EKOFORUM

BEOGRAD – Hiljadu učenika srednjih škola sa teritorije Republike Srbije pohađalo je BASF Chemgeneration naučni program u toku školske 2017/18. godine, saopšteno je danas na manifestaciji u čast održivog razvoja.

Događaj je održan na Hemijskom fakultetu u Beogradu, a za učešće u programu đacima su dodeljene diplome koje simbolizuju njihovo poznavanje cirkularne ekonomije i obrazovanje u oblasti održivog razvoja. Posebno priznanje za učešće u organizaciji projekta na teritoriji Republike Srbije dobio je i Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao jedna od ključnih naučno-obrazovnih institucija na teritoriji Centralne Evrope.

BASF Chemgeneration naučni program sastoji se od niza interaktivnih radionica hemije, a sprovodi se u 11 država Centralne Evrope sa ciljem da edukuje srednjoškolce o značaju prirodnih nauka u stvaranju održive budućnosti za čovečanstvo. Organizuju ga BASF i mreža najprestižnijih naučno-obrazovnih ustanova širom Evrope, među kojima je i Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu.

“Neka od najvažnijih pitanja današnjice tiču se upravo održive budućnosti i načini da obavljamo svakodnevne aktivnosti, ali da pritom ne štetimo prirodi. Upravo zbog toga, BASF Chemgeneration naučni program je za temu ovogodišnjih radionica odabrao cirkularnu ekonomiju. Održiva budućnost se tiče svih nas i dužnost je svih pojedinaca, grupa i čitavih sistema da je podrže”, napomenuo je Simon Franko, izvršni direktor BASF-a u Srbiji.

Franko je istakao da je BASF Chemgeneration naučni program samo jedan od načina na koji BASF pomaže stvaranje održive budućnosti: “Konstantno istražujemo inovativna rešenja za različite industrije, koristimo tehnologije koje će optimizovati potrošnju prirodnih resursa i smanjiti uticaj na životnu sredinu. Organizacija BASF Chemgeneration naučnog programa je način da i najmlađima pokažemo da su njihovi svakodnevni postupci veoma važni za budućnost naše planete, kako bi sutra izrasli u odgovorne pojedince svesne svog uticaja na prirodu.”

Govoreći o značaju ovog projekta Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta, napomenuo je da je veoma važno učiti srednjoškolce o mogućnostima za očuvanje prirode: “Tokom interaktivnih radionica đaci su saznali kako se iskorišćeni resursi i proizvodi mogu ponovo upotrebiti, naučili su kako nove tehnologije utiču na, na primer, razgradnju plastike, te su imali jedinstvenu priliku da testiraju najnovije tehnologije u proizvodnji kompostabilnih plastičnih kese ecovio koje nam je omogućio BASF, a savladali su i proces elektrolize i način za pravljenje pravog sistema za prečišćavanje vode. Zbog toga mi je veoma drago što učestvujemo u realizaciji ovog programa, što upravo naši studenti i profesori rade sa srednjoškolcima i što zajedno sa BASF-om stvaramo održivu budućnost.”

BASF Chemgeneration naučni program sastoji se od 90-ominutnih interaktivnih radionica i organizuje se za grupe od po 20 učenika srednjih škola. Obuhvata interaktivne prezentacije i eksperimente na određenu temu, a naredne godine Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu očekuje nove srednjoškolce na radionicama. Sve informacije o naučnom programu nalaze se na obrazovnom portalu chemgeneration.com, preko koga škole mogu da prijave đake i dobiju sve neophodne informacije.

(Izvor: Press Office)

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović sastali su se danas sa najvišim predstavnicima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), koji po prvi put borave u zvaničnoj poseti Srbiji.

Na sastanku sa delegacijom EEA, koju je predvodio direktor Hans Bruninks, a na kojem je bilo reči o mogućnostima za unapređenje saradnje u prikupljanju, razmeni i analizi podataka ključnih za stanje životne sredine, visoko je ocenjen napredak koji je Srbija ostvarila u ovoj oblasti.

Na osnovu ostvarenih tehničkih rezultata u Srbiji, Bruninks je konstatovao da Agencija za zaštitu životne sredine Srbije ispunjava uslove za stupanje u članstvo ove evropske organizacije.

