EKOFORUM

BEOGRAD – Srbija je na dobrom putu da Poglavlje 27, okarakterisano kao jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU, uskoro bude na agendi evropskih zvaničnika. Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da do kraja godine pripremi pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, zaključeno je 15. marta u Palati Srbije na sastanku Pregovaračke grupe u vezi komentara Evropske komisije na drugi nacrt Pregovaračke pozicije i plan aktivnosti za izradu i njeno slanje.

Komisija je krajem februara poslala komentare na drugi nacrt pregovaračke pozicije za Poglavlje 27. U njima je naglašeno da je potrebno uložiti više truda u poboljšanje u sektorima kvaliteta vazduha, industrijskih emisija, klimatskih promena i drugih, ali najviše u upravljanju otpadom. Evropska komisija smatra da bi Srbija trebalo da bude ambicioznija u ubrzanom ostvarivanju ciljeva vezanih za reciklažu komunalnog otpada.

Pregovaračka grupa 27 je postigla dogovor oko razvoja glavnih elemenata pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 i dostavljanja vladi na usvajanje. Među njima su i Specifični plan implementacije za Direktivu o industrijskim emisijama koji podržava zahtev za prelazni period, Akcioni plan za razvoj administrativnih kapaciteta, Plan za višegodinje investicije i finansiranje. Dogovoreno je da pregovaračka pozicija i dopunski materijali budu poslati početkom jula drugim institucijama za kordinaciju a da do kraja septembra budu poslati Vladi na usvajanje. Po odobrenju Vlade, pregovaračka pozicija bi trebala biti zvanično podneta, u decembru 2019. godine.

Šef Pregovaračke grupe 27, državni sekretar Ivan Karić, istakao je da će proces zvaničnog podnošenja zahtevati odgovornost na visokom administrativnom nivou kako bi se odobrili planovi na kojima se zasniva pregovaračka pozicija, kao i zato što implementacija zahteva velika finansijska sredstva. Samo za tri najskuplje direktive u sektoru voda i otpada je potrebno uložiti oko 7,2 milijarde evra.

Šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević istakla je da je važno da se dobro sagledaju i analiziraju dobijeni komentari i razmotri da li eventualno nešto od toga može da se uvrsti u pregovaračku poziciju. Probaćemo da imamo na Vladi usvojenu pregovaračku poziciju za poglavlje 27 do kraja ove godine, a to znači i DSIP-ove, koji praktično prate sprovođenje pregovaračke pozicije, a koji moraju biti potvrđeni na Vladi Srbije u jednom dokumentu zajedno ili pojedinačno.

Poglavlje 27 je jedno od najobimnijih u pregovorima sa Evropskom unijom. Izuzetno je tehničke prirode i zahteva detaljne informacije. Srbija je već obezbedila drugi nacrt pregovaračke pozicije sa dopunskim materijalom na oko 1.200 strana. Nastavlja se razvoj dopunskih materijala, uključujući osam Specifičnih planova implementacije za direktive u oblasti kvaliteta vazduha i hemikalijama i za INSPIRE Direktivu.

Pregovaračka grupa 27 je verovatno najbrojnija, s obzirom da obuhvata skoro 30 institucija i oko 150 članova.

Izvor: Represent Communications

BEOGRAD – Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo je oko 500 miliona dinara iz budžetskih sredstava kojima raspolaže za pomoć lokalnim samoupravama u rešavanju pitanja sanacije nesanitarnih deponija i prečišćavanja otpadnih voda.

Opredeljenim sredstvima biće obezbeđena izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa pripadajućom infrastrukturom, i izrada projekata sanacije i remedijacije postojećih nesanitarnih gradskih (opštinskih) deponija – smetlišta, namenjena lokalnim samoupravama koje su se odazvale na javni poziv Ministarstva i ispunjavaju neophodne uslove.

Naime, Ministarstvu je jedan od prioritetnih ciljeva rešavanje problema u oblasti upravljanja otpadom i prečišćavanje otpadnih voda. Za njihovo sistemsko i trajno rešavanje neophodno je jačanje finansijskih i kadrovskih kapaciteta lokalnih samouprava, u čijem delokrugu rada je realizacija ovih zadataka na nivou lokalnih zajednica.

