EKOFORUM

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan poručio je da je vazduh univerzalni element bez kojeg je nemoguć opstanak živog sveta na planeti, dodajući da je istovremeno, kao posledica civilizacijskog razvoja, njegov kvalitet ozbiljno narušen i danas predstavlja ključno pitanje u zaštiti životne sredine.

Trivan je juče na konferenciji „Životna sredina ka Evropi“ – EnE19 ukazao na to da u aktivnostima na poboljšanju vazduha moramo delovati lokalno, a istovremeno, razmišljati globalno, menjajući fokus ka glavnim faktorima koji neposredno utiču na zagađenje vazduha, kao što su termoenergetski kapaciteti koji se koriste za grejanje, individualna ložišta i saobraćaj.

On je ocenio da je privreda ključni faktor promena u društvu, dodajući da, ako želimo da poboljšamo uslove u kojima živimo, moramo menjati tehnologije i primenjivati one koje doprinose smanjenju zagađenja životne sredine.

Upozoravajući podaci Svetske zdravstvene organizacije nas podstiču na to da u Srbiji, čija je energetska bezbednost u direktnoj korelaciji sa korišćenjem uglja, pronađemo rešenja i postignemo društveni konsenzus kako bismo ostvarili zajedničke ciljeve na poboljšanju kvaliteta vazduha, naveo je ministar.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo operativno pristupa poboljšanju životne sredine, pružajući podsticaj lokalnim samoupravama da se bave ovim pitanjima i preduzimaju mere na poboljšanju kvaliteta vazduha u svojim zajednicama.

Prema njegovim rečima, lokalne samouprave od sledeće godine moraju planirati u okviru svojih budžeta sredstva za gašenje individualnih kotlarnica i sprovođenje mera za poboljšanje saobraćaja.

Trivan je najavio i da će, i u svojstvu kopredsedavajućeg Petog zasedanja Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – UNEA 5, iskoristiti ovaj međunarodni format za pokretanje saradnje i realizaciju zajedničkih akcija zemalja u regionu na poboljšanju kvaliteta vazduha.

U borbi za bolji kvalitet vazduha, akcije pošumljavanja su najbolji način za promenu životne sredine nabolje, poručio je ministar.

Na konferenciji su govorili i zamenik poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stanojla Mandić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije Aleksandar Perić i predsednik ambasadora održivog razvoja i životne sredine Aleksandra Mladenović.

Učesnici skupa su svojim izlaganjima i diskusijom ukazali na različite aspekte problema zagađenja vazduha, ali i na moguća rešenja.

Takođe, izneti su podaci Svetske zdravstvene organizacije o tome da je više od 90 odsto populacije u svetu izloženo zagađenom vazduhu i da zbog toga svake godine prevremeno umre oko sedam miliona ljudi.

Kvalitet vazduha je najveći ekološki rizik za zdravlje u Evropi, gde on prouzrokuje više od 1.000 slučajeva prevremenih smrti dnevno, što je deset puta više od broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2016. godinu, broj prevremeno umrlih za Republiku Srbiju iznosi 6.592 slučaja.

Konferenciju „Životna sredina ka Evropi” – EnE19, petnaestu po redu, organizovali su „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ i Privredna komora Srbije.

Skup je održan povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, ali istovremeno predstavlja zvaničan UN događaj, kojim se u Srbiji obeležava Evropska nedelja održivog razvoja, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

BEOGRAD – Stanovništvo u svim većim gradvima širom Zapadnog Balkana suočeno je sa alarmantnim nivoom zagadjenosti vazduha koje smanjuje njihov životni vek, a velikim delom je to zbog toga što je ta oblast i dalje jako zavisna od uglja za proizvodnju struje, saopštile su danas Ujedinjene nacije u novom izveštaju.

Izveštaju UN programa za životnu sredinu (UNEP) pripremljen je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha u Albaniji, Bosni, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Izveštaj je zasnovan na podacima sakupljenim za minimum 274 dana godišnje.

nastavak >

Izvor: Beta

Fotografija: Pixabay

BEOGRAD – Lanisirana je prva besplatna biznis platforma u Srbiji „Naša mreža” zahvaljujući kojoj će mala i srednja preduzeća moći jednostavno da unaprede svoje poslovanje.