Trivan je iskazao zahvalnost delegaciji EEA koja je jedna od vodećih stručnih institucija u ovoj oblasti, ne samo u Evropi nego u svetu, na priznanju, i pohvalio rad Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

On je u obraćanju novinarima nakon sastanka istakao izuzetan značaj prve posete direktora EEA i njegove ocene da je Srbija u ekologiji izuzetno napredovala, a u prikupljanju i analizi podataka o stanju životne sredine dosegla evropske standarde.

Ova vrsta posete pruža nadu i podršku. Nadu da možemo da verujemo u sebe i da nas ljudi u Evropskoj uniji razumeju i vrednuju naše rezultate, rekao je ministar i naglasio da će Ministarstvo pružiti punu podršku Agenciji u procesu učlanjenja u Evropsku agenciju za životnu sredinu.

U godinama koje dolaze, kako je rekao, Agencija za zaštitu životne sredine će postati noseći tehničko-stručni i naučni stub u implementaciji politika životne sredine u Srbiji.

Prema njegovim rečima, biće osnovane i druge organizacije koje će pomoći Srbiji da dostigne evropske standarde, ali još važnije, da se podigne kvalitet životne sredine u našoj zemlji.

Bruninks je ponovio da je Srbija ispunila tehničke uslove da bude članica Evropske agencije za životnu sredinu i da očekuje intenziviranje saradnje u budućnosti.

On je istakao da EEA želi da znanje koje poseduju dve institucije ugradi u politike, i time postigne bolji kvalitet životne sredine i prirode u Srbiji.

Agencija za zaštitu životne sredine je partner kojeg zaista želimo, želimo da podržimo bavljenje pitanjima zaštite životne sredine u Srbiji, ponovio je Bruninks i izrazio očekivanje da će Srbija istrajati na stručnosti u pitanjima životne sredine.

Radović je izrazio zadovoljstvo time što su uloženi napori pokazali rezultate koji su prepoznati i što je stvorena prilika da Agencija postane punopravan član velike evropske porodice, odnosno što će imati priliku da učestvuje u realizaciji značajnih međunarodnih projekata u oblasti životne sredine.

Mislim da je Srbija spremna za to da se pridruži i sa tehničke strane bude članica EEA i da više učestvuje u njenom radu u budućnosti, ocenio je Radović.

LUGOVO – Udruženje Dunav Soja, Poljoprivredna stručna služba iz Sombora i kompanija Agri Business Partner zajednički su organizovali Dan polja održive proizvodnje soje, koji je okupio preko 200 najvećih proizvođača soje iz zemlje i regiona. Danu polja su prisustvovali i predstavnici domaćih prerađivačkih kapaciteta, kontrolnih kuća, izvoznika, kao i predstavnici nadležnih intitucija i tom prilikom je prikazan najbolji sortiment soje, nove specijalizovane mašine za mehaničko suzbijanje korova, kombinacije primene sredstava za zaštitu bilja i primena folijarnih đubriva u proizvodnji soje.

Dunav Soja Dan polja je jedan od deset događaja širom Evrope na kojem je obeleženo 140 godina proizvodnje soje u Evropi i istaknut značaj kontrolisanog bez GMO kvaliteta i domaćeg porekla ove važne proteinske kulture za stočnu proizvodnju, a samim tim i za proizvodnju hrane, pre svega mesa, mleka i jaja.

Marija Kalenić, generalni direktor međunarodnog Dunav Soja udruženja za SEE i CEE je istakla značaj domaće genetski nemodifikovane soje i bez GMO označavanja hrane: “Kako da znamo da li su meso, mleko, jaja koje kupujemo od životinja hranjenih našom domaćom bez GMO sojom sa ovih njiva ili su poreklom iz uvoza gde se preko 85% životinja svakodnevno hrani GM stočnom hranom? Ne možemo da znamo da li je životinja hranjena genetski modifikovanom sojom jer to na krajnjem proizvodu ne piše, ali ono što možemo i što cela Evropa radi je da bez GMO označimo hranu od životinja hranjenih bez GMO stočnom hranom. To je ono za čega se Dunav Soja udruženje zalaže, za bez GMO sertifikaciju i označavanje, za pravo da znamo šta kupujemo i mogućnost da biramo i istovremeno podržimo domaće proizvođače”.

