Svet

Balkan, oaza za prljave elektrane


BERLIN, 5. maj – Zapadni Balkan je poslednji predeo Evrope gde termoelektrane ne samo opstaju, već se grade i nove. Tome je u Berlinu bila posvećena jedna diskusija. Uz spaljivanje uglja, kažu učesnici, ne mogu se ostvariti klimatski ciljevi.
Interesovanje za diskusiju u Berlinu nije bilo veliko jer Zapadni Balkan je geografski dovoljno daleko, a termoelektrane nisu u centru pažnje kao atomske. Fondaciji „Hajnrih Bel“, bliskoj nemačkoj stranci Zelenih, ova je tema međutim bila dovoljno važna da joj posveti jednu od svojih diskusija u okviru serije pod nazivom „Evropski energetski salon“.
Šef odeljenja za Istočnu i Jugoistočnu Evropu, Robert Šperfeld je u uvodnom izlaganju istakao da ni Nemačka nije konačno rešila svoj problem sa termoelektranama navodeći primer Lauzica, stotinak kilometara južno od Berlina. Tamo se pre svega strahuje od gubitka radnih mesta ukoliko dođe do zatvaranja elektrane.
Države EU bi do 2031. godine morala da zatvore sve termoelektrane na ugalj kako bi se ostvarili ciljevi dogovoreni na klimatskom samitu u Parizu, opominju brojne istraživačke klimatske organizacije.
Daleko od EU, daleko od planova
U zemljama Zapadnog Balkana međutim, ne samo da se ne misli na zatvaranje postojećih termoelektrana, već se planira i gradnja novih. Recimo treći blok u Kostolcu koji grade Kinezi. U planovima prednjači Bosna i Hercegovina: Tuzla Blok 7, Banovići, Ugljevik 3, a najavljuju se i Kakanj 8 i Gacko 2.
Prema rečima Denisa Žiška iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle, to će imati katastrofalne posledice po klimu i životnu sredinu, ali i po zdravlje ljudi koji žive u blizini termoelektrana. „Tuzla je jedan od najzagađenijih gradova u Evropi i to će i ostati ukoliko se ostane pri sadašnjim planovima.“
Svest o tome je međutim i kod političara i kod stanovništva veoma niska. I u BiH se strahuje od gubitka radnih mesta. Termoelektrana je jedan od retkih pogona iz bivše Jugoslavije koji uspešno posluje, iako je veoma visoka cena koju građani za to plaćaju.
Na samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, koji je krajem novembra održan u Budimpešti, predstavnici BiH su potpisali Sporazum o kreditu koji će biti iskorišćen za izgradnju Bloka 7 u Tuzli. Radi se o 613 miliona evra koje bi trebao vraćati tokom dvadeset godina.
Žiško ističe da će građani Tuzle plaćati i novcem i zdravljem, te da će planovima za izgradnju novih termoelektrana BiH ostati jedna od četiri zemlje sa najzagađenijim vazduhom na svetu.
Iako se predviđa da će globalna potražnja za ugljem opadati i da bi do 2021. godine učešće ovog energenta u proizvodnji struje trebalo da bude oko 36 odsto u odnosu na 41 odsto 2014. godine, Kina bi, po procenama, u tom sektoru trebalo da preuzme sve značajniju ulogu. Na tu opasnost upozorava i Pipa Galop iz zagrebačke kancelarije međunarodne nevladine organizacije Bankvoč.
Ovde se ne radi o investicijama, već o kreditima, kaže ona. Jedna od poslednjih analiza Bankvoča pokazuje da bi desetak novih termoelektrana na ugalj koje se trenutno grade ili čija se gradnja planira na Balkanu, mogle da izazovu ekološke troškove, koji te projekte čine praktično neisplativim. Jer, kada se planira i gradi, vlasti nikada ne računaju troškove emisije ugljen-dioksida.
Tu se navode primeri elektrana u Pljevljima u Crnoj Gori ili Ugljevika u BiH. Jedan od najvažnijih argumenata zagovornika izgradnje novih termoelektrana je naime da je struja koju one proizvode tri puta jeftinija od energije dobivene od sunca i vetra.
Dirk Bušle iz Energetske zajednice sa sedištem u Beču vidi u obnovljivim energijama šansu za zemlje Zapadnog Balkana, ali i odgovornost Evropske unije da različitim projektima pomogne u izgradnji infrastrukture.
Prirodni gas bi takođe bio bolja alternativa od termoelektrana na ugalj, ističe on. Ulaskom tih zemalja u Evropsku uniju bi one bile obavezne na ispunjavanje ciljeva dogovorenih na klimatskoj konferenciji u Parizu.
(Izvor: Dojce vele)

