Rešenje u produženoj odgovornosti proizvođača

BEOGRAD – U okviru projekta „Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji“, koji zajednički realizuju NALED, Nemačka razvojna agencija GIZ, kompanije Gorenje i Coca-Cola HBC uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, organizovana je studijska poseta Republici Sloveniji, koja je odličan primer pozitivne prakse kada se govori o uspešnim i održivim modelima finansiranja u oblasti životne sredine i upravljanja otpada.

Slovenija je Uredbom o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi regulisala obaveze korisnika, ali i proizvođača elektronske i električne opreme. Korisnici koji odlažu e-otpad imaju obavezu da ga predaju javnom preduzeću u sakupljačkom centru ili u mobilnim kontejnerima, dok pravna lica e-otpad predaju sakupljaču direktno, a ceo proces finansiraju proizvođači električne i elektronske opreme kroz kolektivne operatere. Primena ovakve prakse bi u Srbiji direktno uticala na smanjenje zagađenja e-otpadom, koji se kod nas reciklira u tri puta manjoj količini nego u Evropskoj uniji.

U Sloveniji je istom uredbom ustanovljena i „produžena odgovornost proizvođača“ za elektronske i električne proizvode koje stavljaju na tržište. Ovaj princip znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja njihovog životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. „Produžena odgovornost proizvođača“ u Srbiji bi uspostavila održiv sistem finansiranja, jer bi se proizvođači, udruženi u kolektivnog operatera, međusobno kontrolisali u plaćanju naknada za upravljanje otpadom. Ovakav sistem bi doveo do investicija u sakupljačku mrežu u koju su uključeni i JKP, a ujedno bi se prevazišli problemi u finansiranju reciklažne industrije i uvećala sredstava u budžetu za finansiranje drugih projekata za zaštitu životne sredine.

Osim predstavnika potpisnica projekta, Sloveniju su posetili i predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva finansija, predstavnici lokalne samouprave nadležni za JKP i komunalnu inspekciju iz opština Varvarin i Bački Petrovac, koji su na ovom putovanju razgovarali sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva finansija Republike Slovenije, predstavnicima komore komunalnih preduzeća i kompanije ZEOS – kolektivnog operatera za električne i elektronske proizvode.

„Razmena iskustava sa predstavnicima različitih institucija u Republici Sloveniji od velikog je značaja za uspostavljanje održivog sistema u upravljanju posebnim tokovima otpada u Srbiji. Vođene pozitivnim utiscima sa ovog putovanja, sve potpisnice projekta će i dalje težiti da ovakve primere dobre prakse implementiraju u domaćem zakonodavstvu, sa ciljem unapređenja i povećanja transparentnosti sistema upravljanja zaštite životne sredine“, izjavio je Slobodan Krstović, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.

Slovenija, kao jedna od najmanjih država Evropske unije koja je uspela da veoma brzo prihvati evropske standarde i približi se evropskom nivou u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, odličan je primer pozitivne prakse kada se govori o sakupljanju i reciklaži posebnih tokova otpada, koju bi potpisnice ovog projekta želele da implementiraju u Srbiji.

„Za Gorenje, kao proizvođača ovog tipa opreme i društveno-odgovornu kompaniju, projekti koji u fokusu imaju očuvanje životne sredine su od velike važnosti. To je i razlog zašto smo podržali ovaj projekat, jer želimo da se pobrinemo za naš proizvod i nakon završetka njegove upotrebe, čime se ujedno odgovorno ophodimo i prema našoj okolini. Drago mi je što smo ovom posetom upravo potvrdili neophodnost odgovornog odnosa proizvođača, kao i što smo ovu posetu završili baš u sedištu kompanije Gorenje u Velenju“, izjavio je Dragan Dilparić iz kompanije Gorenje. 

Studijska poseta Sloveniji i dragocena razmena iskustava je još jednom pokazala potpisnicima projekta „Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji“ da su na dobrom putu ka stvaranju održivog sistema finansiranja, koji može znatno doprineti unapređenju sistema sakupljanja i reciklaže otpada, a time i otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju poslovnog okruženja i najvažnije – očuvanju životne sredine.

Izvor: Olaf&McAteer

Kako zaraditi milijarde od ugljen-dioksida?

Ilustracija: Pete Linforth / Pixabay

KARLSRUE – Ugljen-dioksid je najveći uzročnik promene klime. Istovremeno, taj gas je neophodan u mnogim privrednim granama. Naučnici su sada uspeli da od ugljen-dioksida i vode proizvedu gorivo.

