Poglavlje 27 za pristupanje EU najveći izazov za Vladu Srbije

BEOGRAD – “Srbija je na dobrom putu da Poglavlje 27, okarakterisano kao jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU, uskoro bude na agendi evropskih zvaničnika budući da je nacrt pregovaračke pozicije, poslat na neformalne konsultacije, dobio visoke ocene Evropske komisije, zaključak je Ivana Karića, šefa pregovaračke grupe za Poglavlje 27, koji je na konferenciji za medije u Botaničkoj bašti predstavio napredak Srbije u pogledu ekoloških EU regulativa.

Ipak postizanje potpunog usaglašavanja sa pravnim tekovinama u oblasti životne sredine jedan od glavnih izazova za pristupanje, a neki uslovi i su vremenski vrlo zahtevni zbog čega će Ministarstvo životne sredine tražiti odloženu implementaciju, rekao je Karić.

„Trenutna procena je da će više od 8 milijardi evra biti potrebno samo za ulaganja u sektor otpada i vode, a većina zahteva mora biti sprovedena pre pristupanja što podrazumeva značajne finansijske i ljudske resurse. Rad na unapređenjima je započeo, ali postoji potreba da se ubrza. Ministarstvo je stvorilo administrativne okvire za zaštitu životne sredine, ali zaštita mora počivati na društveno usvojenom sistemu vrednosti i nije moguća bez promene svesti o značaju ekologije“, istakao je Karić.

Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvaliteta vazduha i vode, zaštite prirode, industrijskog zagađenja i upravljanja rizicima, upravljanja hemikalijama i borbe protiv klimatskih promena).

U Srbiji je samo 7, 3 odsto otpadnih voda biološki tretirano, a neophodno je izgraditi 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Procenat recikliranja komunalnog otpada u Srbiji je prema podacima za 2016. iznosio svega 3 odsto. Zahtevi EU su dostizanje 50 odsto recikliranja do 2020, a prema revidiranoj direktivi 65 odsto do 2035. godine. U vezi sa industrijskim zagađenjem neophodno je da više od 230 kompanija dobiju dozvole i sprovedu Direktive o industrijskim emisijama.

Pomenuta usaglašavanja sa ekološkim standardima EU podrazumevaju velike inicijalne troškove, ali na duži rok štedi novac i omogućava dodatnu zaposlenost, kao i značajnu podršku EU i drugih fondova, kažu u resornom ministarstvu.
(Izvor: Represent Communications)

Kompanija “SafBon” zainteresovana za preradu otpadnih voda u Srbiji

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan primio je danas delegaciju koju su činili predstavnici internacionalne kompanije “SafBon Water Technology”, austrijske kompanije “KWI”, kao i Ambasade NR Kine u Srbiji.

Gosti su tom prilikom Trivana i njegove saradnike informisali o profilu i stručnim kapacitetima kompanije “SafBon”, čije je sedište u Šangaju i koja posluje širom sveta.

Oni su takođe predstavili rešenja tretmana otpadnih voda, i iskazali zainteresovanost da najnovije tehnologije donesu u Srbiju jer smatraju da naša zemlja predstavlja tržište sa veoma velikim potencijalom.

Delegacija je objasnila da se kompanija “SafBon” bavi ulaganjem, planiranjem i izgradnjom postrojenja i pružanjem usluga u oblasti energetike i zaštite životne sredine sa tradicijom dugom 30 godina.

Prema njihovim rečima, osnovne oblasti poslovanja obuhvataju preradu komunalnih i industrijskih voda, tretman čvrstog otpada, a kompanija je posebno posvećena istraživanju i razvoju novih tehnologija i vlasnik je 75 patenata u Kini.

Tokom razgovora predstavljeno je rešenje tretmana otpadnih voda kroz primenu takozvanih membranskih procesa filtracije vode, kao što su ultrafiltracija, tretman keramikom i reverzna osmoza.