Kompanija Vip mobile kreirala je jedinstvenu biznis platformu sa idejom da ponudi relevantan i koristan sadržaj, kao i da kompanijama obezbedi mesto gde će biti u mogućnosti da se međusobno povežu i ostvare saradnju.

Platforma se sastoji od tri celine: Informiši me, Umreži me, Podrži me.

Informiši me je edukativna komponenta platforme i mogu joj pristupiti svi korisnici koji posete veb sajt ili instaliraju aplikaciju. Sastoji se od korisnih informacija i inspirativnog sadržaja za unapređenje poslovanja.

Umreži me predstavlja centralni deo platforme u okviru kojeg kompanije kreiraju svoje profile preko kojih imaju mogućnost da komuniciraju i umrežavaju se sa drugim kompanijama i na taj način prošire svoje poslovne prilike. Kompanije mogu kreirati objave koje sadrže novosti, oglasiti nabavke i poslati direktno svoje ponude.

Podrži me obuhvata posebne pogodnosti i specijalne ponude vidljive svim korisnicima platforme, ali mogućnost apliciranja imaju samo Vip biznis korisnici.

„Naša mreža namenjena je svim kompanijama i preduzetnicima koji žele nova znanja, nove poslovne prilike i specijalne pogodnosti, a posebno je usmerena na mala i srednja preduzeća.

Želimo da na ovaj način podržimo poslovne korisnike gde im je najpotrebnije – u otvaranju novih biznis prilika. Cilj nam je da podstaknemo i olakšamo komunikaciju između kompanija i stvorimo povoljne uslove za ostvarivanje novih partnerstava”, navela je Branka Pudrlja Durbaba, glavni direktor za tržište u Vip mobile kompaniji.

Platformi „Naša mreža” može se pristupiti putem sajta ili preuzimanjem mobilne aplikacije za Android sa Google play prodavnice (https://play.google.com/store/apps/details?id=com.nasamreza), dok će uskoro biti dostupna i za iOS na App Store prodavnici.

Izvor: Represent Communications

DIVČIBARE – Mountain Music Fest, festival koji se četvrtu godinu za redom održava na Divčibarama, zajedno sa kompanijom Irkom raspisuje poziv za idejno rešenje i izvođenje murala. Ideja konkursa je da se u okviru festivala nastavi oslikavanje betonskog potpornog zida na dnu ski staze, a iza glavne festivalske bine.

Tema murala treba da odgovara celokupnom kontekstu muzičkog festivala u prirodi i sloganu ovogodišnjeg festivala „Srce kuca jako“. MMF, kao ekološki festival ove godine posebno ističe temu reciklaže, stoga će radovi koji u svom konceptu predviđaju upotrebu recikliranih materijala biti nagrađivani dodatnim poenima.

Mural se izvodi na početku betonskog potpornog zida (okvirne visine 5 m i širine 5 m), na betonskoj podlozi. Za oslikavanje murala pobedniku se na raspolaganje daju površina, radna skela i potrebni radni materijal. Nagradni fond od 500 EUR obezbeđuje kompanija Irkom, a troškove boravka na Divčibarama za vreme realizacije murala snosi organizator festivala. Pravo prijave imaju svi umetnici, koji imaju najmanje jedan izveden mural.

Mountain Music Fest je porodični i muzički festival, na kojem su pored muzičkih sadržaja jednako važni i drugi – avanturistički, kreativni, umetnički, sportski i dečiji sadržaji. Više o festivalu možete videti na i www.mmf.rs i www.facebook.com/mountainmusicfest/ .

VREME TRAJANJA KONKURSA
Krajnji rok za slanje prijava je 1.7.2019.
Proglašenje pobednika od strane stručnog žirija 20.7.2019.

