Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović održao je danas bilateralni sastanak sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke u Beogradu NJ.E. Akselom Ditmanom.

Ministar Nedimović i ambasador Ditman konstatovali su da dve zemlje imaju veoma intezivnu saradnju. Kao prioritetne teme sastanka istaknute su održivi rast i zapošljavanje, gde je jedan od ciljeva podrška malim i srednjim preduzećima; oblast zaštite životne sredine i proces približavanja Republike Srbije Evropskoj uniji u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. nastavak

U Centru za posetioce „Vrelo” – Parka prirode „Stara planina”, održan je sastanak povodom inicijative za pokretanje projekta reintrodukcije beloglavog supa (Gyps fulvus) na Staru planinu i realizacije komplementarnih projekata povratka beloglavog supa u Popovo polje, u okviru programa saradnje sa Republikom Srpskom, kao i pokretanja LIFE projekta koji bi obuhvatio osam država Balkana sa temom zaštite lešinara i uspostavljanja koridora na migratornim putevima beloglavog supa sa ciljem povratka ove vrste kao i tri isčezle vrste lešinara sa Balkana. Sastanak je održan 1. septembra 2016. godine, u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i JP „Srbijašume” – upravljača Parka prirode „Stara planina”, uz prisustvo predstavnika  Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Svetskog fonda za prirodu (WWF), Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Grada Pirota, Specijalnog rezervata prirode „Uvac” i Specijalnog rezervata prirode „Klisura reke Trešnjice”. nastavak

Iako su sudbine Palićkog i Ludaškog jezera direktno povezane, o Ludaškom jezeru veoma se retko govori. Međutim, bespovratna sredstva za sanaciju ovih jezera Subotica je dobila upravo zahvaljujući Ludaškom jezeru, koje je sa stanovišta prirode, od međunarodnog značaja.

Zaštićeno jezero od međunarodnog značaja izgleda ovako. Neprirodna kivi zelena boja vode i oku laika govori da sa Ludašem nešto ozbiljno nije u redu. Koncentracija modro – zelenih algi još je viša nego u IV sektoru Palićkog jezera čija se voda kroz kanal direktno  uliva u Ludaš. S tim što se u Palić uliva čista voda sa prečistača, dok se u Ludaš uliva problematična voda iz IV sektora, dodatno zagađenom vodom iz kanala koji povezuje ova dva jezera. nastavak

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine po raspisanom javnom konkursu od 24. maja 2016. godine u oblasti zaštite životne sredine, a na osnovu  sprovedene konkursne procedure i konačne Liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata koju je utvrdila Konkursna komisija za sprovođenje postupka za dodelu sredstava za podršku projektima zaštite životne sredine koje sprovode udruženja i druge organizacije civilnog društva u 2016. godini sufinansiraće se 50 projekata.

Na navedeni konkurs pristiglo je ukupno 220 prijava.

Rukovodeći se  utvrđenim prioritetnim tematskim oblastima konkursa za koje će se opredeljivati sredstva, utvrđenim kriterijumima i opredeljenim sredstvima (20.000.000,00 dinara), izabrano je 50 projekata za sufinansiranje, u traženom iznosu ili delom traženih sredstava. nastavak

Danas su u poseti gradu Nišu bili predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, dr Stana Božović, Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Ričard Maša, kao i predstavnici Kancelarije za Evropske integracije Vlade Republike Srbije.

Povod za posetu gradu Nišu je predstavljanje Studija izvodljivosti za Projekat postrojenja za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u ovom gradu. Studija treba da omogući da se Nišu, kroz program pretpristupne razvojne pomoći fondova EU, IPA 2017, obezbede bespovratna sredstva za izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda i izgradnju kanalizacione mreže grada Niša.

Ukoliko dobije podršku za finansiranje iz pretpristupnih fondova Evropske Unije, ovaj projekat bi predstavljao NAJVEĆI INFRASTRUKTURNI PROJEKAT iz oblasti zaštite životne sredine koji se finansira iz pretpristupnih fondova Evropske Unije.