Predstavnici Ambasade NR Kine su ukazali na to da Srbija, kao i kompanija “SafBon”, imaju punu podršku te zemlje, napomenuvši da postoji izvanredna saradnja Kine i Srbije u svim oblastima.

Trivan je, izražavajući zahvalnost na poseti, rekao da je pomenuta kompanija dobrodošla, posebno što iza nje stoji Kina sa kojom naša zemlja ima odlične bilateralne odnose, a posebno ekonomske, što nam daje sigurnost da možemo dobiti najbolje tehnologije u preradi otpadnih voda.

U Srbiju mogu da uđu samo čiste tehnologije, i naši stručnjaci će proveriti da li svaka zadovoljava najviše standarde zaštite životne sredine. U preradu otpadnih voda, koja je jedan od prioriteta u zaštiti životne sredine, trebalo bi da se uloži do pet milijardi evra i taj novac Srbija nema, naveo je ministar.

Naša zemlja je, kako je podvukao, otvorena za saradnju. Nama je potrebna finansijska podrška, a javno-privatno partnerstvo je model za koji se zalaže jer se u Beogradu pokazao kao najbolje rešenje koje bi moglo da se primeni i u opštinama širom Srbije.

Trivan je naglasio da je zaštita životne sredine jedna od oblasti ekonomskog razvoja, koja ima podršku ne samo na državnom i entitetskom nivou, nego i na nivou opština, koje su sve svesnije svoje odgovornosti u ovoj oblasti, posebno u preradi otpadnih voda.

On je naglasio da su mnoge lokalne samouprave ograničene finansijskim i kadrovskim kapacitetima za izradu neophodne projektno-tehničke dokumentacije, u čemu će im Ministarstvo pružiti neophodnu pomoć.

U vlasništivu “SafBon” grupe, nalaze i evropske kompanije “KWI International Environmental Treatment GmbH” i “ItN Nanovation AG”, a “SafBon” je i najveći akcionar preduzeća “AquaSwiss AG”.

Otvoreni sajmovi zaštite životne sredine i energetike

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan otvorio je danas u Beogradu 15. međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa – ECOFAIR i 14. međunarodni sajam energetike, poručivši da je neophodno da svi u društvu promene svest kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Trivan je tom prilikom istakao da je resorno ministarstvo za samo godinu dana rada privelo kraju pregovaračku strategiju za Poglavlje 27, koje se tiče ekologije, kao i da se nada da će pregovori uskoro biti otvoreni.

Kada je reč o uticaju elektroenergetskog sistema na životnu sredinu, ministar je pohvalio JP “Elektroprivreda” Srbije (EPS), koje je već uložilo 300 miliona evra u ekologiju i planira da do 2025. godine investira više od 800 miliona evra.

Ministar je ocenio da je to dobar primer i da svako od nas treba da pruži svoj doprinos po pitanju očuvanja životne sredine.

Vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić naglasio je da se svi projekti u domenu povećanja i modernizacije kapaciteta elektroenergetskog sistema realizuju uz poštovanje najviših standarda.

On je najavio da će u narednom periodu posebna pažnja biti posvećena investicijama u hidrosektoru, ali i u sektoru obnovljivih izvora energije, posebno iz snage vetra.

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski naveo je da je posle tri decenije stagnacije ponovo pokrenut investicioni ciklus koji će državi osigurati energetsku bezbednost, što je za Srbiju od strateške važnosti.

Prema njegovim rečima, Srbija je energetski bezbedna država, a tome će doprineti i pokrenuti investicioni ciklus vredan više od tri milijarde evra, koji će trajati do 2025. godine.

Energetska efikasnost je prepoznata kao budućnost Srbije, a do 2020. godine imaćemo na mreži 500 megavata iz obnovljivih izvora energije, rekao je Deđanski.

ECOFAIR i Sajam energetike trajaće do 5. oktobra na Beogradskom sajmu, pod sloganom “Snaga prirode”.