O značaju saradnje sa Dunav Soja udruženjem za kompaniju Agro business partner, Branko Jevremov, direktor je rekao: “Sinergija naše saradnje se najbolje ogleda u prošlogodišnjoj sertifikacije sirovog mleka, kao prvog zvanično deklarisanog bez GMO proizvedenog mleka u Evropi dobijenog od grla hranjenih isključivo genetski nemodifikovanom domaćom sojom. U destogodišnjem iskustvu poslovanja kompanije ABP u Srbiji sa apsolutnom sigurnošću želim da naglasim da se naši poslovni rezultati konstantno povećavaju potvrđujući održivost poslovne strategije bazirane na proizvodnji soje. Verujemo da realni pokazatelji pozicije i razvoja kompanije ABP potvrđuju činjenicu da se u biljnoj i stočarskoj proizvodnji može, treba i mora planirati, računati i unapređivati proizvodnja soje”.

Na Danu polja Dunav Soje u Lugovu, prisutnima se obratio i Mrako Rovčanin, pomoćnik Pokrajinskog sekretar za poljoprivredu, koji je naglasio: “Srbija je lider u proizvodnji i preradi genetski nemodifikovane soje u Evropi sa preko 600.000 tona na godišnjem nivou i ponosni smo što je Vojvodina prepoznata kao evropska prestonica soje. Jedina smo zemlja u Evropi koja ima dovoljno soje za snabdevanje domaće industrije stočne hrane, a pri tom ostvarujemo i značajan izvoz soje i sojinih prerađevina čija vrednost prelazi 80 miliona dolara.

Našu soja je izuzetno tražena na tržištima Austrije, Nemačke, Švajcarske i drugim evropskim zemljama. Naša šansa na evropskom tržištu je u kvalitetu i veoma je važno da sačuvamo i iskoristimo prednost koju imamo kao lideri u proizvodnji soje i hrane bez GMO, a jedan od načina je je bez GMO sertifikacija i Dunav Soja označavanje prehrambenih proizvoda. Ovakvom strategijom imamo mogućnost da zaštitimo i podržimo naše poljoprivredne proizvođače soje, dok istovremeno naša poljoprivreda povećava konkurentnost kako na domaćem tako i izvoznim tržištima. To je upravo i jedan od glavnih razloga zašto Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu podržava i intenzivno sarađuje sa međunarodnim udruženjem Dunav Soja”.

O Dunav Soja udruženju

Dunav Soja je evropsko, međunarodno nezavisno, neprofitno udruženje za promociju i podršku proizvodnje visokokvalitetne genetski nemodifikovane (bez GMO) hrane u Evropi koje okuplja više od 300 članova iz preko 20 evropskih zemalja. Međunarodni Dunav Soja standard i oznaka kvaliteta omogućavaju bez GMO sertifikaciju i označavanje prehrambenih proizvoda čime se garantuje da je proizvod domaćeg i kontrolisanog porekla i kvaliteta, u čijoj proizvodnji nisu korišćeni genetski nemodifikovani sastojci, kako u ishrani životinja, tako i u krajnjem proizvodu.
Dunav Soja standard i oznaka kvaliteta odobreni su za korišćenje u Srbiji od strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu od 2015. godine. Na tržištu u Srbiji sertifikovana su jaja, sirovo mleko i preko 70.000 tona soje i prozvoda od soje.

(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da će kroz programe sa Nemačkom razvojnom bankom KfW biti obezbeđena zdrava pijaća voda i rešen problem otpadnih voda u opštinama i gradovima u Srbiji u kojima živi 1,6 miliona ljudi.

Mihajlović je u Vladi Srbije prisustvovala potpisivanju dva ugovora iz programa sa KfW, u ukupnoj vrednosti od 14,2 miliona evra, u vezi sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadne vode i kolektora u Vranju, između izvođača radova i JP Vodovod Vranje.

Ona je navela da je kroz program sa KfW-om ulaženo više od 250 miliona evra u razvoj komunalne infrastrukture, uključujući tekuće projekte i one koji počinju ove godine.

Mihajlović je izrazila zahvalnost Nemačkoj i ambasadoru te zemlje Akselu Ditmanu na velikoj podršci Srbiji u rešavanju ovog važnog pitanja, dodavši da nema bitnije stvari za svakog građanina od zdrave vode za piće, urednog vodosnabdevanja i zdrave životne sredine.

