EKOFORUM

BEOGRAD – Proteklog vikenda  sa obala  Ratnog ostvra uklonjeno je 50 džakova otpada, u velikoj volonterskoj akciji čišćenja u kojoj su učestvovali radnici JP „Gradska čistoća”, kompanija Ball Beverage Packaging Europe, nevladina organizacija Let’s do it Srbija i Waste Management Company Belgrade. Ovom volonterskom akcijom učesnici su doprineli očuvanju jedinstvene flore i faune Ratnog ostrva i pozvali građane i druge organizacije da sprovedu slične akcije. Ball Beverage Packaging Europe, Belgrade ovom akcijom podržao je globalnu inicijativu čišćenja okeana, mora i reka od plastičnog otpada koji sve više ugrožava ekosistem. U planu su i druge aktivnosti usmerene na čišćenje i očuvanje životne sredine.
Izvor: Represent Communications

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan učestvovao je u manifestaciji „Klimatsko selo“ koja je održana na Adi Ciganliji, u okviru nedelje klimatske diplomatije.

Manifestacijom na Adi završava se Nedelja klimatske diplomatije koju su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i nekoliko ambasada zemalja članica, s ciljem predstavljanja primera dobrih praksi, razvijanja dijaloga i saradnje u borbi protiv klimatskih promena, i podsticanja na buduće akcije.

Trivan je učestvovao u aktivnostima „Klimatskog sela“, obišao izložbene postavke i upoznao se sa projektnim idejama za klimatske akcije koje su ovom prilikom predstavljene, i učestvovao u klimatskoj vožnji biciklom.

On je tom prilikom rekao da vožnja biciklom ukazuje na praktičnu stranu životne sredine, i istakao da, „ukoliko želite da pomognete sebi i svom zdravlju, onda vodite računa o životnoj sredini, vozite bicikl“.

U Srbiji se sve više razmišlja o životnoj sredini, a klimatske promene su paradigma razmišljanja o budućnosti. Pozivam čitavu našu zajednicu da vodi računa o tome da moramo da sačuvamo životnu sredinu. Naša zemlja je u regionu koji će biti jedan od najpogođenijih klimatskim promenama, i zato njena lepota i bogatstvo biodiverziteta mogu nestati. Vodimo računa šta radimo, vodimo računa o našoj dragoj zemlji da bi ona zaista bila takva za one koji će doći, poručio je Trivan.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar ukazala je da je klimatska vožnja bicikla oko Savskog jezera simbolički izraz posvećenosti klimatskim akcijama, povezivanje ideje o zaštiti životne sredine sa idejom zdravog života.

Evropska unija kao globalni lider u borbi protiv klimatskih promena nastaviće da radi sa drugim partnerima na razvijanju održivih ekoloških politika za ostvarivanje ključnih ciljeva, kao što je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, naglasila je ona.

U okviru programa koji je planiran tokom ove celodnevne manifestacije, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP organizovali su „Sajam inovativnih ideja“ gde su predstavljena tehnološka rešenja, poslovni modeli i koncepti koji će doprineti ublažavanju klimatskih promena u urbanim sredinama i poboljšanju kvaliteta života, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

BEOGRAD – U godini obeležavanja pola veka poslovanja, Coca-Cola HBC Srbija predstavila je peti lokalni Izveštaj o održivom poslovanju za 2017. godinu koji prikazuje rezultate kompanije u domenu ulaganja u zajednicu, angažovanja zaposlenih, zaštite životne sredine i dostignuća na tržištu. Ovogodišnje predstavljanje izveštaja posvećeno je mladima imajući u vidu da je kompanija od nedavno sve svoje napore usmerila u podršku njihovom profesionalnom razvoju, sa ciljem da ih što više osnaži i poveća njihovu mogućnost zaposlenja.

„Održivost je sastavni deo našeg poslovanja i uvek tragamo za novim načinima kako da doprinesemo okruženju u kome poslujemo. Iz godine u godinu postavljamo sve ambicioznije ciljeve i ostvarujemo bolje rezultate, ali svesni smo da budućnost zajednice leži u novim generacijama. Zbog toga smo se kao kompanija strateški opredelili da ulažemo u profesionalni i lični razvoj mladih u okviru sveobuhvatne platforme Coca-Cola mladima. Na ovaj način, kroz njihova znanja i veće samopouzdanje stvaramo bolje persepektive za razvoj cele zajednice“, izjavio je Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija.