Sredstva koje je Ministarstvo ovom prilikom opredelilo predstavljaju značajnu pomoć lokalnim samoupravama, jer je priprema projekata i projektnotehničke dokumentacije preduslov realizacije neophodnih infrastrukturnih radova i postizanja konkretnih rešenja ekoloških problema. Ona su samo deo procesa koje Ministarstvo realizuje u cilju osnaživanja lokalnih samouprava za rešavanje svih ključnih pitanja u zaštiti životne sredine.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine RS

Ilustracija: Pixabay

BEOGRAD – Na 30. Godišnjicu nastanka WWW – globalne mreže, danas je u prisustvu premijerke Srbije Ane Brnabić, britanskog ambasadora u Srbiji Denisa Kifa i direktorke British Council-a za Zapadni Balkan, Kler Sirs označen početak trogodišnjeg programa “Škole za 21. vek” koji u Srbiji kao i širom Zapadnog Balkana sprovodi British Council. Zahvaljujući investiciji britanske vlade od 10 miliona funti, milion učenika od petog do osmog razreda u regionu biće obučeno veštinama programiranja, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema koje zahteva savremeno tržište rada.

Ovaj program se u našoj zemlji realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i obuhvatiće 1.150 osnovnih škola u svim gradovima. Ustanove će biti opremljene micro:bit uređajima (na fotografiji), džepnim računarima koji će pomoći učenicima da nauče nove digitalne veštine i osnove programiranja, na zabavan i interaktivan način.

Kler Sirs, direktorka British Council-a za Zapadni Balkan podsetila je da je British Council sproveo pilot fazu ovog programa tokom 2017/2018 godine i rezultati su bili ohrabrujući:

“Nastavnici su uvideli važnost primene kritičkog razmišljanja i rešavanja problema u nastavi, dok je kod učenika uočeno povećano interesovanje za programiranje. Krajnji rezultat je veća motivacija na časovima, timski rad i kreativnost. Učenje je postalo zabavno”, rekla je ona i dodala: “Sada ćemo, uz podršku britanske Vlade, biti u mogućnosti da sprovedemo ovaj program u svim osnovnim školama u svim gradovima širom Zapadnog Balkana”.

Povodom početka programa, Ser Alan Dankan, britanski ministar za Evropu i Amerike, u obraćanju putem video linka rekao je:

“U ime britanske Vlade i British Council-a, zadovoljstvo mi je da otvorim program “Škole za 21. Vek” na Zapadnom Balkanu, danas na 30. godišnjicu od nastanka interneta. Ova inicijativa nastala je iz želje da pomognemo da ovaj region postane stabilniji i prosperitetniji, a razvijanje veština za 21. vek podstaćiće nove generacije tehnoloških preduzetnika, kao i u stvaranje novih zanimanja. Ponosan sam što, kao u rađanju interneta pre 30 godina, Velika Britanija i u ovom poduhvatu igra ključnu ulogu.”

Ambasador Velike Britanije u Beogradu, Denis Kif, je u svom govoru istakao: “U julu mesecu prošle godine London je bio domaćin Samita Zapadnog Balkana, a premijerka Tereza Mej je tom prilikom najavila više konkretnih inicijativa i programa podrške ovom regionu. U godini u kojoj napuštamo Evropsku uniju, potvđujemo naše čvrsto opredeljenje da podržimo stabilnost, bezbednost i društveni razvoj u ovom delu sveta. Želimo da osnažimo svoja stara savezništva i da uspostavimo nova partnerstva. Velika mi je čast, što sa kolegama iz British Council-a, danas zvanično pokrećemo jedan od najvećih bilateralnih obrazovnih programa. Ovaj ambiciozan program će trajati tokom naredne tri godine i Vlada Velike Britanije se obavezala da u njega uloži 10 miliona funti. Ponosan sam na to što će čitava jedna generacija osnovaca u Srbiji biti u prilici da, uz pomoć iz Velike Britanije, razvije nove veštine i učestvuje u istorijskom projektu izgradnje škola spremnih za 21.vek i njegove izazove.”

Reforma obrazovanja je najvažnija reforma koju Vlada Republike Srbije sprovodi, a projekat “Škole za 21. vek” se potpuno uklapa u politiku Vlade na ovom polju, rekla je predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić:

“Ova reforma je najkompleksnija iz tri razloga – ne postoje i neće postojati karijere za ceo život, drugo, neophodne su nam generacije koje će biti spremne za kontinuarano učenje i treće, u ovom trenutku, mi kao donosioci odluka ne znamo kako će izgledati poslovi budućnosti. Ono što je bio najveći nedostatak dosadašnjeg obrazovnog sistema je nastava puna nepotrebnih informacija. U budućnosti decu treba učiti analitičkom i algoritamskom razmišljanju, veštinama kreativnog mišljenja i rešavanja problema, veštinama 21. veka, a to je ono što Vlada svojim programima reforme obrazovanja želi da postigne. Projekat “Škole za 21. vek se uklapa u našu viziju obrazovanja u Sbiji i deo je deo onoga što mi radimo.”

