BERLIN – Svaka kriza iznedri žrtve, ali i profitere. Ekonomske gubitnike krize izazvane pandemijom koronavirusa nije teško naći, ali dobitnike treba tražiti. Mi smo našli i jedne i druge. Korona-kriza je pogodila brojne branše, ali retko koju kao turizam. Putovati, prelaziti granice, planirati odmor u inostranstvu – sve to je postalo gotovo nemoguće. Turizam je praktično prestao da postoji. I pitanje je kada će ponovno početi da funkcioniše. nastavak>

LONDON – Vazdušni saobraćaj je najglobalnija od svih globalnih industrija. On upošljava milione ljudi, prehranjuje desetine miliona drugih i glavni je deo centralnog nervnog sistema međunarodnog poslovanja i razonode. A opet su ogromni delovi ove mreže ugašeni zbog posledica pandemije virusa korona. Od početka godine, broj dnevnih letova opao je za osamdeset odsto, a u nekim oblastima obustavljen je skoro sav putnički saobraćaj. nastavak>

BEOGRAD – Pored rečnih ostrva i nekadašnjih ostrvaca Panonskog mora, na teritoriji Beograda postoje i ostrva toplote.
Razlikuju se po tome što su ih golo oko ne može spaziti, ali to ne znači da ne utiču na ljude i da ljudi nisu uključeni u njihovo formiranje.
Ostrva toplote predstavljaju klimatski fenomen gde je temperatura vazduha u određenim delovima grada viša nego u okolini, manje urbanizovanoj ili prirodnoj sredini. nastavak>

NOVI SAD –  Proizvodnja šećerne repe u Srbiji, da bi bila konkurentna u evropskim i svetskim okvirima, neophodno je da korišćenjem najsavremenijih metoda poveća prinose i slast, a potrebna je i pomoć države, zaključak je Seminara o proizvodnji šećerne repe, koji je u Novom sadu organizovala kompanija Sunoko, najveći proizvođač šećera u Srbiji. Ova kompanija, koja posluje u okviru MK Group, odlučila je da intenzivira napore na obezbeđivanju kontinuirane edukacije proizvođača i sledeće godine formiraće istraživački centar za šećernu repu koji će se baviti primenjenim istraživanjima u tehnologiji proizvodnje ove dragocene ratarske kulture, najavio je na seminaru Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko.

“Kompanija Sunoko investiraće million evra u istraživački centar. Ova investicija je značajna kako bismo pokušali da proizvodnju šećerne repe podignemo na viši nivo. Vidimo veliki potencijal u ovoj grani poljoprivrede i baš zato smo spremni da investiramo, ne samo u naše partnere, već i da podelimo to znanje sa svima onima koji žele da povećaju prinose na svojim njivama repe. Istraživački centar koji će se baviti primenjenim istraživanjima u tehnologiji proizvodnje šećerne repe, opremljen najsavremenijom opremom i mehanizacijom, u kojem će nam najstručniji kadrovi omogućiti da rezultati istraživanja uz pomoć Agroservisa kompanije Sunoko u najkraćem roku budu primenjena na našim njivama”,
naveo je Košutić.

“Ovakvi skupovi su dobro došli da svi zajedno, proizvođači i prerađivači, ukrstimo naše probleme i znanja, da nauka da svoje viđenje i rešenje za problem u proizvodnji. Isto tako i da proizvođači šećerne repe između sebe razmene iskustva kako bismo svi imali bolje rezultate. Moramo da shvatimo da mi nismo konkurencija jedni drugima, jer naša konkurencija je svetsko tržište kome smo izloženi. Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji šećera, međutim svake godine padamo i suočavamo se se sa mogućnošću čak i nestajanje ove industrijske grane. Jako je bitno za sve nas da ova proizvodnja ostane i opstane, tako da treba da izdržimo ove teške momente, jer sigurno će doći bolji dani. Najveći problem i najgore rešenje bi bilo kada bismo ostali bez šećerne industrije. Zato apelujem i na državu da pomogne koliko može i prepozna ovaj trenutak, jer proizvođači u Evropi dobijaju razne subvencije, dok one kod nas su male ili skoro da ih nema”, izjavio je Zoran Matijević, direktor agrara u kompaniji Industrija mesa Matijević, najveći proizvođač šećerne repe u Srbiji.