Kompanija je u prethodnoj godini uložila više od 41 milion dinara u razvoj zajednice, od čega je samo za programe podrške mladima bilo izdvojeno više od 17 miliona dinara. Više od hiljadu mladih dobilo je pomoć u razvoju svog poslovnog identiteta i profesionalne karijere, nakon čega je njih 200 dobilo zaposlenje.

Zaposleni su uložili 700 volonterskih sati, a „Coca-Cola klub volontera” proglašen je za najbolji program razvoja zaposlenih kroz volontiranje na CSR Forumu. U poslednjih deset godina potrošnja vode po litru proizvedenog pića smanjena je za 52 odsto, a ukupna potrošnja energije po litru proizvedenog pića u istom periodu za 51 odsto.

Kao potvrda izuzetnih rezultata u svim oblastima, Coca-Cola HBC Srbija je treći put zaredom osvojila nagradu za najbolju operaciju u Coca-Cola HBC Grupi, zatim prvu nagradu za postignute rezultate u oblasti zaštite životne sredine, kao i nagradu za najbolji odnos sa kupcima u 2017. godini.

Ovogodišnji Izveštaj o održivom poslovanju je, kao i prethodni, pripremljen prema međunarodno priznatom GRI4 standardu i ispunjava visoke zahteve Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija koji se odnose na Izveštaj o napretku. Takođe, Coca-Cola HBC Grupa je prema Dau Džons indeksu održivosti (DJSI) za 2018. rangirana među tri najbolja proizvođača pića i na globalnom i na evropskom nivou. Coca-Cola HBC je nedavno objavila ciljeve u oblasti održivosti do 2025. godine koji se odnose na šest ključnih oblasti: smanjenje emisije, upotreba vode i upravljanje vodom, Svet bez otpada, izvori sastojaka, ishrana, naši ljudi i zajednice.
(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je, povodom akcije „Dan bez automobila u gradovima i opštinama”, da Grad Beograd aktivno radi na projektima usmerenim ka rešavanju problema u saobraćaju i povećanju kvaliteta života građana.
“Ova inicijativa je jako dobra jer nas opominje da je za naše zdravlje ali i za očuvanje životne sredine važno da pešačimo, vozimo bicikl, više se oslanjamo na gradski prevoz nego na sopstvene automobile u kojima se neretko vozi samo jedan čovek.Drago mi je da su se mnogi gradonačelnici i predsednici opština širom Srbije uključili u ovu akciju jer je ova tema značajna ne samo danas, već svakog dana”, kaže Radojičić.
Akciju “Dan bez automobila u gradovima i opštinama” organizuje Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u okviru Evropske nedelje mobilnosti kojom se podstiču alternativni vidovi saobraćaja u odnosu na motorizovane čime se smanjuje korišćenje putničkih automobila i poboljšavaju uslovi za javni saobraćaj, kretanje biciklista i pešaka.
Odazvavši se pozivu SKGO da učestvuje u akciji, gradonačelnik se rano jutros prošetao do svog radnog mesta u Starom dvoru.
“Neracionalna upotreba motornih vozila je problem sa kojim se suočavaju pre svega veliki gradovi i koji kroz stvaranje velikih gužvi utiče na svakodnevicu građana. Moramo da menjamo navike, ali i Grad mora mnogo da uradi u ovoj oblasti. Cilj nam je da Beograđanima omogućimo da se brže i lakše nego što je to sada, kreću kroz naš lep grad. Imamo plan umrežavanja saobraćajnica i postojećih resursa i projekat koji će tome u najvećoj meri doprineti je metro, sa čijom izgradnjom počinjemo krajem 2020. godine. Ne treba zaboraviti da smo proširili zonu za šetanje u centru grada, ali i da će žičara koja će povezivati Kalemegdan i Ušće, pored toga što će biti turistička atrakcija, doprineti lakšem prelasku preko reke”, kaže gradonačelnik.
Evropska nedelja mobilnosti održava se svake godine od 16. do 22. septembra. Tema ovogodišnje kampanje je kombinovanje različitih vidova prevoza pod sloganom “Kombinuj i kreći se” u koju je uključeno više od 2.600 gradova i opština iz 50 država sa više od 250 miliona stanovnika.
Akciju su podržali gradonačelnici Beograda, Sombora, Niša, Šapca, Kruševca, Kraljeva, Novog Sada, Kragujevca, Subotice, Pančeva, Zaječara, Sremske Mitrovice, Loznice, Pirota, Smedereva, Leskovca, Vranja, kao i predsednici opština Bela Palanka, Bogatić, Svrljig, Lapovo, Osečina, Batočina, Vrbas, Mionica, Preševo, Srbobran, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Pećinci, Vrnjačka Banja, Medveđa, Gadžin Han, Aranđelovac, Bečej, Kanjiža, Svilajnac, Bačka Topola, Čajetina, Sokobanja i gradskih opština Stari Grad, Savski Venac i Mladenovac iz Beograda i Pantelej iz Niša.
(Tekst: EkoForum, Beoinfo; foto: Pixabay)