„Saradnjom Vlade Republike Srbije i grada Niša, a uz podršku Evropske Unije, u Nišu će se sprovoditi najveći infrastrukturni projekat iz oblasti zaštite životne sredine u pretpristupnom periodu. Vrednost postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa izgradnjom i rekonstrukcijom kanalizacione mreže daleko premašuje sve ono što smo do sada finansirali, a sredstva će Vlada Republike Srbije obezbediti iz pretpristupnih fondova EU“, istakla je državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospođa Stana Božović, i čestitalanovom gradonačelniku Niša, gospodinu Bulatoviću, što je svojim zalaganjem, i uz podršku Vlade Republike Srbije, pokazao spremnost grada Niša da iznese ovako vredan infrastrukturni projekat, koji će obezbediti čiste reke, održivost vodnih resursa, zdravu životnu sredinu i zdravlje građana.

Projekatprikupljanja i prečišćavanjaotpadnihvodaza Grad Nišpodrazumevaizgradnjunovihkolektora, sanacijudelapostojećih, zatimgradskopostrojenjeza prečišćavanje otpadnih voda, kao i dodatnetretmanemulja.

Kompletna projektno tehnička dokumentacija za postrojenje i kanalizaciju će se finansirati iz novog programa podrške Švedske razvojne agencije sektoru zaštite životne sredine u Srbiji, PEID, „Priprema i razvoj investicija u životnoj sredini’’, koji počinje 25. jula 2016. i vredi skoro 3 miliona evra.

Džang Tjenha, zamenik direktora Odeljenja za zaštitu životne sredine Autonomnog regiona Tibet, izjavio je juče da će ovaj kineski region ostati posvećen zaštiti životne sredine.

Prema njegovim rečima, od 2009. godine do danas u zaštitu životnog okruženja na Tibetu uloženo je više od 7,1 milijardu juana, odnosno oko milijardu dolara. nastavak

Državna sekretarka, dr Stana Božović, danas je održala završnu sednicu upravnog odbora petogodišnjeg razvojnog programa podrške razvoju infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine EISP, koji je finansirala Vlada Kraljevine Švedske sa preko 4 miliona eura. Jedan od najbitnijih rezultata saradnje je kreiranje neophodne infrastrukture kako bi se u ovoj godini projekti koji su spremni i zreli za finasiranje iz pretpristupnih fondova Evropske Unije podržali sa 100 miliona evra bespovratnih sredstava.

„Zahvaljujući našoj saradnji uspeli smo da rešimo 80% svih problematičnih projekata koje smo nasledili, da za preostale problematične projekte pripremimo tendersku dokumentaciju i obezbedimo finansiranje, da pripremimo i usvojimo neke od najznačajnijih strateških dokumenata za oblast zaštite životne sredine, stvorimo pravni okvir za Zeleni fond, pripremimo podzakonske akte i povećamo kapacitete koji će omogućiti prikupljanje i do 12 milijardi dinara ekoloških taksi umesto dosadašnjih šest, da sprovedemo važne infrastrukturne projekte čije iskustvo će nam omogućiti da se budući projekti iz oblasti infrastrukture životne sredine sprovode mnogo efikasnije i uspešnije. Danas Srbija ima jasnu viziju i plan pripreme, finansiranja i sprovođenja infrastrukturnih projekata iz oblasti zaštite životne sredine, kako bi u planiranom i realnom roku dostigla zadate ciljeve i na taj način obezbedila svojim građanima zdravu životnu sredinu, koja je u skladu sa standardima Evropske Unije“, istakla je državna sekretarka, dr Stana Božović.

Švedska će nastaviti da pruža podršku Srbiji za razvoj zaštite životne sredine i u narednom periodu kroz četiri specifična sporazuma o donaciji, vredna 10 miliona evra. Podrška koju Švedska daje za pripremu projekta za tretman otpadnih voda za grad Niš rezultiraće najvećim infrastrukturnim projektom iz zaštite životne sredine uopšte, odnosno drugim najvećim infrastrukturnim projektom koji je Evropska Unija finansirala u Srbiji do sada.