Prosečna stopa nezaposlenosti mladih u zemljama Zapadnog Balkana od 31,5 odsto* jedna je od najviših u Evropi, a loš kvalitet i irelevantnost obrazovanja za tržište rada neki su od ključnih razloga. Kvalifikacije i iskustvo više nisu odučujući faktori, jer svetsko tržište rada zahteva veštine rešavanja problema, kritičkog mišljenja, digitalne pismenosti i kreativnosti. Program “Škole za 21. vek” podržava mlade ljude da se razviju u ovim oblastima kako bi mogli da da izgrade bolje šanse za poslove budućnosti.

* Svetska Banka, 2018

Izvor: British Council

BEOGRAD – Ball Corporation investirao je 45 miliona evra u novu proizvodnu liniju i proširenje proizvodnje i poslovanja u Srbiji. Ova investicija doprineće otvaranju 40 novih radnih mesta u fabrici u Beogradu, koja kao jedan od najvećih izvoznika u zemlji plasira 70 odsto svoje proizvodnje na više od 20 tržišta.

„Nova linija značajno će povećati kapacitete u Srbiji, sa ciljem da godišnje proizvedemo više od dve milijarde limenki. U proizvodnju je od 2004. godine investirano preko 140 miliona evra i ponosni smo što je prošle godine fabrika u Beogradu proglašena najboljom fabrikom limenki Ball korporacije na evropskom tlu”, izjavio je Branislav Savić, direktor fabrike.

Kompanija Ball snabdeva velike internacionalne proizvođače piva, bezalkoholnih napitaka, vode, kao i manje proizvođače koji se sve češće odlučuju za limenku kao ambalažu, jer ju je u potpunosti moguće reciklirati.

Ball Beverage Packaging Europe – Belgrade je najveća američka grinfild investicija u Srbiji. Uz proizvodnju limenki u skladu sa svetskim standardima, kompanija je više od decenije posvećena edukaciji stanovništva o reciklaži, u partnerstvu sa Recan fondacijom i brojnim partnerima.

Izvor: Represent Communications

BEOGRAD – Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović prisustvovao je danas u Beogradu uručenju sedam vatrogasnih vozila koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo za potrebe Sektora za vanredne situacije i najavio nova ulaganja u vatrogasno-spasilačke jedinice.

Stefanović je precizirao da će dve cisterne najvećeg kapaciteta, sa više od 10.000 litara, biti dodeljene vatrogasno-spasilačkim jedinicama u Kikindi i Kruševcu, dok će pet novih navalnih vatrogasno-spasilačkih vozila dobiti jedinice u Beogradu, Vranju, Leskovcu, Novom Pazaru i Somboru.

Nastavljamo proces osavremenjavanja i jačanja jedinica policije i vatrogasno-spasilačkih jedinica, jer je to posao koji želimo da uradimo zbog bezbednosti građana i povećanja kapaciteta naših jedinica, rekao je Stefanović.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako je naveo, kupilo je 33 nova vatrogasno-spasilačka vozila marke „MAZ“, od čega je 21 isporučeno, računajući i današnjih sedam, dok će preostalih 12 biti isporučena u aprilu.

On je preneo da je pored ovih vozila, dogovorena nabavka još 25 vatrogasno-spasilačkih vozila tipa „MAN“, od kojih će 14 biti isporučeno krajem jula i početkom avgusta, dok će ostalih devet biti isporučeno do kraja januara sledeće godine.

Ministar je najavio da će vatrogasno-spasilačke jedinice do kraja jula ili početka avgusta dobiti i 17 kamiona tipa „KAMAZ“ i dodao da se tokom ove godine planira ugovaranje nabavke oko 300 vatrogasno-spasilačkih terenskih kombi vozila, specijalnih logističkih vozila za potrebe Sektora za vanredne situacije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako je rekao, nabavilo je i tri terenska vozila za praćenje i suzbijanje šumskih požara, kao i osam terenskih motornih vozila sa pripremljenim izvodom instalacije za kolsku radio stanicu i dodatnu opremu.