BEOGRAD – Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević obišao je danas radove na prikupljanju i primarnoj selekciji reciklažnog otpada koji gradska komunalna preduzeća organizovano sakupljaju nakon završenog „Bir festa” (Beer Fest) na beogradskom ušću.
On je istakao da je ove godine sakupljano tri puta više otpada nego tokom proteklog „Bir festa”. Zahvalio je, takođe, organizatorima „Bir festa”, gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, JKP „Gradska ćistoća” i drugim društveno odgovornim kompanijama, kao i samim građanima na uspešnoj akciji.
“U ovom trenutku imamo oko 216.000 limenki koje su građani odložili, više od 14.500 plastičnih flaša, kao i više stotina kilograma druge vrste otpada. Ova aktivnost je samo ogledni primer kako u budućnosti treba da izgleda primarna selekcija i prerada otpada, a u skladu sa strategijom koju je izradio gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine”, istakao je Nikodijević.
Ideja je, kako je dodao, da se u svim stambenim naseljima i privrednim zonama postavi dovoljan broj kontejnera za primarnu selekciju otpada, a koji bi potom bio recikliran u „reciklažnim dvorištima”.
Danas, prema njegovim rečima, ima tri takva dvorišta u užem jezgru grada, dok je primarni cilj da ih ima svaka beogradska opština.
“Svest građana o odlaganju reciklažnog otpada postaje sve veća, kao i činjenica da na dva miliona ljudi predstavlja ozbiljan prihod u budžetu grada Beograda, a ta sredstva bi se dalje ulagala u unapređenje sistema zaštite životne sredine”, zaključio je Nikodijević.
Događaju je prisustvovala Ivana Vilotijević, vršilac dužnosti sekretara za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
(Tekst: Beoinfo)

BEOGRAD – Recan fondacija, Ball Beverage Packaging Europe i Beer Fest ove godine prvi put organizuju humanitarnu ekološku akciju, u okviru koje će od svake prodate limenke biti izdvojeno pet dinara za programe podrške članovima udruženja „Živimo zajedno”, koji su usmereni na reciklažu.
„Posetioci festivala već godinama uspešno recikliraju i brinu o životnoj sredini. Ove godine idemo korak dalje i raduje nas što ćemo kroz reciklažu moći da pomognemo onima kojima je to zaista neophodno”, istakla je Jelena Kiš iz Recan fondacije.
Recan fondacija već 12 godina sarađuje sa udruženjem „Živimo zajedno” u oblasti reciklaže limenki, jer se udruženje delom finansira od prodaje sekundardnih sirovina.
„Živimo zajedno” uključuje svoje korisnike u prikupljanje amabalaže, a sva tako dobijena sredstva ulažu u vođenje i aktivnosti centra, objasnila je Kiš.
Zahvaljujući donaciji kojom se izdvaja 5 dinara od svake prodate limenke, svi posetioci ovogodišnjeg Beer Festa će, pored motiva da uživaju u odabranom napitku i recikliraju, imati i dodatan, humanitaran motiv da svoje omiljeno piće kupe u limenci.
Akcija se sprovodi uz podršku Grada Beograda.
(Tekst: Represent Communications, foto: Pixabay)

BEOGRAD – Povodom predstojećeg Belgrade Beer Festa, Recan fondacija i organizatori Festivala pozivaju Beograđane da donesu prazne limenke za reciklažu na Trg Nikole Pašića od 1. do 13. avgusta u periodu od 16 do 20 časova. Svi koji donesu pet praznih limenki i ubace ih u metalnu konstrukciju u obliku naziva festivala dobijaju osveženje. Akcija pod sloganom “Biram da recikliram” trajaće i tokom održavanja Belgrade Beer Festa, uz podršku Grada Beograda.