Direktor Švedske razvojne agencije za Srbiju, g. Torgni Svenungson, se zahvalio državnoj sekretarki na dosadašnjoj saradnji i poželeo da se saradnja između dve Vlade nastavi i u budućnosti. „Mi smo spremni da vam damo punu podršku za realizaciju kako projekta u Nišu, tako i ostalih infrastrukturnih projekata. Želim da vas obavestim da je generalni direktor Švedske međunarodne Agencije za razvoj istakao neophodnost nastavka realizacije velikih infrastrukturnih projekata iz oblasti životne sredine u Srbiji, prilikom boravka u Briselu i u razgovoru sa najvišim rukovodstvom Generalnog direktorata Evropske Komisije za susedsku politiku i proširenje (DG NEAR). Naš novi program podrške, Podrška pripreme i razvoja infrastrukture u oblasti životne sredine PEID, koji bi uskoro trebalo da počne sa realizacijom, ima za cilj da pomogne Ministarstvu da pripremi kvalitetne i zrele infrastrukturne projekte za finansiranje iz IPA fondova EU. Mi očekujemo da to budu projekti u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, ali i drugim prioritetnim opštinama i regionima. Na taj način, Švedska će dati svoj doprinos Srbiji u procesu pristupanja Srbije Evropskoj Uniji za oblast životne sredine.“

Projekti koji su do sada zajednički realizovani tokom prethodne dve godine:

Prilikom završnog sastanka upravnog odbora razvojnog programa podrške razvoju infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine EISP, koji sprovodi Međunarodna menadžment grupa IMG, a finansira Vlada Kraljevine Švedske, učesnici sastanka su zajedno prošli nacrt završnog izveštaja i istakli samo neke od mnogobrojnih zajedničkih aktivnosti:

• otvaranje osme regionalne sanitarne deponije u Pančevu,
• otvaranje transfer stanice i reciklažnog centra u Čačku,
• otvaranje reciklažnog centra u Bajinoj Bašti,
• uvođenje primarne separacije reciklažnog otpada u opštini Arilje,
• izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda u Beloj Crkvi,
• priprema i revizija projektno tehničke dokumentacije za liniju mulja u gradu Leskovcu,
• priprema i revizija projektno tehničke dokumentacije za regionalni sistem za upravljanje otpadom u Novom Sadu,
• priprema i revizija projektno tehničke dokumentacije za regionalni sistem za upravljanje otpadom u Kragujevcu,
• priprema i revizija projektno tehničke dokumentacije za postrojenje za tretman otpadnih voda u Nišu,
• priprema i revizija projektno tehničke dokumentacije za postrojenje za tretman otpadnih voda u Batajnici,
• revizija projektno tehničke dokumentacije za regionalni sistem za upravljanje otpadom u Subotici,
• priprema i revizija projektno tehničke dokumentacije za regionalni sistem za upravljanje otpadom za region Kalenić u Ubu,
• priprema i revizija projektno tehničke dokumentacije za regionalni sistem za upravljanje otpadom Banjica u Novoj Varoši,
• revizija projektno tehničke dokumentacije za regionalni sistem za upravljanje otpadom i tretman otpadnih voda u Zrenjaninu,
• podrška za javnu nabavku linije za separaciju i hale u gradu Sremska – Mitrovica,
• opciona analiza i priprema dokumentacije za sanitarnu deponiju u Inđiji,
• projekat sanacije klizišta i proširenja tela deponije Duboko u Užicu vredan 4.5 miliona eura,
• analiza, priprema i izrada mnogih strateških dokumenata, poput Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, post-skrining dokumenta „Status i planovi prenošenja i sprovođenja evropskog pravnog okvira za Poglavlje 27, Životna sredina i klimatske promene“,
•  Nacionalna strategija za upravljanje muljem koji nastaje iz postrojenja za tretman otpadnih komunalnih voda,
•  uspostavljanje novog Zelenog fonda kao održivog sistema finansiranja projekata iz oblasti zaštite životne sredine,
•  Akcioni plan za dugoročno finansijsko planiranje investicija za teške infrastrukturne direktive,
• Priručnik za učešće privatnog sektora u investicijama zaštite životne sredine.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Privredna  komora  Beograd organizovali su skup pod nazivom “Novi pristup u zaštiti voda u Republici Srbiji“. Stručni skupu je imao za cilj da privrednim subjektima predstavi novo usvojenu regulativu u oblasti zaštite voda, koja se odnosi na kontrolu emisije zagađujućih materija u vode i  obaveza u sprovođenju.