Stefanović je naglasio da Ministarstvo, kroz saradnju sa britanskim i drugim vatrogasnim savezima, razmatra i nabavku jednog dela polovnih vozila koja su u odličnom tehničkom stanju, a koja će zameniti vozila u vatrogasno-spasilačkim jedinicama, od kojih su neka, nažalost, proizvedena i 70-ih godina prošlog veka.

BEOGRAD – Članice Udruženja za ambalažu i zaštitu životne sredine – SEPEN, završile su izradu studije o ambalažnom otpadu u Srbiji. Rezultati ove važne studije, koju je realizovala kompanija Deloitte, pokazuju da sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji zahteva značajne izmene.

Iako postojeći sistem dostiže nacionalne ciljeve za prikupljanje i reciklažu ambalažnog otpada u Srbiji, studija prepoznaje trenutne nedostatke i predlaže rešenja. Sledeći principe EU, ova studija predlaže niz mera od kojih su najvažnije uvođenje funkcionalnog sistema inspekcijskog nadzora, obezbeđivanje jednakih pravila za sve aktere, obavezu domaćinstava da razvrstavaju svoj otpad i uključivanje tzv. neformalnog sektora u postojeći sistem.

Studiju su inicirali članovi Sepena: kompanije Coca – Cola HBC Srbija, Ball Packaging Europe, Carlsberg Srbija, HEINEKEN Srbija, Apatinska pivara, Tetra Pak, PepsiCo Zapadni Balkan, Knjaz Miloš, Terra Production, kao i dva najveća nacionalna operatera za ambalažnin otpad u Srbiji SEKOPAK i EkostarPak.

“Postojeći sistem u Srbiji zahteva dodatna ulaganja i podizanje naknade za odlaganje otpada, dok je istovremeno neophodno ojačati sisteme za sprovođenje prikupljanja i reciklaže ambalažnog otpada u lokalnim samoupravama. Trošak unapređenja postojećeg sistema projektovan na oko 200 miliona EUR u narednih 10 godina bi trebalo da obezbedi prikupljanje i reciklažu oko 64% ambalažnog otpada (trenutni cilj u EU 65%). Eventualno uvođenje alternativnih sistema, kao što je sistem višematerijalnog depozita značajno podiže troškove za isti vremenski period, i to na oko 1.1 milijarde EUR. Eventualno uvodjenje takvog sistema bi rezultovalo sa oko 75% prikupljenog i recikliranog ambalažnog otpada”, izjavio je Srđan Sušić, generalni sekretar SEPEN-a.

Udruženje za ambalažu i zaštitu životne sredine – SEPEN zalaže se za što efikasnije unapređenje postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvodjača (EPR), u okviru koga je obveznička industrija u Srbiji poslednjih godina premašila zadate nacionalne ciljeve. U isto vreme SEPEN se zalaže i ponovo poziva na što efikasniji dijalog sa donosiocima odluka u Srbiji, kao bi se finansijsko opterećenje potrošača u Srbiji svelo na minimum.

SEPEN je organizacija koja okuplja industrije iz lanca snabdevanja u oblasti ambalaže u Srbiji i bavi se temama koje se tiču pakovanja i zaštite životne sredine bez favorizovanja bilo kog specifičnog materijala za pakovanje ili sistema upravljanja ambalažnim otpadom. SEPEN je član organizacije EUROPEN od preko 40 najvećih evropskih kompanija koje predstavljaju skoro sve segmente lanca vrednosti iz domena pakovanja kao i osam nacionalnih industrijskih asocijacija koje se bave ambalažom i životnom sredinom.

Izvor: Represent Communications

Fotografija: Pixabay

SAN FRANCISKO – Optužba na račun hemijskog koncerna Monsanta i matične firme Bajera kaže da njihov herbicid izaziva rak, a da oni na to namerno ne upozoravaju. Proces u San Francisku je odlučujući za ishod više hiljada sličnih tužbi.

Monsanto je u Sjedinjenim Državama ponovo na optuženičkoj klupi zbog spornog herbicida na bazi glifosata. Divovski koncern je prošle godine već jednom nepravosnažno osuđen, a sada u San Francisku počinje drugi proces sa istom optužbom: “Raundap”, prodajni hit Monsanta kojim se korisne biljke štite od korova i štetočina, navodno izaziva rak. U aktuelnom procesu Edvin Hardeman tvrdi da je zbog “Raundapa” oboleo od raka limfnih žlezda.

