BEOGRAD – „Pred nama je krajnje faustovski izbor – da li ćemo prihvatiti naše štetno i rizično ponašanje kao neizbežnu cenu rasta stanovništva i ekonomije ili ćemo pogledati sebe i potražiti novu etiku u oblasti životne sredine”.
Tako je pisao čuveni biolog Edvard O. Vilson u knjizi Savesnost: Jedinstvo znanja.
Par decenija kasnije u javnosti su sve češća upozorenja o zagađenosti životne sredine.
Po tome se Srbija ne razlikuje u odnosu na ostale države, jer se suočava za različim oblicima zagađenja životne sredine – preko vode, vazduha do zemljišta.
Zagađeno zemljište širom Srbije je posledica rasta industrijske proizvodnje, ali i lošeg sistema za upravljanje otpadom. nastavak>