Alarmantna ekološka situacija u Pljevljima

43964FC8-BF79-451A-8D06-916E493F51FE_w268_r1_cx0_cy2_cw0

U Pljevljima organizovan protest zbog alarmantne zagađenosti zemljišta, vode i vazduha.. Zagađenje vazduha u tom gradu je čak hiljadu odsto iznad dozvoljene granice

Građani Pljevalja zatražili su danas, na protesnom skupu, da Skupština Crne Gore razmatra ekološku situaciju u tom gradu, da Vlada uvede kontrole mjerenja zagađenosti vazduha i da se konkretno primjenjuje Zakon o kontroli zagađenja. nastavak

Pošumljavanje u okviru projekta „Jedno drvo za jednog ratnika“ u spomen palim borcima Kolubarske bitke

Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović, predstavnici JP „Srbijašume“ i Šumarskog fakulteta u Beogradu, učestvovaće u ponedeljak, 22. decembra, sa početkom u 12 časova, pošumljavanju na lokalitetu Joševa u blizini Valjeva.

Ovo je šesta lokacija u okviru projekta „Jedno drvo za jednog ratnika“ kojim je predviđeno da u naredne četiri godine bude posađeno 1.300.000 stabala na području čitave Srbije. nastavak

Indija namerava da očisti vode svetog Ganga

9AP100322026131

Ruski naučnici su spremni da učestvuju u čišćenju najveće indijske reke – Ganga. „Spremni smo da damo svoj doprinos realizaciji planova za čišćenje vode Ganga, koje je nedavno objavila indijska vlada: najmanje dve desetine kompanija-članica „Skolokovo“ rade na projektima vezanim za čišćenje i monitoring kvaliteta vode“, saopštio je rukovodilac ruskog inovacionog fonda „Skolkovo“ Viktor Vekselberg. nastavak

 

Fosilna goriva: bezvredno zakopano blago?

0,,17156810_303,00a

Bankari i investitori se brinu: da li je još uvek unosno ulagati novac u fosilna goriva. Jer – u slučaju novih zakona u vezi sa klimom – preostalo blago bi moglo zauvek da ostane u utrobi Zemlje.

Počelo je sa pismom guvernera Banke Engleske, Mark Karneja, kojim se on krajem oktobra 2014 obratio poslanicima britanskog parlamenta, konkretno: Odboru za životnu sredinu. Karnej je tom prilikom opisao internu debatu o tome da li će rezerve uglja, nafte i gasa u budućnosti biti dostupne industriji fosilnih goriva. nastavak

Benzin od ugljen dioksida

0,,18108002_303,00a

Može li se ugljen dioksid koji je štetan za okolinu, pretvoriti u korisnu sirovinu? Zvuči privlačno, ali neverovatno. Ipak, stručnjaci u nemačkom Drezdenu već su napravili eksperimentalno postrojenje koje radi upravo to.

Glavni deo eksperimentalnog postrojenja nalazi se u jednom kontejneru. U njega se može ući i izbliza se mogu videti delovi mašine koja ne izgleda nimalo spektakularno. Plavo, metalno zvono, kablovi, cevi i razni merni instrumenti. Uz pomoć te „čarobne kutije“ naučnici mogu da pokrenu takozvanu elektrolizu pri kojoj se, uz pomoć električne energije, voda razdvaja na vodonik i kiseonik. To je prvi korak u postupku nazvanom „power-to-liquid“. nastavak

Ulov izmiče lovokradicama

9AP0608240146112

Od 10. decembra počinje da važi u punom obimu Sporazum između RF i Japana o očuvanju, racionalnom korišćenju, upravljanju živim resursima u severozapadnom delu Tihog okeana i o sprečavanju nezakonite trgovine živim resursima. Ulov vodnih bioresursa ruskog porekla i produkcija iz njih će moći da se istovara u japanskim lukama samo uz specijalni dokument koji će se davati na uvid vlastima Japana – sertifikat RF, koji potvrđuje zakonitost porekla i legalnost izvoza ribne produkcije.