Koncern koji u međuvremenu pripada nemačkom Bajeru optužen je da je svesno prećutkivao opasnosti ovog hemijskog sredstva. Na kocki su ugled i mnogo novca. Jer ovo bi moglo da bude odlučujuće za lavinu od 9.300 tužbi samo u Sjedinjenim Državama.

Milijarde u igri

Prva presuda prošlog avgusta glasila je da je Monsanto kriv. Divejn Džonson je pred porotom dobio odštetu od 289 miliona dolara, ali je sutkinja kasnije smanjila tu sumu. U toku je žalbeni postupak.

No osuda je po sebi bila težak udarac za Bajer čije su akcije masovno izgubile na vrednosti. Nemački gigant je preuzeo Monsanto za čak 63 milijarde dolara, formirajući tako najveći farmaceutski i hemijski koncern sveta.

Trenutni proces je još opasniji po Bajer – radi se o takozvanom Bellwether Trial, nekoj vrsti pilot-suđenja čiji ishod može postati presedan i uticati na hiljade drugih procesa. Slučaj je takođe prvi put pred okružnim sudom. U tužbama protiv Monsanta prednjače poljoprivrednici, baštovani, ali i potrošači koji su imali dodira sa spornim herbicidom.

Suprotstavljene studije

Izazov pred porotom je veliki posebno jer se radi o komplikovanim naučnim pitanjima. Monsanto i Bajer su se dugo pozivali na oko 800 studija koje su tobože pokazale da glifosat može “bezbedno da se koristi i da ne izaziva tumor”, ali su kasnije morali da priznaju da nisu sve studije ispitivale veze ovog sredstva i teške bolesti.

Tužioci takođe imaju naučne argumente, recimo dve novije studije nepovoljne po Bajer. Ali pre svega se pozivaju na Međunarodnu agenciju za istraživanje raka koja je deo Svetske zdravstvene organizacije i koja je pre četiri godine svrstala Monsantov herbicid u “verovatno kancerogene” supstance.

U Leverkuzenu se uzdaju u odluku nadležnog sudije Vinsa Čabrije da podeli proces u dva dela. Najpre će se utvrđivati da li je glifosat kancerogen, pa ako jeste, onda da li je koncern dovoljno upozorio na rizike. Bajer i Monsanto bi trebalo da izgube oba “poluvremena” da bi zapravo izgubili.

Izvor: dw, dpa, afp, rtr

BEOGRAD – Pozorišno edukativni projekat Limenkica – ulaznica započeo je obeležavanje desete, jubilarne sezone. Ove subote, 23.02. u 12 časova, u Dečjem kulturnom centru, za predstavu “Rođendanska sapunica” mališani će tradicionalno ulazak “plaćati” praznim limenkama, koje se prikupljaju i šalju na reciklažu. Na ovaj način je tokom prethodne decenije o reciklaži učilo više od 70.000 dece i mladih u 56 gradova i mesta u Srbiji.

Istovremeno je prikupljeno čak pola miliona limenki, koje je moguće reciklirati bezbroj puta, a nakon toga se kao nova pakovanja za samo 60 dana ponovo mogu naći u prodavnicama.

U godini obeležavanja ovog jubileja, predstave će se održavati vikendima u Dečjem kulturnom centru, gde će deca u zamenu za limenke dobijati jedinstvenu reciklažnu valutu, prvu na svetu – Alu coin. Njime se kupuju ulaznice i druge zanimljive stvari, a zajedno sa maskotom akcije Li men-om, deca presuju limenke u posebnim presama i otpočinju proces reciklaže.

Cilj ovog jedinstvenog projekta je edukacija dece o reciklaži i zaštiti životne sredine kroz pozorišnu umetnost, a sprovode ga Udruženja Eko art, Dečije pozorište “Čarapa” u produkciji “Škole plus”, uz podršku Recan fondacije za reciklažu limenki za piće i kompanije Ball Packaging.

Završna proslava 10 godina Limenkice – ulaznice i obeležavanje jubileja planirano je za 19. maj 2019, kada će se u Dečjem kulturnom centru Beograd održati specijalni celodnevni program namenjen svim mališanima i prijateljima Recan fondacije i Dečijeg pozorišta “Čarapa”.

