Šerović: Reciklaža otpadnih vozila još nedovoljna

thumb_autoreciklaz1-250x190

Načelnica Odseka za upravljanje otpadom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Radmila Šerović izjavila je danas da primena propisa u oblasti upravljanja i reciklaže otpadnih vozila u Srbiji još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.

“Prošlo je pet godina od usvajanja zakonske regulative u oblasti upravljanja otpadom. Napredujemo dobro, ali ne previše dobro, jer je sistem upravljanja otpadom, pa i segmentom otpadnih vozila, jedan od najtežih i najkompleksnijih oblasti u sektoru zaštite životne sredine”, kazala je ona novinarima na Sajmu ekologije koji je danas počeo u Beogradu. nastavak

Održan Okrugli sto „Školski zeleni krug“

puzovic_3

Na manifestaciji „Novosadska jesen“, 23. oktobra 2014. godine, održan je Okrugli sto pod nazivom „Školski zeleni krug“, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Pokrajinskog sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Okrugli sto je održan u okviru Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ za školsku 2014/2015. godinu.

Učesnicima skupa su se obratili pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Aleksandar Jovanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Savo Dobranić, kao i načelnik Školske uprave za Južnobački i Sremski okrug Petar Viđikant. nastavak

Kontrola poštovanja Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca u gradskim parkovima i na javnim površinama

1631473_Tasmajdan_v

Sekretarijat za privredu, u saradnji sa Komunalnom policijom grada Beograda i Veterinarskom ustanovom „Veterina Beograd”, pokrenuo je danas trodnevnu akciju kontrole poštovanja Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda.

Akcija podrazumeva kontinuirani obilazak gradskih parkova i javnih površina, a započeta je danas u Tašmajdanskom parku, sutra se nastavlja na Zemunskom keju, a u petak će biti sprovedena u Pionirskom parku. Zamenik sekretara za privredu Saša Rokvić rekao je da najveći problem predstavljaju nevlasnički psi, odnosno vlasnički psi koji nisu čipovani. nastavak

Koliko se klima zaista promenila?

– Vreme i klima ne slušaju teoretisanje. Temperatura na globalnom nivou posustaje u porastu u poslednjih šesnaest godina – kaže beogradski meteorolog Nedeljko Todorović, u komentaru aktuelnih informacija iz sveta o klimatskim promenama. Dodaje da postoje oscilacije, temperatura malo opada pa neznatno raste, kao i većina meteoroloških parametara, što je uočeno u periodu redovnih merenja. Primećeni su periodi ponavljanja, periodičnosti, oscilacija parametara, pa su tako u stručnoj literaturi odavno prisutni pojmovi NAO (Severnoatlanska oscilacija), PDO (Pacifička dekadna oscilacija) i drugi. Većina oscilacija su na približno 60 godina. Sada, kada se uočavaju praznine u trendu porasta temperature, pokušavaju to da obrazlože na mnoge načine. Kažu da je jaka zima upravo dokaz o globalnom zagrevanju, da su vetrovi nad okeanima dvostruko jači, što predstavlja nestvarnu tvrdnju. Ni sada, kada je uočeno usporavanje zagrevanja, klimatski „stručnjaci” ne odstupaju od svoje teorije i prognoza. Ali, najzanimljivije je da se sve te priče zamenjuju polako pričom o antropogenom uticaju na klimu. Ne bi bilo čudno da za neku godinu nazovieksperti daju saopštenje da je sistematskim radom na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte uspešno zaustavljeno globalno zagrevanje. Naš sagovornik ocenjuje da je sve to, nažalost, rezultat preteranog mešanja politike u nauku.

– Analiza ponovljivosti ukazuje da se toplije leto javlja svake tri do četiri godine, zatim na svakih sedam-osam godina i tako dalje. Leto 2012. bilo je rekordno toplo, leto 2013. manje, mada iznad proseka. Ovo leto trebalo bi da bude još malo svežije u odnosu na prethodna dva, što je već očito, jer smo već usred najtoplijeg godišnjeg doba. Uz sve, ne znači da neće biti vrućih dana. Govorim samo o velikoj verovatnoći da tako bude jer priroda ne priznaje naše prognoze i procene, česta su iznenađenja. Pored toga, postoje periodi od 30 do 35 godina sa češćom pojavom vrućih leta, pa zatim period od 30 do 35 godina sa češćim hladnijim letima. Svaki meteorološki parametar ima svoje cikluse. I tako decenijama i vekovima. U srednjem veku postojalo je nekoliko malih „ledenih doba”, pre i posle toga – malo topliji periodi. Temperatura između njih ima amplitudu oko dva stepena, dakle plus-minus jedan stepen. U poslednjih 12.000 godina, od kraja poslednjeg ledenog doba, klima se suštinski nije menjala. Događaju se stalne manje oscilacije meteoroloških i klimatskih parametara, ali i pojava ekstremnih vrednosti kao sastavni deo meteoroloških fenomena – zaključio je sagovornik „Politike”.

Topljenje glečera na Antarktiku nezaustavljivo

0001

Svemirska agencija NASA danas je objavila da je topljenje ledenog pokrivača na zapadnom delu Antarktika došlo do tačke iz koje nema povratka.

Istraživanje je obuhvatilo 40 godina posmatranja glečera na Antarktiku, a rezultati pokazuju da je kolaps ledenog pokrivača neizbežan zbog čega će nivo mora u narednim decenijama i vekovima porasti za više od jednog metra, što će imati katastrofalne posledice na prirodnu sredinu.

Većina naučnika nije očekivala da će se glečeri topiti ovom brzinom te je potrebno što pre hitno preispitati sva predviđanja koja su do sada napravljena u vezi sa podizanjem nivoa mora.