“Ove godine obeležavamo 10 godina akcije ’Biram da recikliram’, u okviru saradnje sa Belgrade Beer Festom, tokom kojih smo zajedno prikupili i recilirali više od šest tona limenki. Ponosni smo što smo zajedno edukovali posetioce o značaju zaštite životne sredine i motivisali ih da se odlučuju za limenku, koju je moguće u potpunosti reciklirati”, naglasio je Nemanja Komatović iz Recan fondacije.

Ove godine Belgrade Beer Fest predstavlja i posebnu Craft zonu, u okviru koje će biti dostupna jedinstvena limenka, specijalno dizajnirana za festival, u koju će se točiti pivo. Na taj način, limenka će zameniti više od 100.000 plastičnih čaša, koje nije moguće reciklirati i za čiju je razgradnju potrebno više stotina godina.

U planu je da festival u budućnosti bude manifestacija na kojoj će upotreba plastike biti svedena na minimum, čime se prate svetski tokovi “plastic free” kampanje.

Recan fondacija, koja sprovodi akciju “Svaka limenka se računa”, do sada je na više od 140 događaja promovisala reciklažu limenki za piće, za više od tri miliona ljudi. Na najvećim muzičkim festivalima u Srbiji, Recan fondacija je prikupila više od 4,3 miliona limenki.
(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Tokom tri dana takmičenja u Beogradu, srednjoškolci iz 37 zemalja okupljeni u 39 učeničkih kompanija predstavili su javnosti svoje inovativne proizvode i usluge kroz četiri faze takmičenja, a ocenjivao ih je panel žirija sastavljen od 30 predstavnika najvećih svetskih kompanija.

Dugogodišnju partnersku saradnju sa evropskom kancelarijom Dostignuće Mladih (Junior Achievement), kompanija ManpowerGroup je uspostavila i na teritoriji Srbije kroz različite oblike saradnje i podrške. Prošle godine uspostavljena je trogodišnja saradnja na projektu najboljih učeničkih kompanija, gde ManpowerGroup dodeljuje specijalnu nagradu na evropskom takmičenju, pod nazivom „Ready for Work“ sa ciljem da se mladim ljudima osigura mogućnost da se spreme za tržište rada i pre nego što zvanično završe svoje formalno obrazovanje.

„Kao kompanija koja je lider u svojoj oblasti poslovanja, želimo da ukažemo značaj i potencijal srednjoškolskog preduzetništva koje ima dobrobiti kako za pojedince – učenike koji imaju mogućnost da razvijaju svoje veštine, tako i za društvo u celini. Svojim učešćem i podrškom ovom i sličnim projektima koji u svom fokusu imaju upravo omladinsku populaciju, želimo da ukažemo na značaj koji ima osposobljavanje upravo ove grupe za sve izazove koje će im sutra doneti tržište rada“, izjavio je Aleksandar Hangimana, član žirija i Managing Director ManpowerGroup Balkans.

Filantropski koncept učenika koji predstavljaju Norvešku kroz kompaniju “Art of Joy” doneo im je ManpowerGroup nagradu “Ready for Work” za prodaju majice koje su dizajnirala deca koja se leče na odeljenju za onkologiju bolnice u Oslu. Profit ove učeničke kompanije ide u organizaciju zabavnih aktivnosti za decu sa odeljenja.

Učenička kompanija je obrazovni program svetske mreže Junior Achievement koji omogućava srednjoškolcima da steknu iskustvo vođenja sopstvene kompanije, sa realnim proizvodima i uslugama. Tokom prošle školske godine, više od 340 hiljada učenika u Evropi je pohađalo ovaj program, a samo u Srbiji osnovano je 144 učeničkih kompanija.

Ovo takmičenje su realizovale organizacije Dostignuća mladih i JA Europe, uz podršku Ministarstva privrede, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Evropske komisije, kao i kompanija AT&T, AXA, Citi, Delta Air Lines, FedEx, ManpowerGroup, Oracle i TeleGroup.
(Izvor: Represent Communications)

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan razgovarao je danas sa delegacijom Češke razvojne agencije, koju je predvodio direktor Pavel Frelih, o daljim pravcima saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

Trivan je, izražavajući zadovoljstvo zbog jačanja bilateralnih odnosa Srbije i Češke u oblasti zaštite životne sredine, ukazao na to da bi zajednički odnosi dveju zemalja, osim što imaju veliki politički značaj, trebalo da ostvare i ekonomski izraženu dobrobit.