VREME IZVOĐENJA MURALA
Planirani početak izvođenja murala prema dogovoru sa izvođačem, ali ne kasnije od 10.8.2019.
17.8.2018.- Planirani završetak izvođenja murala je na dan festivala

PRIJAVA NA KONKURS
Prijavu na konkurs neophodno je poslati na adresu info@mmf.rs
Uz prijavu se prilaže:
1. Prijavni formular
2. Idejno rešenje murala u jpg. formatu – max tri slike
3. Fotografija najmanje jednog izvedenog murala

Dodatne informacije i sva dodatna pitanja možete postaviti na info@mmf.rs

Izvor: Mountain Music Festival

BEOGRAD – Kompanija Strauss Adriatic već godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe kod nas, ali paralelno sa unapređenjem industrije radi i na unapređenju održivog razvoja i brizi o očuvanju životne sredine. Podizanje svesti o važnosti brige o okruženju i među njihovim zaposlenima, ali i među partnerima i potrošačima, jedan je od prioriteta kompanije.

Pionirski poduhvat od pre nekoliko godina, grejanje na brikete od kafene plevice, na najbolji način je pokazao kako industrija u praksi vodi računa o okolini, objašnjava Borivoje Petrović, Maintenance Manager kompanije Strauss Adriatic.

„Naša kompanija je čuvena po brendovima Doncafé, C kafa i brojnim proizvodima od kafe. Svake godine, procesom prerade sirove kafe, preostane oko 140 tona kafene plevice koja se potom briketira. Zato smo potražili rešenje za njenu dalju upotrebu. Ideja o grejanju na kafenu plevicu bila je rezultat „domaće pameti”, predložena, kompletno osmišljena i realizovana od strane zaposlenih u Strauss Adriatic-u. Istraživanja u laboratorijama Instituta Vinča i Mašinskog fakulteta pokazala su dovoljnu toplotnu moć kafene plevice i da je ona klasičan primer biomase. Zahvaljujući ovom jedinstvenom načinu grejanja, smanjili smo emisiju ugljen dioksida u atmosferu za čak 11%, ali smo smanjili i potrošnju fosilnih goriva, kao i količinu otpada, jer su kafeni briketi tretirani kao komunalni otpad. Ono što takođe treba istaći je i da je projekat koštao 100.000,00 Eura, a samo tokom prve sezone napravljena je ušteda od 80.000,00 Eura čime je otplaćeno 80% investicije”, navodi Petrović.

Na predstojećem festivalu Mikser bićete među kompanijama koje podržavaju priču o zaštiti životne sredine i koje će predstaviti svoja inovativna rešenja koja doprinose očuvanju okoline. Otkud vaša kompanija na ovom dešavanju?

„Vrednosti kojima se Strauss Adriatic vodi u poslovanju su strast i odgovornost. U osnovi naših najrazličitijih poslovnih odluka uvek je i razmišljanje o okolini. Iz tog razloga ove godine smo ponosni partner jubilarnog Mikser festivala koji se održava pod sloganom „Cirkulaši”. Strauss Adriatic i Mikser festival dele iste ideje – okrenutost budućnosti kakvu zaslužujemo i posvećenost temama održivog razvoja, kao novoj kulturi života i rada.”

Kao odgovorna kompanija, koja posluje u skladu sa savremenim trendovima, održivi razvoj je i vama jedan od prioriteta. Koje ciljeve je Strauss Adriatic postavio za naredni period?

„Konstantno radimo na unapređenju energetske efikasnosti i očuvanju životne sredine. Vodimo računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, sve u skladu sa visokim standardima Strauss Grupe čiji smo deo. Trenutno smo u fazi izvođenja projekta za sakupljanje kišnice koja će se koristiti za zalivanje zelenih površina u okviru fabrike. Takođe, u razmatranju smo projekta za instalaciju fotonaponskih solarnih panela.”

Sve su prisutniji „zero waste” i „zero plastic” koncepti širom sveta. Na koji način Strauss Adriatic dočekuje inicijativu Evropskog parlamenta da se od 2021. u zemljama EU zabrani „single plastic”?