Švedska uvodi porez na avionske letove da ublaži posledice aviosaobraćaja po klimu


STOKHOLM, 1. april – Švedska danas uvodi porez na avioletove iz zemlje što će povećati cene karata, ali i, kako se nada tamošnja vlada, doprineti smanjenju posledica avionskog saobraćaja po klimu.
Švedski list Dagens niheter prenosi da će svi letovi sa švedskih aerodroma biti skuplji za 60 do 400 kruna (6 do 39 evra), u zavisnosti od destinacije.
Potpredsednica vlade i ministarka za klimu Izabela Lovin navela je u tom listu da je cilj uvodjenja ovog „ekoporeza“ da se minimizuje emisija ugljen-dioksida od aviosaobraćaja na koju je uticao povećan broj putovanja avionom u Švedskoj.
Prema martovskoj anketi Dagens nihetera, 53% Švedjana podržava uvodjenje tog poreza.
Ovoj meri protivi se opozicija, koja smatra da bi rešenje bilo da se aviokompanije primoraju da više koriste biogoriva.
(Foto: Pexels)

U Holandiji će se graditi prve vetroelektrane u svetu bez subvencija

Vlada Holandije poverila je jednoj švedskoj kompaniji izgradnju prvih vetroelektrana u svetu u koje neće biti uložen ni evro iz državne kase. Sličan tender ranije je raspisala nemačka vlada ali će vetroelektrane u toj zemlji početi da rade posle holandskih.
Holandska vlada je saopštila da je na tenderu za vetroelektrane na moru bez subvencija pobedila švedska firma Vatenfal (Vattenfall) koja će dve vetroelektrane od 350 MW na Severnom moru izgraditi do 2022.
Iako je vlada preuzela izvesne rizike, poput povezivanja vetroelektrana na holandsku elektromrežu, uspešan tender znači da će vetroelektrane prodavati struju koju proizvedu na velikoprodajnom tržištu umesto da zavise od šema za stabilizaciju prihoda.
Čini se da vetroelektrane imaju svetlu budućnost jer su holandske vlasti već dale neke garancije o verovatnom obimu proizvodnje koja će biti potrebna iz tih elektrana, piše EURACTIV.com.
Direktor VindJuropa (WindEurope) Džajls Dikson (Giles Dickson) rekao je da vest iz Holandije “pokazuje da su ugovori bez subvencija mogući za neke ulagače na nekim tržištima”.
“Odluka holandske vlade da na sebe preuzme povezivanje na mrežu značajan je faktor. Takođe je vlada umanjila rizike za ‘ofšor’ vetroelektrane pružajući izvesnost oko budućeg obima tržišta”, istakao je Dikson.
“Energija vetra ponovo pokazuje da može da pruži još više kapaciteta za manje novca. To je ključna poruka drugim vladama – da mogu da podignu ambicije u nacionalnim energetskim planovima i da su ‘ofšor’ vetroelektrane najbolji način da im u tome pomognu”, rekao je Dikson, objavila je organizacija VindJurop.
Članice EU i dalje su u procesu izrade nacionalnih energetskh planova koji će biti od ključnog značaja za ispunjavanje ciljeva Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena i utvrđivanje ciljeva za period posle 2020.
Pregovarači će 27. marta razgovarati o izmenama propisa o obnovljivoj energiji EU i nacionalnim planovima.
Na nedavnom godišnjem samitu trgovinskog udruženja SolarPauer Jurop (SolarPower Europe) evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič pozvao je članice EU “da urade domaći zadatak” i počnu da beleže napredak u realizaciji planova.
Trenutno komesar putuje po prestonicama EU i zalaže se kod nacionalnih vlada da učine više.
Na putu da bude prva zemlja u kojoj će raditi vetroelektrane koje se ne subvencionišu zapravo je Nemačka koja je 2017. raspisala sličan tender. Međutim, ti ugovori biće realizovani 2024-2025. ili tri godine pošto holandske Kust Zejd (Zuid) budu povezane na mrežu.
Ipak, obe zemlje imaju problema sa ispunjavanjem obnovljivih ciljeva za 2020. Prema podacima Evropske statističke službe iz januara, Holandija je u 2015. dobijala samo 5,8% potrebne energije iz obnovljivih izvora prema cilju od 14%.
Stanje u Nemačkoj bilo je nešto bolje – 14,6% prema cilju od 18%. Najslabije performanse imali su Luksemburg i Malta ali Evrostat ističe da je Holandija zapravo najdalje od cilja.
Propisi EU omogućavaju zemljama koje teško da mogu da ispune ciljeve da kupe višak kapaciteta od članice sa najboljim rezultatima na polju obnovljive energije, barem u svrhu statistike ako ne radi stvarnog snabdevanja energijom.
Prva članica koja je iskoristila tu mogućnost bio je Luksemburg koji je u oktobru 2017. platio oko deset miliona evra Litvaniji.
Litvanija je još 2015. ispunila cilj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora za 2020.
(Izvor: EURACTIV.com,euractiv.rsSudan – poslednji beli nosorog