Ministarstvo zaštite životne sredine je tradicionalno pokrovitelj sajma ECOFAIR, koji na jednom mestu okuplja predstavnike državnih organa i institucija, privrednih subjekata, stručnih i nevladinih organizacija i medija radi međusobnog povezivanja, razmene znanja i iskustava i uspostavljanja tešnje saradnje u dostizanju sveukupnih ciljeva u zaštiti životne sredine u nacionalnim i međunarodnim okvirima.

Ministarstvo će tom prilikom predstaviti najaktuelnije aktivnosti i projekte na zaštiti životne sredine, a u okviru pratećeg programa sajma organizovaće panele posvećene najznačajnijim ekološkim temama.

U akciji uređenja beogradske obale odnešeno 50 džakova smeća

BEOGRAD – Proteklog vikenda  sa obala  Ratnog ostvra uklonjeno je 50 džakova otpada, u velikoj volonterskoj akciji čišćenja u kojoj su učestvovali radnici JP „Gradska čistoća”, kompanija Ball Beverage Packaging Europe, nevladina organizacija Let’s do it Srbija i Waste Management Company Belgrade. Ovom volonterskom akcijom učesnici su doprineli očuvanju jedinstvene flore i faune Ratnog ostrva i pozvali građane i druge organizacije da sprovedu slične akcije. Ball Beverage Packaging Europe, Belgrade ovom akcijom podržao je globalnu inicijativu čišćenja okeana, mora i reka od plastičnog otpada koji sve više ugrožava ekosistem. U planu su i druge aktivnosti usmerene na čišćenje i očuvanje životne sredine.
Izvor: Represent Communications

Dijalog i saradnja u borbi protiv klimatskih promena

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan učestvovao je u manifestaciji „Klimatsko selo“ koja je održana na Adi Ciganliji, u okviru nedelje klimatske diplomatije.

Manifestacijom na Adi završava se Nedelja klimatske diplomatije koju su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i nekoliko ambasada zemalja članica, s ciljem predstavljanja primera dobrih praksi, razvijanja dijaloga i saradnje u borbi protiv klimatskih promena, i podsticanja na buduće akcije.

Trivan je učestvovao u aktivnostima „Klimatskog sela“, obišao izložbene postavke i upoznao se sa projektnim idejama za klimatske akcije koje su ovom prilikom predstavljene, i učestvovao u klimatskoj vožnji biciklom.

On je tom prilikom rekao da vožnja biciklom ukazuje na praktičnu stranu životne sredine, i istakao da, „ukoliko želite da pomognete sebi i svom zdravlju, onda vodite računa o životnoj sredini, vozite bicikl“.

U Srbiji se sve više razmišlja o životnoj sredini, a klimatske promene su paradigma razmišljanja o budućnosti. Pozivam čitavu našu zajednicu da vodi računa o tome da moramo da sačuvamo životnu sredinu. Naša zemlja je u regionu koji će biti jedan od najpogođenijih klimatskim promenama, i zato njena lepota i bogatstvo biodiverziteta mogu nestati. Vodimo računa šta radimo, vodimo računa o našoj dragoj zemlji da bi ona zaista bila takva za one koji će doći, poručio je Trivan.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar ukazala je da je klimatska vožnja bicikla oko Savskog jezera simbolički izraz posvećenosti klimatskim akcijama, povezivanje ideje o zaštiti životne sredine sa idejom zdravog života.

Evropska unija kao globalni lider u borbi protiv klimatskih promena nastaviće da radi sa drugim partnerima na razvijanju održivih ekoloških politika za ostvarivanje ključnih ciljeva, kao što je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, naglasila je ona.