„U fabrici, i u proizvodnom delu i u upravnoj zgradi, izbacili smo iz upotrebe plastične kašičice. Takođe, razmatramo zamenu plastičnih čaša za vodu papirnima. Mali koraci koje svaka kompanija i svaki pojedinac mogu učiniti, a koji vode ka promeni navika i svesti, put su do velikog cilja, a to je planeta kakvu želimo. Vizija Strauss Adriatic-a je da od osnovnog stvara mala čuda. Trudimo se da uvek budemo korak ispred i kada god je moguće primenimo rešenja i tehnologije koji doprinose očuvanju prirode. Zato su odnedavno naši proizvodi u supermarketima širom Srbije izloženi na biorazgradivim policama – panelima napravljenim od najboljih inovativnih ekoloških materijala koji su u potpunosti reciklabilni i biorazgradivi. Čitava akcija propraćena je simpatičnim sloganom „Pravi džezver prirodu čuva, jer nam ona daje kafu.“

Izvor: Represent Communications

ZASAVICA – Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je, povodom Svetskog Dana biodiverziteta ukazao na činjenicu da je očuvanje raznovrsnosti živog sveta uslov i opstanka čoveka u budućnosti. To je razlog, prema njegovim rečima, da Srbija nastavi da čini značajne napore u cilju zaštite svog biljnog i životinjskog sveta, u čemu je dragocena pomoć i podrška Evropske unije.

Srbija je, kako je naglasio ministar, posebno značajna za Evropu i svet zbog bogatstva biodiverziteta. „Republika Srbija, iako obuhvata manje od 2 posto ukupne teritorije Evrope, dom je za oko 40 posto evropske vaskularne flore, 74 posto evropskih vrsta ptica, preko 50 posto vrsta riba, 40 odsto faune gmizavaca i vodozemaca, kao i 67 posto faune sisara i čak 67 posto vrsta leptira“, naglasio je Trivan na konferenciji održanoj u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“.

Sa svim tim bogatstvima, Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je reč o biodiverzitetu. Nestajanje brojnih vrsta je globalni trend koji progresivno raste i, kao i klimatske promene, rezultat je neodgovornog ponašanja čoveka. I pored svih napora ne možemo se zavaravati da je svet dovoljno učinio na zaustavljanju tog trenda, rekao je ministar Trivan.

Potrebno je da razvijamo svest o značaju i očuvanju živog sveta i istovremeno da osvajamo i primenjujemo čiste tehnologije, ukazao je Trivan. „U tome su naročito značajni vlasnici kapitala, odnosno kompanija koji svojim ulaganjem i razvijanjem novih tehnoloških rešenja strateški utiču ne samo na razvoj, nego i na smanjenje globalnog zagađenja.“

U borbi za očuvanje biodiverziteta značajno je i pošumljavanje. „Bez pošumljavanja nema očuvanja biodiverziteta. Ministarstvo će nastaviti da podržava aktivnosti na pošumljavanju i za ove akcije izdvojilo je 41 milion dinara“, ukazao je Trivan. On je najavio da će Ministarstvo nastaviti da radi na svim aktivnostima na očuvanju živog sveta jer je to pitanje očuvanja budućnosti Srbije.

Ambasador Kraljevine Švedske Jan Lundin ukazao je na važnost otvaranja Poglavlja 27 za sve građane Srbije, i najavio nastavak podrške te zemlje Vladi Srbije na usklađivanju propisa i sprovođenju evropskih standarda na putu Srbije ka EU.

Ivan Karić, šef pregovaračke grupe 27 istakao je da je planirani rok za usvajanje na Vladi Srbije pregovaračke pozicije i prateće dokumentacije decembar 2019. godine. Do 2021. godine potrebno je usvojiti još oko 100 pravnih akata, kako bi transpozicija u oblasti životne sredine i klimatskih promena bila potpuna.

„Sprovodimo standarde u životnoj sredini zbog nas samih, a ne samo zbog članstva u EU, i svi imamo odgovornost da to uradimo najbolje što možemo“, rekao je Karić.

Na obeležavanju su održali prezentacije i Duška Dimović, iz Svetske organizacije za prirodu iz Srbije i dr Ivana Živić, profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu i upoznali prisutne sa merama koje su predložene u cilju zaštite biodiverziteta.

Izvor: Represent Communications

Fotografija: Pixabay

BEOGRAD – Nakit raznog oblika, šah izrađen od lima, pisaljka za kaligrafiju, svećnjaci i saksije, kao i originalna umetnička dela samo su neki od predmeta predstavljeni danas na Bazaru reciklaže koji je u okviru projekta „Reciklirajte i Vi“ organizovala Apatinska pivara.