Možda se ta tema nekad stavljala sa strane, ali zahvaljujući saradnji sa KfW imamo danas rezultate i u toj oblasti, rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, iskustvo projekata iz saradnje sa KfW-om jeste takvo da se radovi izvode kvalitetno i na vreme, što se očekuje i od realizacije ovog projekta.

Ovi projekti za nas su veoma važni zbog sticanja novih znanja koje ovim putem dolazi u Srbiju, zaključila je Mihajlović.

Ambasador Ditman je rekao da je projekat za upravljanje otpadnim vodama jedan u nizu projekata koji se realizuju u Vranju, podsetivši na to da je 2016. obeležen početak rada na izgradnji cevovoda od akumulacije Prvonek do Vranja.

Sve to je dokaz veoma dobre i bliske saradnje sa razvojnom bankom KfW, a u okviru šire razvojne saradnje Nemačke i Srbije od 2000. godine.

Od tada su u oblast zaštite životne sredine uložena značajna sredstva, oko milijardu evra, a oblasti vodosnabdevanja i upravljanja otpadnim vodama samo su jedan od segmenata, rekao je Ditman, i dodao da se u 23 opštine i grada u Srbiji realizuju slični projekti.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković istakao je da je reč o značajnoj kapitalnoj investiciji kojom će biti rešen problem kanalizacije u Vranju, pre svega u prigradskim naseljima i selima na teritoriji te lokalne samouprave.

(Foto: mgsi.gov.rs)

BEOGRAD – Sporazumom Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, osnovano je Zajedničko telo za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Republike Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

U saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine navodi se da su Sporazum potpisali ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Posle višemesečnih priprema i rada, pomenutim sporazumom formirano je telo koje će okupiti najeminentije istraživače, naučnike, stručnjake i institucije Srbije, sa zadatkom da ispitaju sve naučne i stručne činjenice koje su relevantne za utvrđivanje posledica bombardovanja 1999. godine.

Trivan je, nakon potpisivanja ovog dokumenta, rekao da Srbija ima obavezu prema građanima da utvrdi istinu u vezi agresije NATO, jer je to pitanje naše budućnosti.

Kada shvatimo šta se dogodilo, znaćemo i kakve mere da preduzmemo kako bi zaštitili građane i biodiverzitet naše zemlje od posledica, istakao je on i objasnio da će istraživanja obuhvatiti ne samo posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom, već i zagađenja nastala uništenjem hemijskih i petrohemijskih postrojenja čije posledice mogu biti dramatične.

Istraživanja će, kako je naveo, biti sprovedena na celokupnoj teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju Kosova i Metohije, gde je bilo najviše bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom.

Pokušaćemo da istraživanja proširimo na Kosovo i Metohiju. Građani naše južne pokrajine imaju pravo da znaju istinu o tome kakve su posledice bombardovanja na tom području, deca na Kosmetu imaju pravo na zdrav život, podvukao je ministar.

Prema njegovim rečima, u okviru Zajedničkog tela delovaće Međuresorno koordinaciono telo, Savet, Nacionalna mrežna laboratorija i Upravni odbor.

Međuresorno koordinaciono telo, kako je objasnio, biće angažovano na prikupljanju, analizi i pripremi materijala sa podacima o promenama u stanju životne sredine i prirode, pre i posle NATO bombardovanja, a u njegov rad biće uključeni i drugi eminentni stručnjaci, naročito instituti.

Nacionalna mreža laboratorija objediniće rad akreditovanih državnih i privatnih laboratorija, radi prikupljanja izveštaja o ispitivanjima koji se odnose na istraživanje pojava zagađenja radioaktivnim materijalom i istraživanje hemijskog i biološkog zagađenja, precizirao je ministar.

Trivan je istakao da će Zajedničko telo imati potpunu naučnu autonomiju u svom radu, ocenivši da će istraživanje posledica bombardovanja imati veliki odjek ne samo u regionu, već u čitavom svetu.

Srbija ne želi da osuđuje druge, nego da pomogne sebi. U međuvremenu su se promenile administracije u zemljama koje su učestvovale u zločinu protiv Srbije i bilo bi humano da današnje administracije pomognu našoj zemlji u saniranju posledica bombardovanja, rekao je Trivan.