U okviru programa koji je planiran tokom ove celodnevne manifestacije, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP organizovali su „Sajam inovativnih ideja“ gde su predstavljena tehnološka rešenja, poslovni modeli i koncepti koji će doprineti ublažavanju klimatskih promena u urbanim sredinama i poboljšanju kvaliteta života, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Coca-Cola HBC Srbija predstavila rezultate ulaganja u zajednicu peti put zaredom

BEOGRAD – U godini obeležavanja pola veka poslovanja, Coca-Cola HBC Srbija predstavila je peti lokalni Izveštaj o održivom poslovanju za 2017. godinu koji prikazuje rezultate kompanije u domenu ulaganja u zajednicu, angažovanja zaposlenih, zaštite životne sredine i dostignuća na tržištu. Ovogodišnje predstavljanje izveštaja posvećeno je mladima imajući u vidu da je kompanija od nedavno sve svoje napore usmerila u podršku njihovom profesionalnom razvoju, sa ciljem da ih što više osnaži i poveća njihovu mogućnost zaposlenja.

„Održivost je sastavni deo našeg poslovanja i uvek tragamo za novim načinima kako da doprinesemo okruženju u kome poslujemo. Iz godine u godinu postavljamo sve ambicioznije ciljeve i ostvarujemo bolje rezultate, ali svesni smo da budućnost zajednice leži u novim generacijama. Zbog toga smo se kao kompanija strateški opredelili da ulažemo u profesionalni i lični razvoj mladih u okviru sveobuhvatne platforme Coca-Cola mladima. Na ovaj način, kroz njihova znanja i veće samopouzdanje stvaramo bolje persepektive za razvoj cele zajednice“, izjavio je Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija.

Kompanija je u prethodnoj godini uložila više od 41 milion dinara u razvoj zajednice, od čega je samo za programe podrške mladima bilo izdvojeno više od 17 miliona dinara. Više od hiljadu mladih dobilo je pomoć u razvoju svog poslovnog identiteta i profesionalne karijere, nakon čega je njih 200 dobilo zaposlenje.

Zaposleni su uložili 700 volonterskih sati, a „Coca-Cola klub volontera” proglašen je za najbolji program razvoja zaposlenih kroz volontiranje na CSR Forumu. U poslednjih deset godina potrošnja vode po litru proizvedenog pića smanjena je za 52 odsto, a ukupna potrošnja energije po litru proizvedenog pića u istom periodu za 51 odsto.

Kao potvrda izuzetnih rezultata u svim oblastima, Coca-Cola HBC Srbija je treći put zaredom osvojila nagradu za najbolju operaciju u Coca-Cola HBC Grupi, zatim prvu nagradu za postignute rezultate u oblasti zaštite životne sredine, kao i nagradu za najbolji odnos sa kupcima u 2017. godini.

Ovogodišnji Izveštaj o održivom poslovanju je, kao i prethodni, pripremljen prema međunarodno priznatom GRI4 standardu i ispunjava visoke zahteve Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija koji se odnose na Izveštaj o napretku. Takođe, Coca-Cola HBC Grupa je prema Dau Džons indeksu održivosti (DJSI) za 2018. rangirana među tri najbolja proizvođača pića i na globalnom i na evropskom nivou. Coca-Cola HBC je nedavno objavila ciljeve u oblasti održivosti do 2025. godine koji se odnose na šest ključnih oblasti: smanjenje emisije, upotreba vode i upravljanje vodom, Svet bez otpada, izvori sastojaka, ishrana, naši ljudi i zajednice.
(Izvor: Represent Communications)