Kroz ovaj projekat, pivara svake godine podseća građane na važnost recikliranja i pravilnog odlaganja ambalažnog otpada. Bazar reciklaže osmišljen je u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti i Visokom školom likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija i na nesvakidašnji način pokazuje da je moguće kreirati upotrebne i umetničke predmete od recikliranog materijala poput PET boca i limenki. Ceo Bazar imao je prodajni karakter, a novac od prodaje ovih dela biće doniran ovim obrazovnim ustanovama.

Pored radova studenata, svoje radove izložile su i mlada kreatorka Milica Marinković koja je za ovu priliku dizajnirala specijalnu haljinu od limenki, kao i Ivanka Stamenović, osnivač Ekobag-a, ekološkog preduzeća koje se bavi proizvodnjom jedinstvenih predmeta od reciklirane PVC folije za bilborde.

„Reciklaža treba da bude deo naše svakodnevice. Zato mi u pivari, više od deset godina u okviru kampanje „Reciklirajte i Vi“ nastojimo da na različite načine edukujemo građane i podsetimo koliko je važno reciklirati. Istovremeno, odgovorno ponašanje usmereno na ekologiju i očuvanje životne sredine je i način na koji će naša kompanija ostvariti jedan od ciljeva vezanih za održivost i zaštitu životne sredine – da do 2025. godine postanemo kompanija koja neće praviti otpad“, izjavila je Slobodanka Cucić, menadžer korporativnih poslova u Apatinskoj pivari.

Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti i Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija prethodnih dana kreirali su umetnička dela od reciklažnog materijala koji je donirala Apatinska pivara.
„Saradnja sa Apatinskom pivarom u okviru kampanje „Reciklirajte i Vi“ traje već nekoliko godina. Današnji događaj pokazatelj je kako od materijala poput lima i plastičnih boca mogu nastati prava umetnička dela koja mogu ne samo da oplemene prostor već i da podsete na važnost recikliranja“, rekao je Marko Lađušić profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Ove godine, svoju kreativnost u osmišljavanju i izradi upotrebnih predmeta od recikliranog materijala pokazali su i studenti Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu. Prema rečima profesora uključenih u projekat, studenti su bili jako posvećeni, a neki od njih kreirali su i odevni predmet.

„Velika nam je čast i zadovoljstvo da ove godine naša škola po prvi put učestvuje u projektu „Reciklirajte i Vi“. Pored poruke o važnosti recikliranja koju smo poslali kroz ovaj događaj, naši studenti dobili su jedinstvenu priliku da izlože svoja, za neke od njih prva dela, i na taj način steknu dragoceno iskustvo“, izjavila je Irena Kelečević, profesorka Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.

Interesantne predmete napravljene od recikliranog materijala građani su mogli da vide, ali i kupe u okviru Bazara reciklaže organizovanom u galeriji „X vitamin“ u Beogradu. Deo predmeta izloženih na Bazaru reciklaže kupila je i Apatinska pivara i na taj način dodatno podržala mlade umetnike.

Izvor: Represent Communications

BEOGRAD – Ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović otvorio je 63. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu koji će u naredna tri dana okupiti više od 600 domaćih i stranih direktnih i indirektnih izlagača i drugih učesnika iz više od 30 zemalja.

Tradicija duga dve decenije svrstava izložbu tehnike u najstarije sajamske manifestacije za kojom su usledile – automobilska, modna, građevinska. Ove godine čak polovina od 600 izlagača je iz inostranstva, a ove godine predstaviće se i veći broj kineskih firmi. Predstavlja se više od stotinu noviteta.

Sajam tehnike i tehničkih dostignuća će trajati do 24. maja, a osim domaćih izlagača nastupaju i izlagači iz Belgije, Austrije, Makedonije, Danske, Egipta, Češke, Francuske, Italije, …

BEOGRAD – Pozorišno edukativni projekat Limenkica – ulaznica obeležiće u nedelju 19. maja svoj 10. rođendan u Dečjem kulturnom centru. Tom prilikom dečije pozorište Čarapa prirediće svim posetiocima svojevrsni pozorišni maraton, na čijem repertoaru će se naći predstave „Put oko sveta”, „Luda noć u pozorištu”, ali i „Koncert iznenađenja”. Ovaj celodnevni pozorišni spektakl za najmlađe trajaće od 11 do 17 časova, a hor Dečjeg kulturnog centra Beograd premijerno će izvesti himnu u čast limenke, posebno komponovanu ovim povodom. Da biste obezbedili ulaznicu za predstavu, neophodno je da donesete 5 praznih iskorišćenih limenki po osobi, za jednu predstavu. Za još više donetih, dobićete razne zanimljive i edukativne poklone.

