edan od ključnih principa cirkularne ekonomije je da otpad nastao u proizvodnji jednog proizvoda postaje sirovina za drugi proces ili proizvod. Na jednoj farmi pilića u Vojvodini, taj princip je uspešno primenjen tako da povezuje preradu drveta, sektor živinarstva i proizvodnju organskog đubriva. U Čeneju, nadomak Novog Sada, tovni pilići uzgajaju se na podlozi koja se pravi od prirodnih materijala: piljevine i mineralnih sedimenata, a od koje se kasnije pravi organsko đubrivo. Na ovaj način ostvaruje se povoljan uticaj na životnu sredinu – smanjuje se količina otpada, čuvaju se resursi, smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a farma posluje efikasnije.

„Prostirka nastaje po našoj recepturi koja je rezultat višegodišnjih proba i istraživanja. Karakteriše je veća moć apsorpcije u odnosu na standardne vrste materijala koja se korste kao stelja“, kaže Slobodan Predojević iz „Mivake“.

Nakon četrdesetak dana, kada istekne vek njene upotrebe, prostirka na kojoj ostanu i organske materije tokom uzgajanja pilića je u fazi stajnjaka i ide na kompostiranje.

„Sam proces kompostiranja mi obavljamo bez bilo kakvih dodatih agenasa, bilo da su hemijski ili mikrobiološki. Posle prvog koraka, koje se naziva grubo prosejavanje komposta i obavljanja njegovog zrenja u periodu od petnaestak dana, taj kompost dolazi na finalno, fino prosejavanje. Daljom preradom komposta se dobija granula čvrstog organskog đubriva”, objašnjava Predojević.

Proces je zaokružen zahvaljujući nabavci dve mašine za transport i prosejavanje ovog materijala, koju je finansirao Globalni fond za životnu sredinu (GEF). Ova mehanizacija povećala je obim proizvodnje organskog đubriva za 12%, dok je upotreba fosilnih goriva ovim inovativnim rešenjem smanjena za 11%. Procenjeno smanjenje ugljeničnog otiska do kojeg će ono dovesti iznosi 6.500 tona CO2 ekvivalenta godišnje, što je količina koju za isti period apsorbuje oko 295.500 stabala drveća.

Mogućnost upotrebe organskog đubriva je široka, od poljoprivrede: ratarstva, voćarstva i povrtlarstva, do hortikulture i ozelenjavanja i obnove zapuštenog ili devastiranog zemljista. Milan Doroslovački, privatnik iz Bečeja ovo đubrivo koristi na svojoj farmi kaktusa već godinu dana. Zahvaljujući njemu, prema rečima Doroslovačkog, jedan od kaktusa koje uzgaja je za samo godinu dana izrastao 120 cm – čak četiri puta više nego prethodnih godina, kada je negovan na drugačiji način.

„I moj deda i tata i cela porodica smo stalno iznosili stajnjak prikolicama na naše njive i ja sam tako naučio da je to dobro i korisno. Mogu da kažem da je stajnjak jedna zaista lekovita stvar”, zaključuje Doroslovački.

Organsko đubrivo dobijeno preradom prostirke, kako navodi Predojević, uspešno se primenjuje u obnovi tla rudničkih jalovišta. „Sanacija devastiranog zemljišta je dugotrajan proces i zahteva i obnovu biodiverziteta tog područja. Mi smo već krenuli i uspeli u tome da makar mali deo jalovišta Bora i Majdanpeka postane zelen i nadamo se da će toga biti sve više i više”, optimističan je Predojević.

Rešenje za unapređenje upravljanja neopasnim organskim otpadom sa farmi realizovano je u okviru projekta „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice”, koji sprovodi Program Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz finansijsku podršku GEF-a. Ovo rešenje jedno je od 14 najboljih inovativnih rešenja za brži prelazak na cirkularnu ekonomiju koja su od 2022. godine sprovedena u okviru projekta „Cirkularne zajednice“ zahvaljujući podršci GEF-a u ukupnom iznosu od milion dolara.

Izvor: UNDP

(Foto: Jakov Simović)