On je pozvao čitavu zemlju da bude ujedinjena oko ovog pitanja i podrži rad Zajedničkog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Republike Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Lončar je, izražavajući zahvalnost svim učesnicima, posebno Trivanu kao predsedniku Upravnog odbora Zajedničkog tela, podsetio je na to da je potpisivanje Sporazuma usledilo na osnovu odrađenih procedura kao izraz čvrste namere Srbije da se ispitaju posledice bombardovanja NATO 1999. godine.

Mi smo tu da pomognemo jer ne bi bilo u redu ni prema nama, ni prema budućim generacijama, da ne učinimo sve što možemo kako bismo došli do činjenica šta se to desilo. Ne želimo da prejudiciramo, ali želimo da iznesemo činjenice, kako se sutra to nikom više ne bi desilo, podvukao je Lončar.

Predsednik Međuresornog koordinacionog tela Aleksandar Jovović istakao je da će u radu ovog tela biti primenjene u svetu priznate naučne metode, što će garantovati pouzdanost i prihvaćenost podataka.

Načelnik Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije Danica Grujičić objasnila je da će se istraživanja stručnjaka odvijati u dve faze, pri čemu će se u prvoj fazi prikupljati i objedinjavati postojeći podaci i rezultati već sprovedenih istraživanja.

Ona je pozvala mlade naučnike da doprinesu otkrivanju istine o posledicama bombardovanja, istakavši da će istraživanja biti višegodišnja, zbog čega će javnost morati da bude strpljiva u čekanju rezultata.

Grujičić je objasnila da osnov rada Zajedničkog tela čine struka, nauka, mladi ljudi koji moraju da izađu na teren, kao i državna organizacija kao podrška, i istovremeno iskazala zahvalnost Vladi na podršci na ovom poslu.

BEOGRAD – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je danas da sve dozvole za gradnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima resorno ministarstvo izdaje tek pošto svaki investitor ispuni sve zakonom propisane uslove, pa i one o zaštiti životne sredine, navodi se na sajtu Vlade Srbije.
Nijedna dozvola nije i ne može da bude izdata ukoliko nisu ispunjeni uslovi koje je propisalo i Ministarstvo zaštite životne sredine.
Resorno ministarstvo dozvole za gradnju izdaje tek na kraju procesa, pošto se svi nadležni izjasne i daju svoje saglasnosti.
Zato je krajnje neprincipijelno optuživati Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jer mi ne kršimo, već sprovodimo zakon, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ministarstvo gradjevinarstva je reagovalo na jučerašnju izjavu ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana na svečanom obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine.
Trivan je, izmedju ostalog, kako prenosi TV N1, rekao da će dati sve od sebe da izgradnja mini hidrocentrala u zaštićenim područjima bude zabranjena po zakonu i da “nema mini hidrocentrale koja ne narušava eko sistem”.
Na Staroj planini u selu Pakleštica početkom maja je organizovan protest protiv izgradnje mini hidrocentrale na reci Visočici i ostalim staroplaninskim rekama pod sloganom “Nijednu kap vode im nećemo dati”.
Ministar zaštite životne sredine izjavio je nedavno u Pirotu da je protiv izgradnje mini centrala u zaštićenim dobrima, ali je krajem aprila presudom Upravnog suda u Beogradu poništeno rešenje ministarstva kojim se sprečava izgradnja hidroelektrane Pakleštica.
(Foto: Pixabay)