U okviru programa biće prikazan i kratak retrospektivni film o impresivnim rezultatima ove decenijske akcije, tokom koje je Dečije pozorište Čarapa u saradnji sa Recan fondacijom i Ball Beverage Packaging Europe sakupilo neverovatnih pola miliona limenki i posetilo čak 56 gradova i mesta u Srbiji, među kojima su i oni u kojima mališani nikada ranije nisu imali priliku da pogledaju dečiju predstavu. U projektu je prethodnih 10 godina učestvovalo više od 70.000 dece sa svojim porodicama, a na zabavan način naučili smo kako da reciklažom aluminijumskih limenki sačuvamo životnu sredinu i obezbedimo budućnost svoje planete.

Program u holu Dečjeg kulturnog centra biće dodatno obogaćen Recan aktivacijama – tu će biti bicikli za reciklažu limenki, XO magic box koji predstavlja verziju popularne iks-oks igrice za koju se koriste limenke, eko radionice za decu na kojima će im biti objašnjeno sve o važnosti reciklaže limenki, kao i nastup neobičnog mađioničara, video projekcije i maskota Li-men koji će presovati limenke sa decom. Brojni glumci i sportisti koji su pružali podršku i svoje mališane dovodili na predstave biće sa nama i na proslavi ovog jubileja.

Dođite da se svi zajedno družimo i proslavimo 10. rođendan akcije koja će i dalje nastaviti da spaja kulturu i edukaciju naših najmlađih.

Izvor: Represent Communications

BEOGRAD – Koliki je vek trajanja jednog transformatora? Koji delovi mogu da se recikliraju? Kako teče sam proces reciklaže transformatora? I, koji je značaj svega ovoga? Ovo su samo neka od pitanja na koja su stručnjaci iz oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne sredine pokušali da daju odgovore na Tehničkoj konferenciji „Starost transformatora – trenutak za reciklažu“ kako bi se dodatno istakao značaj reciklaže transformatora u cilju povećanja efikasnosti energetskog sistema.

Visoko razvijene zemlje, poput Japana i Nemačke, zamenom svojih transformatora ostvarili su značajne finansijske uštede kroz energertsku efikasnost, a poseban doprinost je postignut i sa aspekta zdravlja ljudi, jer je smanjen stepen buke.

Predstavnici Agencije za životnu sredinu, Elektrotehničkog instituta „Nikola Tesla“, eksperti iz inostranstva i Reciklažnog centra Kneževac, govorili su o tome na koji način se može prepoznati kada je pravo vreme za zamenu transformatora.

„Tehnologija izrade transformatora je takva da obezbeđuje dug radni vek, što je negde između 30 do 40 godina. Ali, vremenom se celulozna izolacija, kao komponenta koja je potrošna i nije reciklabilna, u transformatoru degradira”, izjavio je dr. Marco Käser, predstavnik švajcarske kompanije Weidmann i zaključio: “Životni vek transformatora može se proceniti prema stanju celuloze. Nakon određene starosti, transformator treba prepustiti postupcima reciklaže.”

„Preradom reciklabilnih komponenti transformatora, sekundarna sirovina se vraća u proizvodni proces u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Mineralno ulje bez sadržaja PCB-a usmerava se na dalje energetsko iskorišćenje, dok se dekontaminacija uređaja, koji su kontaminirani PCB-em, vrši prema pravilniku o postupanju sa uređajima koji sadrže PCB. Na taj način svaka komponenta postaje neka vrsta resursa“, izjavila je Nevena Čolić Mohora, direktor Reciklažnog centra Kneževac.

Tehničku konferenciju „Starost transformatora – trenutak za reciklažu“ organizovao je MITECO, uz podršku Švajcarsko-srpske trgovinske komore.

Izvor: V+O COMMUNICATION