Roland Ditmajer i njegove kolege mogu da proizvedu deset litara goriva na dan. Pa ipak, to je mala revolucija. Naučnici na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu (Karlsruher Institut für Technologie, KIT) gorivo proizvode od vode i vazduha, i uz pomoć električne energije. Dakle, iz obnovljivih izvora. nastavak>

Zabrana plastičnih uvijača za knjige u Kini

PEKING – Nova uredba koju je objavila kineska uprava za visoko obrazovanje traži od škola da prestanu da koriste plastične uvijače za knjige zbog zdravstvenih i ekoloških problema.

U cirkularnom dokumentu, koji su zajednički objavili Ministarstvo prosvete i Ministarstvo ekologije i životne sredine, navodi se da osnovne i srednje škole ne bi trebale da zahtevaju od učenika da koriste plastične uvijače za knjige, posebno one koji mogu biti opasni po zdravlje. nastavak>

Nije slučajno što Tesla gradi fabriku u Nemačkoj

Foto: Bram Van Oost / Unsplash

BERLIN – U svojom starom maniru Elon Mask je gotovo usput spomenuo da će Tesla novu fabriku da gradi u blizini Berlina. Za nemačku automobilsku industriju ta najava stiže u pravom trenutku, smatra urednik DW Henrik Beme.

Zamislimo si da je novi berlinski aerodrom već odavno u pogonu. U tom slučaju bi nova fabrika Tesle mogla da se gradi na terenu na kojem je danas aerodrom Tegel, dakle u samom Berlinu. nastavak>

Nemačka pozdravlja plan Tesle da izgradi fabriku kod Berlina

Foto: Moritz Kindler / Unsplash

BERLIN – Nemačka je danas pozdravila najavu američke kompanije za proizvodnju automobila nove tehnologije “Tesla” da će izgraditi svoju prvu evropsku fabriku u toj zemlji. Nemačka vlada je pre nekoliko dana rekla da će povećati subvencije za kupce električnih automobila.

Direktor “Tesle” Elon Musk je na svečanoj dodeli nagrada u Berlinu u utorak uveče rekao da je “odlučeno da ‘Tesla Gigafactory Europe’ bude u Berlinu”.

“Kompanija će uspostaviti i inženjerski i dizajnerski centar u Berlinu”, rekao je Musk na manifestaciji “Zlatni volan”. nastavak>

Hoće li električni automobili izazvati novu prirodnu katastrofu?

Foto: MikesPhotos / Pixabay

BEOGRAD – Iako su smatrani jednom od ekoloških alternativa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem, električni automobili bi takođe mogli naneti ozbiljnu štetu životnoj sredini, upozorava studija objavljena u naučnom časopisu „Nature“.

Najveća opasnost leži u litijumskim baterijama. Pri proizvodnji baterije emituju se otrovi i fina prašina i velika količina ugljen-dioksida.

Kako električna vozila dobijaju sve veću popularnost, potencijalne posledice postaju sve strašnije. nastavak>

Počeo je Sajam nameštaja

Foto: EkoForum

BEOGRAD – Danas je za posetioce otvoren najznačajniji regionalni i evropski događaj u sferi dizajna, proizvodnje i distribucije nameštaja, drvne industrije i pratećih grana u jugoistočnoj Evropi: 57. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije (5-10. novembar 2019. godine, hale 1, 1A, 2, 3, 3A i 4) i 57. Međunarodni sajam mašina i alata iz oblasti drvne industrije (5-9. novembar 2019. godine, hala 5).

U novom izdanju manifestacija ostaje dosledna konceptu kreiranja prepoznatljivog vizuelnog i tržišnog identiteta Srbije i regiona. Okupljajući ugledne kompanije iz ovog dela Evrope i sveta, sajam u fokus stavlja nove ideje, premijere, vrhunski dizajn, inovativne tehnologije, kvalitetan i funkcionalan nameštaj svih vrsta i namena, ali i dizajnere mlađe generacije iz celog regiona koji predstavljaju novu kreativnu i pokretačku snagu.

Na ovogodišnjem sajmu učestvuje više od 500 izlagača iz 38 zemalja.

Zemlje učesnice: Italija, Nemačka, Švajcarska, Danska, Austrija, Švedska, Turska, Češka, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Slovenija…

Apsolutni noviteti na Sajmu nameštaja

Na sajmu će se ove godine predstaviti novi internacionalni i regionalni izlagači profilisani u artisanskoj izradi sa velikom posvećenošću detaljima i kvalitetu.

Prvi put na sajmu učestvuju dva prestižna italijanska brenda – Colombini Casa i Cappellini, kao i danski Muuto, hrvatski Nunc i Hespo, severnomakedonski Fagus i srpske firme Lesnina S, Emmezeta i mnogi drugi.