Vest o Sudanovoj skoroj smrti dirnula je mnoge. On je poslednji mužjak severnog belog nosoroga. Zajedno s njim izumreće i njegova vrsta. Ali možda ipak postoji nada..
Stari nosorog Sudan jedva može da podigne glavu. Ipak, kada čuje glas svog negovatelja Džejmsa Moinde, zatrepće očima. Ustajanje mu teško pada. Sudan je poslednji mužjak severnog belog nosoroga. Veoma je star i više se ne oseća dobro. „To je žalosno“, kaže Moinda. „Sudan, kao poslednji od svoje vrste, simbolizuje jedan veliki problem: izumiranje nosoroga. Sve nas ovde to veoma pogađa“.
Vest iz rezervata Ol Pejeta u Keniji da Sudan možda više neće dugo živeti, izazvala je veliku pažnju javnosti. Sa svih strana doputovali su reporteri – ali oni smeju da fotografišu samo Fatu i Nujin, dve preostale ženke. Pitome su i čovek može da im se približi na samo par metara.
Možda ipak postoji rešenje?
Za laike je neshvatljivo da jedan mužjak i dve ženke ne uspevaju da dobiju pomladak. Ali to u praksi nije baš jednostavno, kaže Elodi Sampere iz rezervata: „Sudan je star 45 godina, to je otprilike kao čovek od 90. On jednostavno više ne može… A i devojke, kako ih mi zovemo, su bolesne. One, doduše, mogu da se pare, ali ne mogu da začnu. S ova tri nosoroga prirodno razmnožavanje nije moguće.“
Čini se kao da direktno pred našim očima zauvek izumire jedna vrsta. To je posledica masovnog lova i sporog razmnožavanja severnog belog nosoroga.
Ali možda ipak postoji rešenje? Naučnici sa instituta „Lajbnic“ za zoološka istraživanja rade na jednoj specifičnoj metodi veštačke oplodnje.
Stiven Set objašnjava da bi jedan od načina bilo korišćenje sačuvanih spermatozoida drugih mužjaka za oplodnju dve preostale ženke i implantacija embriona u matericu ženke neke druge vrste nosoroga.
Nada u opstanak
Ali to, priznaje Set, do sada nije uspelo. Alternativa na kojoj on i njegove kolege upravo rade, deluje poput naučne fantastike: korišćenje matičnih ćelija – takoreći „embriona“ iz komadića kože. To je veoma komplikovano i veoma skupo. Ali se isplati, smatra Set. On objašnjava da se, u slučaju uspeha, ta metoda može kasnije koristiti za spasavanje hiljada drugih ugroženih vrsta.
To će možda da obezbedi opstanak severnog belog nosoroga i nakon Sudanove smrti.
Džejms Moinda i njegove kolege koriste zadnje dane koje još imaju sa Sudanom. „Sve radimo za njega kako bismo bili sigurni da mu je dobro. Mi ga nećemo spasiti“, kaže Moinda, „ali pružamo mu sve što možemo.“
(Izvor: Deutsche Welle, još o temi na sajtu WWF)

Ponovo potvrđeno da su neonikotinoidi neprijatelji pčela

BRISEL, 1. mart – Pesticidi iz grupe neonikotinoida predstavljaju opasnost po divlje i medonosne pčele koje su ključne za oprašivanje i reprodukciju mnogih biljaka, potvrdila je nova analiza Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). Neonikotinoidi su najčešće korišćeni insekticidi za brojne kulture.

Agencija je samo potvrdila ono što je za tri neonikotinoida – klotianidin (clothianidin), imidakloprid (imidacloprid) i tiametoksam (thiamethoxam), koja su u širokoj upotrebi, utvrđeno još 2013.