Repertoar:
– nedelja 17.2. u 12h – “Da je Mića prao ruke”
– subota 23.2. u 12h – “Rodjendanska sapunica”
– nedelja 3.3.  u 12h – “Tri praseta”
– nedelja 10.3. u 12h – “Zaljubljeni meda”
– nedelja 17.3. u 12h – “Kako su drvo i cvet spasili svet”
– subota 23.3. u 12h – “Aladin” – balet za decu
– nedelja 14.4. u 12h – “Pipi dugačka čarapa” 
– subota 20.4. u 12h – “Devojčica sa šibica”
– nedelja 5.5. u 12h – “Vuk i sedam jarića”
– nedelja 19.5. 11 – 18h – “Pozorišni maraton – proslava 10 godina manifestacije “Put oko sveta” (mala sala)
                           
Koncert iznenadjenja! (velika sala)
                           
“Luda noć u pozorištu” (velika sala)

Izvor: Represent Communications

BEOGRAD – Međunarodni sajam turizma pod sloganom “Leto je bliže nego što mislite” otvoren je danas na Beogradskom sajmu i trajaće do 24. februara, a na njemu učestvuje više od 650 direktnih izlagača i suizlagača iz 38 zemalja.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić je otvarajući 41. Međunarodni sajam turizma rekao da ta turizam nije samo zabava i rekreacija, već značajno doprinosi ekonomskom oporavku zemlje.

“Po prvi put u 2018. u Srbiji imamo izjednačen broj domaćih i stranih turista, a takođe prvi put smo prešli magičnu cifru od 1,5 milijardi dolara čistog deviznog priliva od turizma”, kazao je Ljajić.

Po njegovim rečima, Srbija je po rastu broja dolazaka stranih gostiju na šestom mestu u Evropi što je “do pre nekoliko godina bilo nezamislivo”.

Ljajić je naveo da se u zemlji u ovoj godini očekuje oko 3,6 miliona gostiju i devizni priliv od turizma od 1,7 milijardi dolara.

“Ukoliko ne bude velikih turbulencija, siguran sam da ćemo ove ciljeve postići. Da bismo to učinili moramo da pratimo i savremene trendove koji postoje u turizmu i da pratimo navike turista na globalnom nivou”, ocenio je ministar.

On je rekao da je digitalizacija turističkog sektora jedna od savremenih promena u oblasti turizma jer čak 52 odsto turista kaže da im je važno da tokom putovanja imaju digitalnog turističkog vodiča.

“Bezbednost destinacija je jedna od značajnih razvojnih šansi za Srbiju. Želimo da pošaljemo poruku u svet da je naš region stabilan i bezbedan, jer bez toga nema razvoja turizma. Podaci govore da 49 odsto putnika na globalnom nivou to ističe kao jedan od glavnih motiva za izbor destinacije”, kazao je Ljajić.

Dodao je da je Međunarodni sajam turizma “jedan od simbola grada Beograda, ali i Srbije jer okuplja veliki broj ljudi i povezuje države”.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je Međunarodni sajam turizma prilika da se unapredi ta privredna grana i u Beogradu, i u Srbiji.

“U Beogradu smo u prošloj godini imali 2,4 miliona noćenja i 1,4 miliona turista”, naveo je Radojičić. Po njegovim rečima, u 2018. u odnosu na 2017. broj turista je povećan za 13 odsto, a broj noćenja za 14 odsto.

“Beograd je mesto koje nesumnjivo treba posetiti. Na sajmu u Tel Avivu taj grad je nedavno proglašen za jednu od najvažnijih turističkih destinacija. Zato ulažemo u infrastrukturu, parkove, trgove, fontane, jer na taj način direktno ulažemo u turizam”, kazao je on.

Radojičić je podsetio da će u Beogradu biti izgradjena gondola koja će značajno unaprediti turistički potencijal grada.

“Krajem ove ili početkom sledeće godine završićemo gondolu i verujem da će ona privući veliki broj i domaćih i stranih turista”, dodao je on.

Zemlja partner 41. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu je Bugarska, a bugarska ministarka turizma Nikolina Angelkova rekla je da je turizam jedna od ključnih stvari za razvoj te zemlje.

“U Bugarskoj je turizam veoma značajna privredna grana i ključ naše ekonomije. U tome nam veliku podršku daju i srpski turisti koji u velikom broju posećuju našu zemlju”, kazala je Anglekova.

