Na berzi sirovina u Čikagu investitori od nedavno mogu da spekulišu sa vodom. To bi s jedne strane moglo gradovima i poljoprivrednicima da olakša planiranje, ali kritičarima se od te ideje prevrće stomak.

Kada Edgar Teri jutrom hoda po svojim poljima u glavi mu je samo jedna stvar – voda. Taj 61-godišnji farmer poseduje više do 700 hektara zemlje, ukupno 12 polja zasađenih paprikom, jagodama, spanaćem, korijanderom i celerom. Sve to mora da se navodnjava preko cele godine.

Farma Terijevih je porodično gazdinstvo već 126 godina. Nalazi se u okrugu Ventura, oko sat vožnje kolima severno od Los Anđelesa. A tu bi uskoro moglo da ponestane vode. „Nema dana u nedelji da ne mislim na vodu. Posebno sada kada vlada suša“, kaže poljoprivrednik.

Dve hiljade milja istočno, u Čikagu, žele da nekako doskoče nestašici vode u Kaliforniji. Na najvećoj berzi sirovina na svetu – Chicago Mercantile Exchange (CME), spekuliše se uglavnom naftom, drvetom i aluminijumom. Ali, od decembra prošle godine investitori mogu da trguju „Nasdaq Veles California Index“ – indeksom, koji prati cene prava na upotrebu vode u Kaliforniji u tzv. fjučersima.

Fjučersi su terminski (budući) ugovori, kojim se kupac i prodavac obavezuju na isporuku robe u određeno vreme u budućnosti i po unapred određenoj ceni. Upravo ti ugovori trebalo bi da poljoprivrednicima pomognu u pojednostavljivanju njihovih računica. Od fjučersa bi mogli da profitiraju i gradska komunalna preduzeća, ali i ona koja snabdevaju energentima, saopštila je berza CME.

Snabdevači bi mogli da profitiraju

U pacifičkoj američkoj saveznoj državi Kaliforniji voda je izuzetno oskudna roba. Zbog sušnih perioda i šumskih požara cene vode rastu, često preko noći. Tamo se „u svakom slučaju“ mogu proceniti troškovi za narednih šest meseci, izjavio je za „Blumberg“ Patrik Volf, menadžer berze Nasdak (NASDAQ), koji se bavi fjučersima u Kaliforniji, najvećem američkom tržištu vodom.

U susednom okrugu Kern poljoprivrednici decenijama raste potrošnja otpadnih voda iz proizvodnje nafte i zemnog gasa. Ona se koristi za navodnjavanje polja u dugim sušnim periodima. Godišnji udeo reciklirane vode u budžetu za navodnjavanje danas iznosi 25 do 30 procenata. Stručnjaci i borci za zaštitu životne sredine redovno upozoravaju na zdravstvene rizike, s obzirom na to da se u recikliranoj vodi pronalaze tragovi hemikalija kao što su arsen ili druge otrovne materije.

Etičko pitanje

Eksperti takođe upozoravaju da bi fjučersi o vodi mogli da imaju jednako ozbiljne posledice i za potrošače. Iza toga se pre svega kriju etička pitanja: da li jedna toliko esencijalna stvar za ljudski život sme da bude predmet spekulacija.

„Moramo da mislimo na potencijalne direktne i indirektne negativne konsekvence ako vodu tretiramo kao robu, a ne kao resurs“, rekao je za „Fajnenšel tajms“ Sajmon P. Džons, nekadašnji šef za Evropu američke trgovinske organizacije „Futures Industry Association“ (FIA). On strahuje od pritiska na rast cena i spekulisanja na račun siromašnih.

Prema podacima Ujedinjenih nacija više od 2,2 milijarde ljudi u ovom trenutku nema pristup čistoj vodi za piće. UN strahuju da će se situacija pogoršati. „Veoma sam zabrinut da će se vodom trgovati kao zlatom, naftom i drugim sirovinama“, kaže specijalni izvestilac UN Pedro Aroho-Agudo.

Finansijski žongleri proizvode krize

Već nekoliko puta pokazalo se da spekulacije mogu da budu pokretač pravih prehrambenih kriza. Od 2008. do 2010. hedž-fondovi su uložili mnogo na rastuće cene kakaoa, zbog čega su cene porasle za čitavih 150 procenata. Pa i kod rasta cena pšenice i soje 2007. i 2008. godine, finansijski žongleri umešali su svoje prste u igru i izazvali glad i socijalne nemire u zemljama u razvoju.

No, berza u Čikagu smiruje strasti: fjučersima za vodu trgovaće se samo regionalno, a na kraju krajeva, najveći deo kalifornijskih prava na vodu u rukama je snabdevača. Pri tom su ugovori postavljeni kao „finansijski izmireni ugovori“ (financially settled contracts) i tu nije reč o „pravu na vodu“ već o novcu. To bi trebalo da spreči investitore s velikim skladišnim kapacitetima da stvaraju veštačku nestašicu vode kako bi profitirali od rasta cena.

„Ne treba nam voda na papiru“

Za Terija su fjučersi o vodi jednostavno besmisleni. „Nama farmerima neophodna je voda za naša polja, a ne voda na papiru“, kaže 61-godišnjak. Zbog toga će se, dodaje, i dalje više oslanjati na inicijativu, koju je, zbog nestašice vode, on sam pokrenuo pre nekoliko godina – Fox Canyon Groundwater Market (Tržište podzemnih voda) – lokalni sistem trgovine za poljoprivrednike.

Tržište za kupovinu i prodaju podzemnih voda je moguće, jer strogi kalifornijski propisi to ograničavaju na korišćenje voda iz reka, potoka i jezera. Tu pravo nekog vlasnika zemljišta propada ukoliko ne iskoristi svu vodu koja mu legalno stoji na raspolaganju. Tako bi, zahvaljujući Teriju, poljoprivrednici sada barem mogli da prodaju višak kapaciteta vode koju sami crpe. Trgovina vodom dakle funkcioniše već dugo, ali samo na ograničenom, regionalnom nivou.

Izvor: DW

(Foto: Pixabay)