“Mnogo je zaključaka, zbog faktora poput vrste pčela, nameravane upotrebe pesticida i nivoa izloženosti. Ukupna opasnost za tri vrste pčela koje su analizirane potvrđena je”, rekao je šef odeljenja za pesticide EFSA Hose Tarasona (Jose Tarazona).

Komentarišući rizike navedene u izveštaju, portparol Agencije je rekao za EURACTIV.com da pčele mogu da budu izložene neonikotineoidima na više načina, zavisno od upotrebe pesticida. “Ukupno gledano, zaključci potvrđju da neonikotinoidi predstavljaju opasnost po pčele”, istakao je on.

Na pitanje da li je moguća potpuna zabrana neonikotinoida, zvaničnik EFSA rekao je da je posao te agencije naučna procena rizika a ne odlučivanje o dozvolama za regulisane proizvode, uključujući pesticide.
“Odgovornost je na Evropskoj komisiji i vlastima članica EU”, istakao je zvaničnik Agencije.

Neonikotinoidi predstavljaju kontroverznu grupu pesticida koji su u upotrebi od devedesetih. To su najčešće korišćeni insekticidi za brojne kulture. Mnogi međutim ukazuju da su ti insekticidi štetni po pčele i oprašivače uopšte.

Ekološke nevladine organizacije oštro su kritikovale kompaniju Sindženta (Syngenta), proizvođača semenskog materijala, što zagovara model poljoprivrede koji je “neodrživ” i suprotan propisima EU.

Restrikcije EU na upotrebu neonikotinoida na snazi su od 2013. ali će, s obzirom na nove analize, Komisija i članice razmotriti potencijalne amandmane na važeća ograničenja.

Zaštita pčela važno je pitanje za Evropsku komisiju koja brine za biodiverzitet i prirodnu sredinu.

Izvori u EK rekli su za EURACTIV.com da će Komisija razmotriti nove analize i utvrditi amandmane “ako bude potrebno”. Isti izvori kazali su i da će se tim pitanjem baviti nadležni odbor u drugoj polovini marta.
U septembru 2017. u Komisiji su za briselski portal rekli da nameravaju da izađu sa predlogom o daljem ograničavanju upotrebe neonikotinoida.
(Izvor: euractiv.rs -euractiv.com)

Klimatske promene: zamke cena CO2

Antoan Potie, mladi ekonomski istraživač u Centru za industrijsku ekonomiju (CERNA) pri MINES Pariz tek je izuzetno kritičan u objavljenom radu o jedinstvenoj ceni ugljenika za koju smatra da dobija nezasluženo veliki značaj. Za razliku od njega, većina ekonomista i upućenih posmatrača već duže vreme zagovaraju da se CO2 prodaje po jedinstvenoj ceni. Potie je za La Tribjun, partnera EURACTIV-a, rekao da je zalaganje za davanje ključnog značaja jedinstvenoj ceni za CO2 u ekonomskim teorijama vrlo štetno.

Uprkos insistiranju ekonomista i sve većem broju lokalnih inicijativa u poslednjih nekoliko godina (neke od njih su velikih razmera, kao u Kini, koja se sprema da svoj sistem trgovine emisijama digne na nacionalni nivo za nekoliko godina), traganje za jedinstvenom tarifom se čini sve teže ostvarivim.

„Ekonomisti ostavljaju utisak da je jedini način da se smanji efekat staklene bašte po nižoj ceni, da se pošalje signal tako što će cena za CO2 obavezno biti jedinstvena za čitav sektor,“ kaže Potie.

„ To je, manje-više dogma, obavezna pretpostavka zamagljivanja teme“, dodao je.

Međutim, cena CO2 nije ni početak ni kraj klimatske politike. Drugi sugnali su mogući u smislu informacija kao vodič za građane, zakonodavstvo i odluke o finansiranju investicija.

„Ali, na tome se ne radi ili se ne shvata ozbiljno,“ kaže Potie. „U energetskoj efikasnosti, investicije koje bi generisale trenutnu dobit jednostavno ne postoje.“

To jasno pokazuje da, ako su potrebni dokazi, nije reč samo o ceni već i o potrebi politike treninga, razvoja zanatstva i insustrijskog sektora, kao i mehanizama finansiranja.