Radojičić: Principi Evropske nedelje mobilnosti važni svakog dana


BEOGRAD – Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je, povodom akcije „Dan bez automobila u gradovima i opštinama”, da Grad Beograd aktivno radi na projektima usmerenim ka rešavanju problema u saobraćaju i povećanju kvaliteta života građana.
“Ova inicijativa je jako dobra jer nas opominje da je za naše zdravlje ali i za očuvanje životne sredine važno da pešačimo, vozimo bicikl, više se oslanjamo na gradski prevoz nego na sopstvene automobile u kojima se neretko vozi samo jedan čovek.Drago mi je da su se mnogi gradonačelnici i predsednici opština širom Srbije uključili u ovu akciju jer je ova tema značajna ne samo danas, već svakog dana”, kaže Radojičić.
Akciju “Dan bez automobila u gradovima i opštinama” organizuje Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u okviru Evropske nedelje mobilnosti kojom se podstiču alternativni vidovi saobraćaja u odnosu na motorizovane čime se smanjuje korišćenje putničkih automobila i poboljšavaju uslovi za javni saobraćaj, kretanje biciklista i pešaka.
Odazvavši se pozivu SKGO da učestvuje u akciji, gradonačelnik se rano jutros prošetao do svog radnog mesta u Starom dvoru.
“Neracionalna upotreba motornih vozila je problem sa kojim se suočavaju pre svega veliki gradovi i koji kroz stvaranje velikih gužvi utiče na svakodnevicu građana. Moramo da menjamo navike, ali i Grad mora mnogo da uradi u ovoj oblasti. Cilj nam je da Beograđanima omogućimo da se brže i lakše nego što je to sada, kreću kroz naš lep grad. Imamo plan umrežavanja saobraćajnica i postojećih resursa i projekat koji će tome u najvećoj meri doprineti je metro, sa čijom izgradnjom počinjemo krajem 2020. godine. Ne treba zaboraviti da smo proširili zonu za šetanje u centru grada, ali i da će žičara koja će povezivati Kalemegdan i Ušće, pored toga što će biti turistička atrakcija, doprineti lakšem prelasku preko reke”, kaže gradonačelnik.
Evropska nedelja mobilnosti održava se svake godine od 16. do 22. septembra. Tema ovogodišnje kampanje je kombinovanje različitih vidova prevoza pod sloganom “Kombinuj i kreći se” u koju je uključeno više od 2.600 gradova i opština iz 50 država sa više od 250 miliona stanovnika.
Akciju su podržali gradonačelnici Beograda, Sombora, Niša, Šapca, Kruševca, Kraljeva, Novog Sada, Kragujevca, Subotice, Pančeva, Zaječara, Sremske Mitrovice, Loznice, Pirota, Smedereva, Leskovca, Vranja, kao i predsednici opština Bela Palanka, Bogatić, Svrljig, Lapovo, Osečina, Batočina, Vrbas, Mionica, Preševo, Srbobran, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Pećinci, Vrnjačka Banja, Medveđa, Gadžin Han, Aranđelovac, Bečej, Kanjiža, Svilajnac, Bačka Topola, Čajetina, Sokobanja i gradskih opština Stari Grad, Savski Venac i Mladenovac iz Beograda i Pantelej iz Niša.
(Tekst: EkoForum, Beoinfo; foto: Pixabay)

Ove godine tri puta više otpada posle “Bir festa”


BEOGRAD – Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević obišao je danas radove na prikupljanju i primarnoj selekciji reciklažnog otpada koji gradska komunalna preduzeća organizovano sakupljaju nakon završenog „Bir festa” (Beer Fest) na beogradskom ušću.
On je istakao da je ove godine sakupljano tri puta više otpada nego tokom proteklog „Bir festa”. Zahvalio je, takođe, organizatorima „Bir festa”, gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, JKP „Gradska ćistoća” i drugim društveno odgovornim kompanijama, kao i samim građanima na uspešnoj akciji.
“U ovom trenutku imamo oko 216.000 limenki koje su građani odložili, više od 14.500 plastičnih flaša, kao i više stotina kilograma druge vrste otpada. Ova aktivnost je samo ogledni primer kako u budućnosti treba da izgleda primarna selekcija i prerada otpada, a u skladu sa strategijom koju je izradio gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine”, istakao je Nikodijević.
Ideja je, kako je dodao, da se u svim stambenim naseljima i privrednim zonama postavi dovoljan broj kontejnera za primarnu selekciju otpada, a koji bi potom bio recikliran u „reciklažnim dvorištima”.
Danas, prema njegovim rečima, ima tri takva dvorišta u užem jezgru grada, dok je primarni cilj da ih ima svaka beogradska opština.
“Svest građana o odlaganju reciklažnog otpada postaje sve veća, kao i činjenica da na dva miliona ljudi predstavlja ozbiljan prihod u budžetu grada Beograda, a ta sredstva bi se dalje ulagala u unapređenje sistema zaštite životne sredine”, zaključio je Nikodijević.
Događaju je prisustvovala Ivana Vilotijević, vršilac dužnosti sekretara za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
(Tekst: Beoinfo)