Ovakve sporazume Rusija je potpisala i sa drugim zemljama. U azijskom regionu a Južnom Korejom, Severnom Korejom i Kinom. O prvom složenom iskustvu realizacije sporazuma sa Južnom Korejom govori načelnik uprave Federalne agencije za ribolov Andrej Zdetovecki: nastavak

 

Energetska avangarda u gradu Bauhausa

0,,18079607_303,00e

Na samitu koji je u toku u Peruu raspravlja se o klimatskim ciljevima – bez izgleda na dogovor. Čak se i u Nemačkoj, uzornoj zemlji kada je o tome reč, sve više vraća na zagađivače poput uglja. Ipak, ima i izuzetaka.

Uprkos nesumnjivoj šteti po okolinu, u Nemačkoj se sve više proizvođača energije okreće starom zagađivaču – uglju. Razlog: sve niža cena tog energenta na svetskom tržištu. Istovremeno, po okolinu mnogo povoljnije, ali skuplje elektrane na gas gube bitku sa jeftinim ugljem. Nemačka vlada u svojim planovima za dugoročnu energetsku politiku i dalje ostaje verna uglju. Ipak, u međuvremenu se stvorio i svojevrstan otpor takvom pristupu. nastavak

Antarktida – kontinent, koji su otkrili Rusi

9RIA-504497-Previewz

Antarktida je otkrivena 1820.g. za vreme ruske ekspedicije Fadeja Belinsgauzena i Mihaila Lazareva. Međutim, temeljnije istraživanje kontinenta počelo je tek sto godina kasnije. Upravo tada su za južni kontinent počele da se opremaju naučne ekspedicije iz različitih zemlja. Ovde je pionir bila Velika Britanija. Upravo zbog toga ona ulazi u sedam država koje pretenduju na teritoriju Antarktide.

Antarktida znači: velike količine industrijske ribe, oko 90 procenata rezervi slatke vode i ogromne količine nafte i gasa. Jednom rečju, sve što je potrebno čoveku koji je skoro potpuno potrošio sve dostupne resurse, a sad je već blizu toga da „razbije kasicu“ i iskoristi „neprikosnovene zalihe“. Zasad osvajanje resursa ispod leda sprečavaju ledena kora i međunarodni sporazum, ali da li će ova zaštita biti dovoljna za dugo vreme? nastavak

Naučnici rade na dobijanju jeftine sintetičke nafte

9RIA-477724-Previewz

Ruski naučnici planiraju da sintetičkim putem proizvedu laku naftu visokog kvaliteta. Kao sirovina će im poslužiti škriljci i ostaci od prerade teških vrsta „crnog zlata“. Sintetička nafta će po kvalitetu moći da se uporedi s najvišom lakom norveškom vrstom, ubeđeni su autori tehnologija. A cena proizvodnje novog „crnog zlata“ neće biti veća od 30 dolara po barelu.

Osnovu goriva budućnosti, koje će biti bolje u ekološkom smislu i davati veću energiju, predstavljaće sintetička nafta. Međutim, tehnologija za njeno dobijanje spada u vrlo visoke, premda je sama sirovina sasvim pristupačna. Između ostalog, to su škriljci i ostaci od prerade „teške“ nafte. U SAD i nekim zapadnoevropskim zemljama su stvoreni procesi za proizvodnju sintetičkog tečnog goriva koji se nalaze u različitim fazama uvođenja ili eksperimentalno-konstruktorskih radova. nastavak

Prirodne kataklizme- delo ljudskih ruku?

2023-10-12T104825Z_1790441345_GM1EAAC1G2M01_RTRMADP_3_JAPAN-TYPHOONo

Moćni uragani, razorna snaga poplava, suše i druge prirodne katastrofe. Naravno, naučnike ne može da ne zabrine ovakvo ponašanje prirode koje ostavlja ogromne štete i odnosi brojne ljudske žrtve. Jedni smatraju da je za sve to kriv čovek i njegov uticaj na promene klime. Drugi pak pokušavaju da ustanove određene zakonitosti i icikličnost ektremnih pojava.

U novembru 2013.godine na Filipine se obrušio najrazorniji tajfun do tada- „Hajan“. On je uništio sve što mu se našlo na putu: čupao je drveće sa korenjem, nosio je krovove. Udari vetra su dostizali 100 metara u sekundi. Gotovo 6 hiljada ljudi je poginulo. 12 miliona stanovnika Filipina je na neki drugi način stradalo od užasne snage ovog tajfuna, koji je imao oznaku najviše- pete kategorije. nastavak