Međutim, neke stvari se ipak kreću u dobrom pravcu. Na primer, debate polako uzimaju u obzir ostale koristi u smislu zdravlja, smanjenja smrtnosti i globalne napore u borbi protiv klimatskih promena, imaju pozitivne efekte na lokalnom nivou, kao što je kvalitet vazduha.

Načini pregovora u UN su se promenili posle Pariskog sporazuma. Kjoto protokol iz 1997. bio je zasnovan na centralizovanom pristupu. Cilj je bio da se kroz razmenu kvota akcije prebace na zemlje gde je smanjenje emisije jeftinije.To se, međutim, odnosilo samo na emisije razvijenih zemalja (mada SAD nikad nisu ratifikovale sporazum) i zemlje u razvoju se nisu složile da povećeju ograničenje svojih emisija.

„Pariski dogovor se oslanja više na lokalni pristup. Svaka zemlja učestvuje do nivoa do kojeg je spremna da ide. Ideja je da se postigne momentum kako bi se postepenim povećanjem cilj postigao,“ kaže Potie. „Čak i kad bi svi učestvovali, pojavila bi se razlika između ciljeva i preduzetih mera na dva nivoa.“
Na jednoj strani između doprinosa koji su najavile države učesnice i onoga što je potrebno da se uradi da to ostane ispod 2°C, ali takođe i između doprinosa i onoga što se zaista radi. „Putanje emisije ne odslikavaju očekivanu redukciju,“ dodao je Putie.

Za jedinstvenu cenu CO2 koju zagovaraju ekonomisti, postoje prepreke, posebno političke. „Hoćemo li da ponavljamo ove predloge koji su neprimenjivi, ili ćemo uraditi nešto drugo?“

Evropski emisioni trgovinski sistem (ETS) je pokazao svoja ograničenja, posebno kad je reč o snalaženju u nepredvidivim događajima kao što je bila ekonomska kriza 2008, koja je generisala višak kvota na tržištu i dovela do naglog pada cena po toni.
„ Kad je reč o mogućnosti oporezivanja u nekom srednjem roku, određeni nivo od 2°C je veoma visok. Još bi bilo teže politički to prihvatiti jer bi izazvalo značajan transfer sredstava koji bi imao snažan distributivni udar. Teorijski gledano, znamo kako to postići, ali je u praksi komplikovano,“ upozorio je Potie.

To izaziva drugo pitanje: „kako, sa pravnog stanovišta, možemo garantovati evoluciju cene u periodu od 40 godina, ili dužem?“
Ipak, kombinacija određenih mehanizama u praksi vodi ka diferenciranim cenama.

„Postojanje nekoliko različitih tehnika u mešavini zakonodavstava, poreza i podsticaja vodi tome da se razlike u dodatnom trošku po toni ne mogu izbeći. To nije obavezno problem. Možemo zamisliti diferencirane cene prema sektorima i prema brzini povraćaja,“ rekao je Potie.
On je dodao da, s druge strane, ostaje pitanje kako koordinisati te različite mehanizme na nacionalnom i internacionalnom nivou da bi se uklopile u obećane emisione putanje.
(Izvor: euractiv.rs)

Jeftin i brz test bezbednosti pijaće vode

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od dve milijarde ljudi nema pristup pijećoj vodi. S obzirom da većina tih ljudi vodu uzima iz bunara i iz potoka, testiranje vode na bakterije je od izuzetne važnosti. Jeftina i pouzdana oprema za testiranje često nije dostupna ili jednostavno nije pristupačna. Naučnici u Velikoj Britaniji i drugde rade na izradi jednostavnog testa na bazi papira, koji bi mogao da utvrdi kvalitet vode za samo nekoliko sekundi.

Pijaća voda zaražena bakterijama vodi ka masovnim epidemijama poput kolere u Demokratskoj Republici Kongo, gde je od jula 2017. od te bolesti umrlo više od hiljadu ljudi. Testiranje vode na bakterije je relativno jednostavno, ali i dalje van domašaja siromašnih ljudi koji žive u oblastima pogođenim tim bolestima.

Istraživači na Univerzitetu u Batu na jugozapadu Engleske, proučavaju jednostavan i jeftin uređaj koji bi običnim ljudim pomogao da provere vodu koju piju.

Mirela di Lorenco sa Univerziteta u Batu objašnjava:

“Može da se koristi na terenu i brzo dobijate rezultate, radi se o sekundama”.

Elektrode na bazi ugljenika koje su biorazgradljive, odštampane na parčetu papira, prekrivene su tečnošću zvanom biofilm. Ovaj jednostavni uređaj pravi električni napon, koji može da se snimi instrumentima za merenje struje.