Na seminaru koji se održao u hotelu Sheraton u Novom Sadu predavanja su održali eminentni stručnjaci u oblasti zaštite šećerne repe, a naročito je bilo korisno izlaganje Pjera Kamerta, konsultanta Delphy Holandija, jedne od najpoznatijih evropskih i svetskih kuća u obasti poljoprivrede. Pijer smatra da je ključ uspeha samosvesnost farmera da uvek mogu da unaprede svoju proizvodnju i izneo je veoma korisne savete u oblasti obrade zemljišta, predsetvene pripreme zemljišta i setve, kao i mera za sprečavanje sabijanja zemljišta.

U panel diskusiji učstvovali su najveći i najuspešniji proizvođači šećerne repe iz sva tri proizvodna regiona Vojvodine koji su debatovali na temu tajne njihovog uspeha u stvaranju prinosa šećera preko 10 t po hektaru. Oni su istakli da je za uspešan prinos šećerne repe bitno poštovanje načela dobre poljoprivredne prakse u smislu izbora preduseva, poštovanja plodoreda, izbora sorte i dobre agrotehnike.

Izvor: Represent Communications

BEOGRAD – Ovogodišnji Games.con potvrdio je da nove generacije podjednako uživaju u modernim tehnologijama i vode brigu  o ekologijii. Među standardnim programima festivala pažnju posetilaca privukla je još jedna atraktivna umetnička postavka Recan fondacije, koja poziva na reciklažu limenki za piće.

Spojivši umetnost i ekologiju, programom “Svaka limenka se računa”, Recan fondacija je još jednom na kreativan način animirala populaciju milenijalaca i mlađih, koji već danas postaju nosioci promena ekološke svesti. Inspirisana jednom od najpoznatijih igrica svih vremena, impresivna instalacija napravljena od iskorišćenih limenki bila je izuzetna atrakcija Games.con-a. U kreiranju uzbudljive postavke mogli su da učestvuju svi posetioci festivala. Osim toga, interaktivni voting box, iskazao je glasove gejmera na svojevrstan način.

Blizu 50.000 ljubitelja igrica, tokom tri dana prisustvovalo je turnirima u najpopularnijim igrama, imalo je prilike da čuje najnovije tendencije u mainstream i indie gamingu, da uživa u performansima pope kulture i osveži se omiljenim pićem iz limenke. Zahavljujući mobilnim patrolama Recan fondacije, prikupljeno je čak 13,5 hiljada limenki, a iskorišćena ambalaža je otišla na pravo mesto – na reciklažu. Biranjem limenke kao ambalaže pruža se odgovor na sve veće zagađenje ambalažnim otpadom. Limenke su napravljene od jednog materijala – aluminijuma, koji se može beskonačno reciklirati bez gubitka kvaliteta, a za samo 6 nedelja potpuno nova limenka je na policama supermarketa.

Izvor: Represent Communications

KRUŠEVAC – Jezero „Ćelije“ je veštačka hidroakumulacija nastala izgradnjom brane na reci Rasini u periodu od 1972. do 1983. godine i predstavlja značajan hidro i ekološki resurs Rasinskog okruga. Sa jezera se vodom za piće snabdevaju građani Кruševca, Ćićevca, Aleksandrovca, Trstenika, a u perspektivi i opštine Varvarin, što čini oko 200 hiljada stanovnika. Pored snabdevanja vodom za piće jezero je i značajan ekološki potencijal kao stanište biljnog i životinjskog sveta pa je pokrenuta inicijativa da se proglasi zaštićenim prirodnim dobrom.