Ovo predstavlja zahtevnu temu u procesu pregovaranja sa  Evropskom unijom i obaveze se mere milijardama evra. nastavak

Srbiji neophodna moderna politika u oblasti upravljanja otpadom

Tržište otpada u Republici Srbiji je u povoju i pruža mogućnost za ekonomski razvoj zemlje i otvaranje novih radnih mesta, Sandra Kamberović, Udruženje „Hrabri čistač“

Na FEAD forumu pod nazivom „Da li tržištu otpada u Evropi treba više liberalizacije ili više propisa”, koji je održan u sklopu prestižnog sajma IFAT u Minhenu, zaključeno je da je za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, kao jednom od najvažnijih i ekonomski najzahtevnijih segmenata u procesu evrointegracija Srbije, neophodna moderna politika upravljanja otpadom koja će omogućiti dalji razvoj ove oblasti.

„U ovom momentu, tržište otpada u Republici Srbiji je u ranom povoju i daje mogućnost, kako domaćim, tako i stranim investitorima, za njegov dalji razvoj i kreiranje novih radnih mesta”, istakla je Sandra Kamberović, generalni sekretar Udruženja „Hrabri čistač”, čiji su predstavnici bili jedni od učesnika foruma.

Na konsultacijama sa predsednikom i generalnim sekretarom FEAD-a, koje su usledile nakon foruma, dogovoreno je da privatna industrija otpada u Srbiji može da računa na neophodnu pomoć u procesu razvoja tržišta i implementacije propisa, kao i da će Udruženje „Hrabri čistac” dobiti punu podršku prilikom kreiranja nacionalnih propisa, a u skladu sa EU politikama.

O metodima i načinu unapređenja saradnje biće detaljnije razgovarano na FEAD-ovoj sednici Skupštine, koja će biti održana 14. juna 2016. godine u Briselu.

Zahvaljujući članstvu Udruženja industrije otpada Srbije „Hrabri čistač“ u FEAD asocijaciјi, nacionalnim privatnim kompanijama omogućeno je da ravnopravno sa državama članicama EU raspravljaju o instrumentima za unapređenje industrije otpada i o posledicama implementacije propisa EU i propisanih ciljeva. To je ujedno prilika za razvoj sistema upravljanja otpadom u našoj zemlji, što je jedna od glavnih obaveza u procesu pridruživanja EU.

FEAD

Evropska federacija industrije otpada „FEAD“ okuplja članove nacionalnih udruženja iz 20 zemalja članica EU i jedne članice kandidata (udruženje iz Srbije – „Hrabri čistač”) koja se bave upravljanjem otpadom. Sa svojim članicama, FEAD ima oko 60% udela u upravljanju otpadom iz domaćinstаva i prerađuje više od 75% industrijskog i komercijalnog otpada u Evropi. Njihov zajednički godišnji obrt je preko € 75 biliona.

FEAD ujedno predstavlja i oko 3000 kompanija u njihovim aktivnostima u upravljanju otpadom. Zbirno, ove kompanije zapošljavaju preko 320,000 radnika, imaju oko 2,400 centara za separaciju i reciklažu, 1,100 centara za kompost, 260 postrojenja za pretvaranje otpada u energiju i 900 kontrolisanih deponija.

Hrabri čistač

Udruženje industrije otpada Srbije „Hrabri čistač“ je strukovno, neprofitno udruženje, koje se bavi pitanjima uređenja nacionalnih politika i pravnog okvira u industriji otpada u skladu sa politikom EU. Članovi su vodeće kompanije iz oblasti upravljanja otpadom, odnosno tretmanom neopasnog i opasnog otpada, deponovanjem, reciklažom i pretvaranjem otpada u energiju. Članice Udruženja pokrivaju oko 90% realizovanih projekata tretmana opasnog i neopasnog otpada u Republici Srbiji i oko 50% odlaganja komunalnog otpada na sanitarne deponije.