“Sve što treba da uradimo je da snimimo pozadinu strujnog signala koji pravi taj uređaj, onda to stavimo u vodu koju želimo da testiramo i vidimo da li signal pada ili ostaje konstantan. Ukoliko padne, znači da u vodi ima nečeg lošeg”, dodaje Di Lorenco.

Senzor na papiru bi mogao da bude povezan sa mobilnim telefonom umesto na instrument za merenje struje,

“To je kao alatka za upozorenje koja vam na licu mest kaže, jeste, voda je čista,ili nije”, kaže Di Lorenco.

Istraživači ističu da će sprava sa biofilmom koštati malo više od jednog dolara kada bude počela masovna proizvodnja.
(Izvor: Glas Amerike)

Novi domovi – od ličnih asistenata do “pametnih” roletni

slika (300x169)

Sprave koje prave stambeni prostor pametnim postaju sve priuštivije za prosečnog potrošača. Na nedavnom Sajmu potrošačke elektronike u Las Vegasu, i najobičnije sprave su dobile sofisticirane nove mozgove.

Moderni zvučnik koji reaguje na glasovne komande je zapravo detektor za dim i ugljen monoksid, koji je obavezan u svakoj američkoj kući. nastavak

Prva genetska modifikacija rovčice u svetu

6ba92a788d954ef4842898198e99ecab

Priredio: Džao Peng

Prva genetska modifikacija šumske rovčice u svetu obavljena je u laboratoriji Zoološkog instituta u Kunmingu, u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan, navodi se u tezi objavljenoj u eminentnom naučnom časopisu “Cell Research”. nastavak

Kocka – od prirodnog gasa do struje

F519FEA3-0816-499A-BD8B-ACF713F0F92A_w640_r1_s_cx10_cy0_cw90

Emisija ugljen-dioksida iz kocke je 50 odsto manja nego iz sličnih generatora na benzin. Osim toga, ova sprava je lakša, ne pravi buku i znatno je jednostavnija za održavanje.

Uprkos brojnim i glasnim kampanjama za korišćenje obnovljive energije, svet se i dalje kreće na fosilna goriva. Većina naučnika predviđa da će tako ostati još najmanje nekoliko decenija. U međuvremenu, cilj je pronaći nove načine za dobijanje više energije iz fosilnih goriva, a da se u isto vreme smanji emisija štetnih gasova, koji doprinose klimatskim promenama. nastavak

Nacionalna komisija najavljuje drastično smanjenje zagađenja

a61eafd55eab45e3a97c9c5b8eb6a82d

Zagađenje u gradovima Pekingu i Tijenđinu i obližnjoj provinciji Hebeiju opašće za 40 odsto do 2020, objavila je Nacionalna komisija za razvoj i reforme Kine.

„Prosečno godišnje očitavanje zagađujućih čestica manjih od 2,5 mikrona, koje su najopasniji za stanovništvo, opašće na 73 do 2017. i na 64 mikrograma po metru kubnom vazduha do 2020. godine”, naveli su iz Komisije. nastavak

Eksperti: Ima nade za suzbijanje ubrzanog zagrevanja planete

7234E25A-9B95-47A5-9D4B-97A88D148F14_w640_r1_s

U Parizu uskoro počinje dvonedeljna konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Postoje velika očekivanja da će njen ishod biti konkretan plan sa ostvarivim ciljevima za svaku zemlju učesnicu – što znači da će do 2025. emisija ugljenika u atmosferu biti na mnogo nižem nivou nego što je danas. Međutim, kada se taj dogovor postigne – šta je potrebno da zaista bude primenjen?

Ima nade da se mogu suzbiti posledice ubrzanog zagrevanja planete – smatra američki kongresmen Den Bajer, član Ekonomskog komiteta oba doma Kongresa i Odbora Predstavničkog doma za prirodne resurse: nastavak

Obama: Čista energija u korist svih

1

Američki predsednik govoreći na konferenciji u Las Vegasu poručio da obnovljiva energija ne bi trebalo da bude predmet spora, već pitanje koje spaja sve građane…

Američki predsednik Barak Obama najavio je nove izvršne odluke i druge poteze u cilju olakšavanja vlasnicima kuća i biznisa da investiraju u poboljšanja u vezi sa takozvanom „zelenom energijom“, koja su u prošlosti bila ili nepraktična ili preskupa. nastavak

Hrvatska: Zaštita prirode baš ako mora

2

Hrvatski ministar zaštite životne Zmajlović hvali rezultate ostvarene u njegovom mandatu, no ekološki aktivisti upozoravaju na nerešene probleme kao što su Plomin C, eksploatacija nafte na Jadranu i zbrinjavanje otpada.