Ona je navela da je prošle godine Bugarsku posetilo 9,3 miliona turista.

Dodala je da je 41. Međunarodni sajam turizma “mogućnost za razmenu srpskih i bugarskih turista”.

Na Beogradskom sajmu istovremeno se održavaju još tri manifestacije 10. Medjunarodni sajam vina BeoWine, 15. Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA-OPREMA i 15. Sajam suvenira “Posetite Srbiju”.

Organizatori očekuju da sajam poseti izmedju 60.000 i 70.000 ljudi.

BEOGRAD – Transport opasnih materija železnicom kroz Beograd potpuno je bezbedan, saopštilo je preduzeće Infrastukture železnice Srbije (IŽS).

U odgovoru na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE), nakon pisanja štampe o rizicima transporta opasnog tereta kroz Beograd, navodi se da prugom kroz Vračarski tunel, koji se ispod centra glavnog grada Srbije prostire u dužini od 3,5 kilometra od Veterinarskog fakulteta do stanice Vukov spomenik i Pančevačkog mosta, od 1. jula 2018. svakodnevno prolazi dvadesetak teretnih vozova, od kojih u proseku sedam do osam transportuje opasne materije.

IŽS navodi da ovom trasom teretne kompozicije saobraćaju od 1. jula 2018, kada je obustavljen železnički transport na obilaznoj pruzi oko Kalemegdana i dotadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici.

Kako su ranije objašnjavali nadležni, do tada je ovom obilaznicom uglavnom transportovan sav opasni teret, hemikalije i razne druge sirovine, većinom za potrebe hemijske i naftne industrije u Pančevu ali je ta trasa ukinuta kada su šine uklonjene nakon početka izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa Beograd na vodi.

Kako saopštavaju u IŽS, transport putnika i robe prugom kroz Vračarski tunel funkcioniše besprekorno jer je Železnička stanica Vukov spomenik, najbezbedniji i najsavremeniji objekat Infrastrukture železnice Srbije, od jula u potpunosti osposobljena i za saobraćaj teretnih kompozicija.

“To je uključilo i sve bezbedonosne i sigurnosne sisteme u stanici “Vukov spomenik”, a ispunjeni su svi zahtevi inspekcijа zaduženih za ovu oblast,“ saopštilo je preduzeće Infrastukture železnice Srbije.

Teretne železničke kompozicije kroz tunel Vračar saobraćaju tokom celog dana, dok transport opasnih materija tom trasom prolazi samo u terminu kada je stanica Vukov spomenik zatvorena za putnički saobraćaj.

Kako tvrde u IŽS, takva organizacija nije urađena iz bezbedonosnih razloga.

“Opasne materije transportuju se u to vreme isključivo iz psiholoških razloga, kako ne bi prolazile kroz stanicu Vukov spomenik dok u njoj ima putnika,” navode u IŽS.

U tom preduzeću naglašavaju da tunel Vračar i stanica Vukov spomenik u potpunosti mogu da prihvate sav teretni železnički saobraćaj koji prolazi ovim pravcem, kao i da se teretne kompozicije pregledaju pre ulaska u Vračarski tunel.

Ovim pravcem železničke kompozicije idu u takozvanom “hladnom režimu”, što znači da ih zajedno sa isključenim dizel lokomotivama kroz tunel prevlače elektro lokomotive.

“Takva je situacija sa teretnim i sa putničkim vozovima i to je propisano tehničkim uslovima za železničku stanicu Vukov spomenik pre dve decenije kada je izgrađena,” navode u IŽS.

Transport železnicom kroz Beograd dodatno je povećan od 1. februara 2019, kada je obustavljen železnički saobraćaj između Stare Pazove i Novog Sada zbog izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte. Od tada se kompletan teretni železnički saobraćaj između Beograda i Novog Sada odvija pomoćnim prevoznim pravcem Pančevo–Orlovat–Rimski Šančevi–Novi Sad.

„U skladu sa ovim izmenama, od 1. februara rteretni vozovi između juga i severa, kao i prema Banatu, saobraćaju kroz beogradski tunel Vračar,“ saopštava IŽS.

Kao buduće trajno rešenje za transport teretnih železničkih kompozicija i opasnih materija na području Beograda u preduzeću Infrastukture železnica Srbije navode izgradnju 29 kilometara duge obilaznice Beli Potok–Vinča–Pančevo.

Izvor: Radio Slobodna Evropa (RSE)