BEOGRAD – Više od 25 tona otpada za koji se pretpostavlja da je kancerogen i opasan pronađeno je i izvađeno u selu Vukićevica kod Obrenovca pre dva dana i u narednim danima očekuje se da nekim od firmi zaduženih za njegovo skladištenje, prevoz i zbrinjavanje bude zabranjen rad.
To je danas rekao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prilikom obilaska lokacije na kojoj je u tom mestu pronadjen opasni otpad, istakavši da je sprečena nova ekološka katastrofa i da se sumnja da u Vukićevici i okolini ima još takvog otpada.
U Srbiji je registrovano 113 firmi za zbrinjavanje opasnog otpada,od kojih je u funkciji od 15 do 20 i inspekcija proverava njihove aktivnosti.
Ministar je naveo i da se godišnje izdvoji 20 miliona evra za odlaganje opasnog otpada, ali da taj novac ne odlazi za zbrinjavanje tog otpada, već u nečiji džep, dok toksični otpad završi u životnoj sredini – zemljištu, hrani i vodi.
Za opasan otpad koji je u Vukićevici pronađen u februaru, sud u Obrenovcu je osudio prvookrivljenog prvostepenom presudom na četiri i po godine zatvora i novčanom kaznom od 600.000 dinara i drugooptuženog na godinu i šest meseci zatvora i novčanom kaznom od 250.000 dinara.
Ovo je prvi put da u Srbiji neko odgovara za zločin prema životnoj sredini i resorno ministarstvo nastavlja sa otkrivanjem nelegalno zakopanog opasnog otpada, najavljuje Trivan.
Prema njegovim rečima, svi oni koji budu vršili ovakvu vrstu kriminala prema životnoj sredini, ali i svojim i našim životima, moraju da budu osuđeni.
Više od 110 tona otkrivenog opasnog otpada uskladištenog u skladu sa zakonom biće prerađeno u Srbiji ili izvezeno u inostranstvo a novac za to će obezbediti lokalna samouprava ili Ministarstvo, rekao je ministar zaštite životne sredine.

BEOGRAD – Izgradnja postrojenja za preradu komunalnog otpada u Vinči počeće na proleće sledeće godine, najavio je gradski menadžer Goran Vesić i istakao da se taj projekat radi u javno – privatnom partnerstvu sa kompanijama iz Francuske i Japana.

Deponiju Vinča, osim Vesića, obišli su ambasadori Japana i Francuske, Đuinići Marujama i Frederik Mondolini, koji su naglasili da će problem jedne od najvećih deponija u svetu uskoro biti rešen.

Vesić je rekao da je ovo najvažnije javno-privatno partnerstvo koje se desilo u Srbiji od kada je usvojen Zakon o javno-privatnom partnerstvu, i naveo da je vrednost tog projekta 333 miliona evra.

Govoreći o dinamici sprovođenja projekta, gradski menadžer je istakao da će do oktobra biti završena izmena Plana detaljne regulacije, a u oktobru će, kaže, Skupština Grada usvojiti taj Plan. “Do kraja godine mi ćemo izdati građevinsku dozvolu za izgrađu postrojenja, a Plan detaljne regulacije je osnov za izdavanje građevinske dozvole”, objasnio je Vesić.

Kaže da se na deponiji Vinča više od 40 godina odlaže svo beogradsko smeće i s obzirom da je ta deponija “pred zatvaranjem”, Beograd bi, ističe, imao problem sa odlaganjem smeća u narednih 10 godina da taj problem nije rešen kroz projekat sa japanskim i francuskim partnerima.

“Deponija proglašena za jednu od 10 najvećih u svetu”

“Ovo je najveći ekološki problem na teritoriji Srbije. Takođe, ova deponija je proglašena za jednu od 10 najvećih u svetu, i jedna od dve u Evropi, dok je druga na teritoriji Rusije”, ukazao je Vesić.

Podseća da je Planom za upravljanje otpada iz 2011. predviđeno da se problem Vinče reši za 174 miliona evra iz kredita i dodao da je trenutna gradska vlast uspela da obezbedi 333 miliona evra bez ikavkih zaduženja i rizika za Grad. “U Evropi postoji oko 400 ovakvih deponija, a mi smo uspeli da dobijemo najpovoljniju i najnižu cenu koja je rađena kroz javno-privatno partnerstvo u Evropi”, rekao je Vesić.

Gradski menadžer je izjavio da su francuske kompanije u poslednje dve godine sve više prisutne u Beogradu, te da ne misli samo na kompaniju “Suez” koja je zadužena za projekat u Vinči, već i na kompaniju “Vansi” i na druge pregovore koje Grad ima u vezi sa izgradnjom metroa.

Primećuje i da je sve više i japanskih kompanija koje ulažu u našu zemlju, te da je jedna od takvih projekat postrojenje za odsumporavanje u Obrenovcu.