Među novitetima na ovogodišnjem sajmu su kolekcije nameštaja koje ne mogu ostati neprimećene, jer predstavljaju vrhunac u pogledu estetike i kvaliteta: spoj najsavremenije tehnologije i drveta, vizuelno sofisticiran, ali i funkcionalan nameštaj, bezvremene forme, nameštaj u koji su integrisani vrhunski svetlosni efekti, reinterpretirani tradicionalni komadi svežom i jednostavnom estetikom, kvalitetan minimalistički dizajn, sofisticirani aksesoari…

Zvezde domaće i regionalne dizajn scene

Posetioci će ponovo moći da vide proizvode kompanija čiji kvalitet predstavlja najvišu normu kada je dizajnirani nameštaj u pitanju: Prostoria iz Hrvatske, zatim švajcarski WOAK i domaći Gir. Ove kompanije svojim povratkom potvrđuju kvalitet manifestacije i činjenicu da Beogradski sajam nameštaja predstavlja regionalni centar u oblasti promocije nameštaja.

Na Sajmu nameštaja predstavlja se izuzetan program domaćih izlagača: Simpo, Extraform, Catra Home Fashion, Atlas, studio Dsignedby, Wood Mood Design, Garda, Rast, Kolarević, Casa Familia, Concept Line, Wood Feel…

Sajam je poslovni događaj koji tokom šest dana postaje najvažnija tačka susreta svih učesnika u oblasti industrije nameštaja i onih koji su zainteresovani za nju.

Za posetioce sajam je posebno primamljiv zbog ekskluzivnih sajamskih pogodnosti, a svi učesnici su za kupce na sajmu najavili specijalne popuste i uslove prilikom kupovine.

Radno vreme Sajma nameštaja:
UTO – SRE, 5 – 6. novembar: 10:00 – 19:00
ČET – NED, 7 – 10. novembar: 10:00 – 20:00

Radno vreme Sajma mašina:
UTO – SUB, 5 – 9. novembar: 10:00 – 19:00

Ulaznice: cena pojedinačne ulaznice je 400 dinara, a za grupne posete 300 dinara. Parking: 150 dinara po satu.

Izvor: Press Beogradskog sajma

Prvi Super Can Fest protekao u znaku zanatskog piva i limenke

BEOGRAD – Najnoviji ukusi vrhunskog zanatskog piva 15 kraft pivara iz cele Evrope privuklo je na prvi Super Can Fest istinske ljubitelje ovog pića. Bila je to prava mala avantura kroz arome piva, od onih tradicionalnih do piva sa dodirom krastavca, voća, pa i čokolade. A uživanje u pivima za svačiji ukus upotpunile su limenke, kreativne, raznobojne, 3D, taktilne …

Proizvodnja zanatskog piva je trend koji uzima sve više maha širom sveta i postala je istinska umetnost traganja za savršenim pivom. Različite i smele arome i ukusi zaslužuju i najbolje pakovanje. Limenka je najčešći izbor craft pivara zbog svojstava aluminijuma, ali i zbog grafičkih rešenja i različitih specijalnih efekata koji su u poslednje vreme sve popularniji. Limenka je prepoznata kao potpuno novi reklamni koncept na kome možete prikazati sve što poželite, ali i kao prostor za kreativnost i inovacije.

Sa druge strane, limenka je sve traženija ambalaža zbog zaštite koju pruža pivu, stoprocentno ga štiti od lošeg uticaja svetla i kiseonika, lako se transportuje, nesalomiva je, laka za držanje i može se svuda poneti. Takođe, brzo se hladi, dostupna je u različitim oblicima i veličinama.

Konzumiranje piva iz limenke predstavlja odraz životnog stila, obrazovanja i svesti da njenom reciklažom štitimo svet od otpada. Limenka je najrecikliranija ambalaža na svetu zahvaljujući tome što je napravljena od jednog materijala i u potpunosti je moguće reciklirati i to neograničen broj puta, a nova limenka može se naći na policama za samo 60 dana.

Zašto je limenka „ambalaža budućnosti” i zbog čega je ukus piva tako poseban baš kada se konzumira iz ovog pakovanja, posetioci Super Can Festa su mogli da čuju od navećih stručnjaka za reciklažu, proizvodnju limenki, ali i od samih proizvođača zanatskog piva.

Organizatori festivala, Dogma Brewery i program „Svaka limenka se računa” Recan fondacije, za večernje sate su posetiocima priredili muzički program uz Ajs Nigurtina, Timbea i Vemića.

Izvor: Represent Communications