Međutim, nemarnim odnosom prema jezeru sve je veći izazov i trošak za JКP „Vodovod“ da obezbedi kvalitetnu pijaću vodu. Najveći negativan uticaj na kvalitet vode ima puštanje otpadnih voda sa teritorija Brusa i Blaca direktno u reke Blatašnicu i Rasinu, bez ikakvog prethodnog tretmana. Zagađenju doprinosi i nelegalna gradnja, puštanje otpadnih voda iz naselja na obali direktno u jezero, poljoprivreda, saobraćaj, neadekvatno zbrinjavanje čvrstog komunalnog otpada itd.

Da bi se situacija sa zagađenjem jezera Ćelije poboljšala Grad Кruševac odlučio je da učestvuje u Programu “Podrška lokalnim samoupravama na putu pridruživanja EU – druga faza” koji finansira Vlada Švedske, a realizuje Švedska asocijacija lokalnih vlasti i regiona (SALAR) u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SКGO).

“Poziv je obuhvatio više različitih paketa: zaštitu životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou i prevenciju i upravljanje vanrednim situacijama. Kruševac je konkurisao u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, a kada smo ušli u uži krug, opredelili smo se da naš cilj bude unapređenje integralnog upravljanja vodama akumulacije “Ćelije”, kaže Olivera Drenovac, pomoćnica gradonačelnika Kruševca.

Izgradnja postrojenja, u smislu izrade stručne dokumentacije, za prečišćavanje otpadnih voda u Brusu i Blacu trebalo je da krene 2012. godine, ali je projekat obustavljen, tačnije bilo je izvesnih zastoja, između ostalog i zbog nedovoljne komunikacije i saradnje tri jedinice lokalne samouprave. Evropska delegacija, imajući to u vidu, tražila je da se to precizno definiše potpisivanjem međuopštinskog sporazuma. To je bilo potrebno da bi se obezbedila održivost postrojenja u Brusu i Blacu, jer ove lokalne uprave ne mogu da finansiraju rad svojih postrojenja. Grad Кruševac, kao zainteresovana strana za očuvanje jezera učestvovao je u sufinansiranju njihovog rada.

Studijska poseta Švedskoj gde su predstavnici grada Кruševca i opština Brus, Blace i Aleksandrovac na licu mesta videli tamošnje modele saradnje lokalnih samouprava u oblasti vodoprivrede i poučeni ovim iskustvima to preneli i u Srbiju. U planu je i jačanje regionalnog pristupa uključivanjem ostalih jedinica lokalne samouprave na obezbeđenju pijaće vode i atmosferske kanalizacije.

U februaru 2019. godine potpisan je Memorandum o razumevanju na zaštiti i održivom korišćenju jezera Ćelije između grada Кruševca i opština Brus, Blace i Aleksandrovac, a u julu i Pismo o namerama uspostavljanja međuopštinske saradnje u komunalnoj delatnosti odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Ova dva dokumenta, koja su potpisali gradonačelnica Кruševca i predsednici opština Brus i Blace, omogućiće da se izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda realizuje u najbržem roku. Primer jezera Ćelije još je jedan u nizu primera kako lokalne samouprave sarađuju na projektima kojima se obezbeđuje bolji kvalitet života stanovnika tih opština zahvaljujući i krovnoj ulozi Stalne konferencije gradova i opština.

Izvor: Represent Communications

BERLIN – Mobilni telefona je stalno u rukama ili kod uha, ali više se plašite zračenja odašiljača? I znate li uopšte šta je to radon? Jedna nemačka studija ukazuje na zablude kada je reč o zračenju. Kada sedite na suncu, telefonirate, boravite u svom stanu, gledate televizor – svuda ste izloženi zračenju. Ali mnogi ljudi ne znaju koji su najvažniji izvori zračenja u svakodnevnici. A ne znaju ni šta bi od toga za njih moglo da bude opasno. To je rezultat ispitivanja koje je sproveo nemački Savezni ured za zaštitu od zračenja. nastavak>