za vanredne situacije u Beogradu, objasnio je da će do oktobra biti nabavljeno više od 3.000 novih radnih uniformi, a tokom ove i do leta sledeće godine Sektor za vanredne situacije dobiće više od 60 novih vozila.

On je čestitao svim polaznicima obuke uspešno završen kurs, i dodao da 30 polaznika Druge klase predstavlja deo od 150 ljudi, koliko će ove godine biti primljeno u Sektor za vanredne situacije.

Trudićemo se da naredne godine primimo isto toliko ljudi, da širom Srbije popunimo vatrogasno-spasilačke jedinice i osnažimo Sektor za vanredne situacije, kako bi bio još efikasnija podrška građanima u slučaju poplava, požara i u svim ostalim situacijama, rekao je potpredsednik Vlade.

Polaznici Druge klase osnovne obuke pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica prikazali su veštine i sposobnosti koje su stekli tokom obuke i uspešno izveli vežbu gašenja požara u zgradi i evakuaciju povređenog lica iz zapaljenog stana.

Po završetku vežbe, Stefanović je ocenio da su ovi mladi ljudi za tri meseca obuke ovladali početnim veštinama i da su spremni i sposobni da se već danas sa starijim i iskusnijim kolegama uključe u posao.

BEOGRAD – Fiskalni savet smatra da je u idućoj godini potrebno izdvojiti oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 350 do 400 miliona evra za investicije u oblast životne sredine, jer je, kako navode, Srbija medju najzagadjenijim državama u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva i doprinosi smanjenju životnog veka.
“Veličina problema u ovoj oblasti traži velike investicije u visini od osam do devet milijardi evra u narednih 10 do 15 godina”, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na konferenciji za medije.
U Fiskalnom savetu su procenili i da bi ulaganja u iznosu 1,3 odsto BDP u oblast zaštite životne sredine dovelo do ubrzanja rasta BDP od najmanje 0,5 odsto.
Petrović je kazao da bi na godišnjem nivou otprilike 350 do 400 miliona evra u 2019. godini mogao da bude budžetski prostor, odnosno iznos koji bi mogao da se koristi za investicije u oblasti zaštite životne sredine i da bi bilo “stvarno jako loše ako bi taj novac ponovo otišao u potrošnju, na prekomerno povećanje penzija i plata u javnom sektoru ili neke druge neprioritetne troškove”.
U državnoj kasi će se, prema njegovim rečima, naći višak novca jer su smanjenji troškovi za kamate i po osnovu garancija, a privredni oporavak obezbeđuje veće prihode
Fiskalni savetuje izdvajanje od pola milijarde evra godišnje u oblast zaštite životne sredine – delom iz državne kase, a oko 150 miliona izdvajali bi lokalne samouprave i javna preduzeća.
“Tu je pre svega EPS, koji po tehnologiji proizvodnje pravi najveća zagađenja vazduha, ali ne samo vazduha, i trebalo bi da investrira u narednih deset godina oko milijardu evra, što je veliko pitanje ako se ovako nastavi sa nereformisanim EPS-om”, rekao je Petrović.
Fiskalni savet napominje da je neophodno bolje upravljanje postojećim sredstvima koja se izdvajaju za životnu sredinu.
“Što znači da ekološke takse treba da se troše isključivo za pitanja životne sredine. I to bi bio važan korak, jer sada su to već sredstva oko 100 miliona evra i to bi bio odmah dvostruko veći budžet za ekološka pitanja od onog koji imamo sada”, ističe Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
Srbija ulaže tri puta manje sredstava u oblast zaštite životne sredine od zemalja centralne i istočne Evrope, podsećaju iz Fiskalnog saveta.
Detaljnije o preporukama na sajtu Fiskalnog saveta
(Ekoforum)