Za osobe sa smetnjama u razvoju, 5 dinara od svake prodate limenke


BEOGRAD – Recan fondacija, Ball Beverage Packaging Europe i Beer Fest ove godine prvi put organizuju humanitarnu ekološku akciju, u okviru koje će od svake prodate limenke biti izdvojeno pet dinara za programe podrške članovima udruženja „Živimo zajedno”, koji su usmereni na reciklažu.
„Posetioci festivala već godinama uspešno recikliraju i brinu o životnoj sredini. Ove godine idemo korak dalje i raduje nas što ćemo kroz reciklažu moći da pomognemo onima kojima je to zaista neophodno”, istakla je Jelena Kiš iz Recan fondacije.
Recan fondacija već 12 godina sarađuje sa udruženjem „Živimo zajedno” u oblasti reciklaže limenki, jer se udruženje delom finansira od prodaje sekundardnih sirovina.
„Živimo zajedno” uključuje svoje korisnike u prikupljanje amabalaže, a sva tako dobijena sredstva ulažu u vođenje i aktivnosti centra, objasnila je Kiš.
Zahvaljujući donaciji kojom se izdvaja 5 dinara od svake prodate limenke, svi posetioci ovogodišnjeg Beer Festa će, pored motiva da uživaju u odabranom napitku i recikliraju, imati i dodatan, humanitaran motiv da svoje omiljeno piće kupe u limenci.
Akcija se sprovodi uz podršku Grada Beograda.
(Tekst: Represent Communications, foto: Pixabay)

Limenke za reciklažu donose osveženje na Trgu Nikole Pašića

BEOGRAD – Povodom predstojećeg Belgrade Beer Festa, Recan fondacija i organizatori Festivala pozivaju Beograđane da donesu prazne limenke za reciklažu na Trg Nikole Pašića od 1. do 13. avgusta u periodu od 16 do 20 časova. Svi koji donesu pet praznih limenki i ubace ih u metalnu konstrukciju u obliku naziva festivala dobijaju osveženje. Akcija pod sloganom “Biram da recikliram” trajaće i tokom održavanja Belgrade Beer Festa, uz podršku Grada Beograda.

“Ove godine obeležavamo 10 godina akcije ’Biram da recikliram’, u okviru saradnje sa Belgrade Beer Festom, tokom kojih smo zajedno prikupili i recilirali više od šest tona limenki. Ponosni smo što smo zajedno edukovali posetioce o značaju zaštite životne sredine i motivisali ih da se odlučuju za limenku, koju je moguće u potpunosti reciklirati”, naglasio je Nemanja Komatović iz Recan fondacije.

Ove godine Belgrade Beer Fest predstavlja i posebnu Craft zonu, u okviru koje će biti dostupna jedinstvena limenka, specijalno dizajnirana za festival, u koju će se točiti pivo. Na taj način, limenka će zameniti više od 100.000 plastičnih čaša, koje nije moguće reciklirati i za čiju je razgradnju potrebno više stotina godina.

U planu je da festival u budućnosti bude manifestacija na kojoj će upotreba plastike biti svedena na minimum, čime se prate svetski tokovi “plastic free” kampanje.

Recan fondacija, koja sprovodi akciju “Svaka limenka se računa”, do sada je na više od 140 događaja promovisala reciklažu limenki za piće, za više od tri miliona ljudi. Na najvećim muzičkim festivalima u Srbiji, Recan fondacija je prikupila više od 4,3 miliona limenki.
(Izvor: Represent Communications)