Ministarstvo zaštite životne sredine i prirode Hrvatske potvrdilo je početkom sedmice vest da se obustavlja priprema gradnje hidroelektrane Ombla kraj Dubrovnika, a zbog ekološkog rizika i neisplativosti projekta. Informacija je snažno odjeknula u javnosti, naročito u njenom delu koji se žestoko protivio tom planu Hrvatske elektroprivrede. No zatim se na temu Omble i druga osetljiva pitanja iz istog područja nadovezalo više kritičkih osvrta prema politici aktuelne vlade i nadležnog ministra Mihaela Zmajlovića. Pri tom je vrlo primetan bio istup opozicione stranke OraH, na čelu s prethodnom ministarkom zaštite životne sredine Mirelom Holi, u ono doba članicom SDP-a. nastavak

Stvaranje prirode na kopovima uglja

1

Površinski kopovi između Ahena i Kelna čine najveće područje za vađenje smeđeg uglja u Evropi. Pogled na njih međutim otkriva i razoreni krajolik zapadne Nemačke. Energetski gigant RWE ulaže napore da promeni imidž.

„Kako je ovde pre bilo prljavo“, priseća se Elfride. „Ugljena prašina je bila lepljiva, širila se svuda, ostavljajući crnu čađ. To je bilo strašno.“ Ova žena je 15 godina marljivo brisala prašinu sve dok se površinski rudnici nisu preselili dalje od njene kuće. No njen suprug radi za kompaniju RWE i pristojno zarađuje, tako da Elfride ne želi da se previše žali. Ova žena ne želi da objavimo njeno pravo ime, baš kao ni Gertrud: „Morate to razumeti, naše porodice zavise od RWE“, kaže žena i gleda u daljinu – daleko na rudnik Hambah, najveći površinski kop u Evropi. nastavak

Previše koala, nedovoljno drveća

4D251FA2-FF25-425D-A21D-0F51FA712F78_w640_r1_s_cx0_cy9_cw0

U australijskoj državi Viktorija u toku akcija obuzdavanja razmnožavanja koala zbog prevelike populacije u toj oblasti, iako su one na svetskoj listi ugroženih životinja.

Koala je lik kojeg turisti vole da vide. Na hiljade ljudi svake godine dolaze u Kejp Otvej kako bi uživali u ovim umilijatim sisarima koji se iskljčvo hrane lišćem eukaliptusa. nastavak

Dan planete Zemlje

earth

22. april je dan u kome se širom sveta obeležava Dan planete Zemlje i stanovništvo podseća koliko je važno očuvanje i ophođenje prema prirodi, koje su pretnje zdravoj životnoj sredini i kako sprečiti negativne posledice po okolinu. Cilj obeležavanja svetskog dana planete Zemlje jeste upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena. nastavak

Sji Đinping: Gvozdena ruka protiv zagađenja vazduha

sjiaa

Predsednik Si Đinping obećao je juče da će se gozdenom rukom boriti protiv zagađivača vazduha.

“Mi ćemo kazniti gvozdenom rukom bilo kog prekršioca koji uništava ekologiju ili okolinu, bez izuzetaka,” rekao je on tokom razmatranja izveštaja o radu Državnog saveta, zajedno sa poslanicima narodnog kongresa iz provincije Điangsi. nastavak

Svetski dan divlje faune i flore

CITES-Poster-1-213x300

Svetski dan divlje faune i flore obeležava se širom sveta 3. marta, nakon što je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija na 68. zasedanju ovaj datum odredila za obeležavanje na globalnom nivou u cilju podizanja svesti o pretnjama, koje po opstanak velikog broja vrsta biljaka i životinja u prirodi predstavljaju nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa, ilegalna trgovina primercima divljih vrsta i druge nezakonite aktivnosti poput krivolova. nastavak

Kina radi na poboljšanju kvaliteta vode i vazduha

A man wearing a mask makes his way during a polluted day at Tiananmen Square in Beijing

Kineska vlada za prošlu godinu ispunila je zacrtane ciljeve, kako bi kvalitet vode i vazduha bio na boljem nivou, saopštilo je juče kinesko Ministarstvo zaštite životne sredine.