U okviru naših aktivnosti usmerenih na rešavanje praktičnih problema i iznalaženju izvora finansiranja u oblastima zaštite životne sredine kao što su prerada otpadnih voda, upravljanje otpadom, pošumljavanje, remedijacija zemljišta, pitanje kvaliteta vazduha i zaštita prirode, široke su mogućnosti za saradnju za Češkom, koja može biti još dublja i bolja, rekao je on.

S obzirom na to da je Srbiji u narednih trideset godina potrebno 15 milijardi evra da uloži u zaštitu životne sredine, Srbija je veoma zainteresovana za saradnju i investiranje u ovu oblast, a javno-privatno partnerstvo je put kojim se mogu ostvariti sveukupni interesi za bolju i zdraviju životnu sredinu, istakao je ministar.

Trivan je izrazio podršku inicijativama za realizaciju zajedničkih projekata u rešavanju problema stanja životne sredine u lokalnim zajednicama, kao što je projekat prerade otpadnih voda u opštinama Ljubovija i Bratunac, upućujući poziv češkim kompanijama da se uključe u zajedničke projekte.

Frelih je izrazio spremnost Češke da na temelju dobrih bilateralnih odnosa dveju zemalja pomogne Srbiji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji u Poglavlju 27, koje se odnosi na oblast životne sredine.

Spremni smo da razvijanjem saradnje kroz konkretne oblasti kao što je zaštita voda i prerada otpadnih voda, sa vama podelimo stečena iskustva i pomognemo u procesu pridruživanja. Pošto je Srbija dosta napredovala na polju evrointegracija, Češka se okreće ka projektima javno-privatnog partnerstva, rekao je Frelih.

U razgovoru je zaključeno da će se nastaviti sa razvijanjem saradnje dveju zemalja u oblasti zaštite životne sredine na temelju zajedničkih interesa i uspostavljanja savremenih ekoloških standarda, a u narednom periodu opšti pravci saradnje biće konkretizovani kroz neposredne projektne predloge.

Sastanku su prisustvovali i predsednici opština Ljubovija i Bratunac, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan potpisao je danas ugovore sa predstavnicima nevladininih organizacija o dodeli bespovratnih sredstava za podršku projektima u oblasti zaštite životne sredine, ukazavši na značaj civilnog društva za ukupan razvoj zemlje.

Trivan je istakao da nema razvijenog društva bez razvoja civilnog društva, čiji je značaj neprocenjiv u stvaranju društvene klime u kojoj će zaštita životne sredine biti jedan od prioriteta.

Država i resorno ministarstvo računaju na podršku civilnog društva. Ni najbogatije zemlje sveta nemaju kapcitete da sve urade same, jer je to pitanje ne samo novca, već i ljudskih resursa, i zato je važno da u postizanju evropskih standarda u zaštiti životne sredine imamo podršku civilnog sektora i drušva u celini, rekao je on.

Ministar je podsetio na to da cenu nebrige o životnoj sredini već plaćamo i to skupo, od posledica po zdravlje ljudi, do gubitka biodiverziteta i ekosistema koji su nam osnova života, do klimatskih promena, i upozorio na to da će bitka za zdravu životnu sredinu i dostizanje EU standarda trajati trideset godina i da neće stati, jer će te zemlje dalje napredovati.

U borbi za zdravu životnu sredinu važna nam je podrška svih, vladinog i nevladinog sektora, medija, predstavnika nauke i struke, privrede, mlade generacije ali nam je dragoceno iskustvo starije generacije, penzionera, ukazao je Trivan.

On je uputio poziv društveno odgovornim kompanijama da podrže i pomognu aktivnosti civilnog društva, i ukazao na to da je Ministarstvo ove godine izdvojilo više sredstava za podršku nevladinim organizacijama i da će nastojati da se više sredstava izdvaja za rad civilnog sektora u zaštiti životne sredine.

Ministarstvo je raspisalo javni konkurs za dodelu sredstava na koji je pristigla 291 prijava, od kojih su izdvojena 73 projekta čija će realizacija biti podržana u ukupnom iznosu od 35.000.000 dinara.

Ministarstvo zaštite životne sredine je povodom javnog konkursa prvi put organizovalo “info dan” kako bi zaintesovane organizacije civilnog društva bile dodatno informisane o detaljima, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.