Na pitanje novinara da li će Grad za projektna plaćanja davati privatnom partneru za Vinču 38 miliona evra godišnje, gradski menadžer je odgovorio da to nije tačno, već da će Grad plaćati “mnogo manje”. “To je bila, nažalost, prljava predizborana kampanja koja se vodilia protiv ovoga i to od onih koji nisu bili u stanju da reše ovaj problem, a hteli su da ga reše tako što su hteli da se Grad zaduži za 179 miliona evra”, navodi Vesić.

BEOGRAD – U utorak, 22. maja potpisan je Memorandum o saradnji o početku realizacije projekta “Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom u Srbiji”, a među potpisnicima su pored Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, bili i Stanka Pejanović, direktorka kompanije Gorenje i članica UO NALED i Catrin Czyganowski, šef privrednog odeljenja Ambasade SR Nemačke u Beogradu, kao i predstavnici GIZ-a, NALED-a i Coca Cole.

“Upravljanje otpadom je jedan od glavnih prioriteta Ministarstva za zaštitu životne sredine, pa samim tim današnje potpisivanje Memoranduma koje će nam pomoći da upravljamo električnim i elektronskim otpadom, predstavlja stepenicu napred na putu rešavanja ozbiljnih problema koje imamo u ovoj oblasti. Zahvaljujem se na podršci nemačkoj ambasadi, GIZ-u i NALED-u, ali i medijima i civilnom sektoru koji svakako doprinose širenju svesti o zdravoj životnoj sredini. Pred nama je ozbiljan posao, ali raduje me činjenica da ćemo ovim projektom pristupiti izradi Studije izvodljivosti, a nakon toga i rezultate pretočiti u praksu, stavljajući kvalitet i zaštitu životne sredine i zdravlja na prvo mesto, ispred svakog profita”, istakao je ministar Trivan.

Projekat “Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom u Srbiji” pokrenut je na inicijativu kompanija Gorenje i Coca Coca i organizacija GIZ i NALED, sa ciljem da se kroz razvoj softvera za evidenciju svih obveznika plaćanja naknada uredi ova oblast i spreče nelojalna konkurencija i sivo tržište.

“Uvođenje Elektronskog registra proizvođača i uvoznika proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, za nas u Gorenju kao društveno odgovornoj kompaniji koja godišnje u Srbiji na ime naknada za svoje proizvode izdvaja oko 2,8 miliona dinara, od izuzetne je važnosti. Elektronski registar doprineće stvaranju jednakih uslova za sve učesnike na tržištu”, izjavila je Stanka Pejanović iz Gorenja, potvrđujući nameru kompanije da u okviru tzv. “produžene odgovornosti” brine o svojim proizvodima i nakon njihove upotrebe i time aktivno doprinese unapređenju životne sredine.

Današnjim potpisivanjem Memoranduma o saradnju načinjen je prvi korak u realizaciji projekta “Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom u Srbiji” koji teži unapređenju mehanizama za uspostavljanje jednakih obaveza plaćanja naknade za sve uvoznike i proizvođače električnih i elektronskih proizvoda s jedne strane, kao i uspostavljanje procedura za unapređenje sakupljanja električnog i elektronskog otpada, sa druge strane.

Projekat će ponuditi platformu za dijalog svih uključenih aktera i težiti ka postizanju pozitivnih rezultata kako za privatni sektor, tako i javni sektor.
U ovom trenutku preko 60% proizvođača i uvoznika ne poštuje zakonsku obavezu, čime je otvoren prostor za nelojalnu konkurenciju i sivo tržište.

Neposredno pre potpisivanja memoranduma, u organizaciji NALED-a održan je radni ručak članova i predstavnika GIZ-a sa ministrom Trivanom i njegovim timom, na temu unapređenja zaštite životne sredine i bolje regulative u ovoj oblasti.

(Izvor: Olaf&McAteer)

BEOGRAD – Međunarodni 62. sajam tehnike i tehničkih dostignuća, pod sloganom “Korak u budućnost”, sa 600 domaćih i stranih izlagača otvoren je na Beogradskom sajmu, a trajaće do 25. maja.

Na sajmu je predstavljeno više od 100 tehničko-tehnoloških inovacija, novosti, premijera i ekskluziviteta, od kojih se približno polovina odnosi na domaće kompanije.

Stručni i izlagački program sajma, koji je otvorio ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, prate brojni edukativni, ali i zabavni sadržaji.

Sajam je otvoren od 10 do 18 časova.