Oko sedam miliona motornih vozila isključeno je lane iz saobraćaja, zbog nezadovoljavanja standarda u oblasti emisije štetnih gasova, rekao je Džou Šengsjan, ministar zaštite životne sredine NR Kine. Oko 50 hiljada peći koje sagorevaju ugalj je ugašeno, a posebni uređaji za denitrifikaciju postavljeni su na termo-generatore ukupne snage 190 kilovata. nastavak

Arktička hladnoća u SAD

Sjedinjene Države  su ovih dana zahvatile arktičke hladnoće. Tepmperature u velikom broju saveznih država i u prijestonici Vašingtonu su znatno ispod nule, dok u pojedinim mjestima duva i snažan vjetar.

Opasni arktički talas zahvatio je Sjedinjene Države od istoka do juga, sa temperaturama daleko ispod nule u većem dijelu zemlju. Sa izuzetno hladnim vremenom suočavaju se i stanovnici Mineapolisa. nastavak

Klimatske promene: Poboljšanje u 2015?

01E97F24-CF92-4E16-8669-038DBEE60D36_w640_r1_s

Ujedinjene nacije su 2014. objavile seriju izveštaja o klimatskim promenama koji su, sa još većom sigurnošću, potvrdili da se planeta zagreva. Iako su predviđanja sumorna, protekle godine su se pojavili neki ohrabrujući znaci da globalna zajednica počinje da preduzima korake u vezi sa klimatskim promenama.

U 2014. ljudi su izašli na ulice da protestuju protiv klimatskih promena. Lider sindikata Džordž Grešam bio je među 400 hiljada učesnika marša za klimu u Njujorku u septembru: nastavak

10 godina od cunamija

0,,18128843_303,00

U naletu cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihtera 26.12. 2004, kod Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi. Najviše su bile pogođene Indonezija i Šri Lanka, ali i mnoge zemlje indijskog okeana.

Železnička pruga na jugozapadnoj obali Šri Lanke jedna je od najlepših na svetu. U blizini mesta Peralija cunami je svom silinom “pogodio” voz. Ribar Nalim priseća se te tragedije, … nastavak

Antarktik kao rog izobilja: hrana, voda i novac

9RIAN_00186975.HR.ru

Antarktik je industrijska riba, oko 90 odsto rezervi vode za piće i ogromni obimi nafte i gasa. Jednom reči, sve što je potrebno čoveku koji je već skoro potrošio sve lakodostupne resurse, a sada je blizak tome da razbije kasicu i da otvori „neprikosnovenu rezervu“. Za sada ledeni pokrivač i međunarodni sporazum ne daju da se stigne do zemljinih bogatstava, ali da li će ova zaštita dugo trajati?

Na Antarktiku, kao i u vodama oko njega, nalazi se oko 6,5 milijardi tona nafte i više od 4 trilona kubnih metara gasa. Istina, kako bi se stiglo do tih bogatstva, moraže da se buši na desetine metara leda u surovim uslovima. Zadatak je kolosalno skup, mada, kada sve ostale rezreve nafte i gasa budu iscrpljene, čovek će stići do antarktičkih naslaga. nastavak

Na Arktiku će biti izbrojani medvedi

9RIAN_00587992.HR.ruu

Na ruskom Arktiku će prvi put za 10 godina biti izvršen popis belih medveda. Akcija koja se sprovodi zajedno s norveškim naučnicima planirana je za avgust 2015. godine. Rezultati brojanja po mišljenju stručnjaka mogu biti žalosni.

Poslednji popis stručnjaci su izvršili 2004. godine. Iz helikoptera su brojali medvede na Novoj Zemlji, Zemlji Franje Josifa i Čukotsko-Aljaskim ostrvima. Tada je njihova populacija brojala 3000 individua. Međutim, od tada se zbog globalnog otopljenja situacija u regionu veoma promenila. Led se topi, a meda svoj glavi plen – foku, obično lovi na plutajućem ledu. On je postao simbol Arktika upravo zato što od kopnenih sisara jedino on može da živi na santama. Sad bukvalno „gubi tlo“ pod nogama, zbog čega ostaje i bez kuće i bez ručka – foke migriraju na druga mesta, a krupniji plen – morževi – mede ne mogu da uhvate, objasnila je za „Glas Rusije“ zamenica direktora za naučni rad nacionalnog parka „Ruski Arktik“ Marija Gavrilo: nastavak