U Srbiji obeležena Evropska nedelja smanjenja otpada

BEOGRAD – „Rešenje za  problem otpada su regionalni centri za upravljanje otpadom. Kada bi danas očistili čitavu Srbiju od otpada koji se baca u reke i šume i na divlje deponije, opet bi se već sutra vratio u još većim količinama, sve dok u funkciju ne stavimo 27 regionalnih centara za upravljanje otpadom. Bez regionalnih centara nećemo očistiti Srbiju i zato je strateški cilj uspostavljanje sistema za upravljanje otpadnim vodama i otpadom“, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan obraćajući se na manifestaciji Ministarstva zaštite životne sredine povodom obeležavanja Evropske nedelje smanjenja otpada (EVVR). nastavak>

Koldplej „ne ide na turneje” dok koncerti ne budu „korisni za životnu sredinu”

LONDON – Koldplej neće ići na turneju promocije najnovijeg albuma zbog brige o uticaju njihovih koncerata na životnu sredinu.
„Sačekaćemo da vidimo kako naša turneja može da bude aktivno korisna”, rekao je pevač Kris Martin za BBC Njuz.
„Svi moramo da pronađemo najbolji način da radimo sopstveni posao”, nastavio je i dodao da bend želi da njihove buduće turneje imaju „pozitivan uticaj”.
Britanski bend se nalazi u Amanu, prestonici Jordana, gde imaju dva nastupa koji će se strimovati uživo na Jutjubu. nastavak>

Rešenje u produženoj odgovornosti proizvođača

BEOGRAD – U okviru projekta „Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji“, koji zajednički realizuju NALED, Nemačka razvojna agencija GIZ, kompanije Gorenje i Coca-Cola HBC uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, organizovana je studijska poseta Republici Sloveniji, koja je odličan primer pozitivne prakse kada se govori o uspešnim i održivim modelima finansiranja u oblasti životne sredine i upravljanja otpada.

Slovenija je Uredbom o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi regulisala obaveze korisnika, ali i proizvođača elektronske i električne opreme. Korisnici koji odlažu e-otpad imaju obavezu da ga predaju javnom preduzeću u sakupljačkom centru ili u mobilnim kontejnerima, dok pravna lica e-otpad predaju sakupljaču direktno, a ceo proces finansiraju proizvođači električne i elektronske opreme kroz kolektivne operatere. Primena ovakve prakse bi u Srbiji direktno uticala na smanjenje zagađenja e-otpadom, koji se kod nas reciklira u tri puta manjoj količini nego u Evropskoj uniji.

U Sloveniji je istom uredbom ustanovljena i „produžena odgovornost proizvođača“ za elektronske i električne proizvode koje stavljaju na tržište. Ovaj princip znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja njihovog životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. „Produžena odgovornost proizvođača“ u Srbiji bi uspostavila održiv sistem finansiranja, jer bi se proizvođači, udruženi u kolektivnog operatera, međusobno kontrolisali u plaćanju naknada za upravljanje otpadom. Ovakav sistem bi doveo do investicija u sakupljačku mrežu u koju su uključeni i JKP, a ujedno bi se prevazišli problemi u finansiranju reciklažne industrije i uvećala sredstava u budžetu za finansiranje drugih projekata za zaštitu životne sredine.

Osim predstavnika potpisnica projekta, Sloveniju su posetili i predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva finansija, predstavnici lokalne samouprave nadležni za JKP i komunalnu inspekciju iz opština Varvarin i Bački Petrovac, koji su na ovom putovanju razgovarali sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva finansija Republike Slovenije, predstavnicima komore komunalnih preduzeća i kompanije ZEOS – kolektivnog operatera za električne i elektronske proizvode.

„Razmena iskustava sa predstavnicima različitih institucija u Republici Sloveniji od velikog je značaja za uspostavljanje održivog sistema u upravljanju posebnim tokovima otpada u Srbiji. Vođene pozitivnim utiscima sa ovog putovanja, sve potpisnice projekta će i dalje težiti da ovakve primere dobre prakse implementiraju u domaćem zakonodavstvu, sa ciljem unapređenja i povećanja transparentnosti sistema upravljanja zaštite životne sredine“, izjavio je Slobodan Krstović, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.

Slovenija, kao jedna od najmanjih država Evropske unije koja je uspela da veoma brzo prihvati evropske standarde i približi se evropskom nivou u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, odličan je primer pozitivne prakse kada se govori o sakupljanju i reciklaži posebnih tokova otpada, koju bi potpisnice ovog projekta želele da implementiraju u Srbiji.

„Za Gorenje, kao proizvođača ovog tipa opreme i društveno-odgovornu kompaniju, projekti koji u fokusu imaju očuvanje životne sredine su od velike važnosti. To je i razlog zašto smo podržali ovaj projekat, jer želimo da se pobrinemo za naš proizvod i nakon završetka njegove upotrebe, čime se ujedno odgovorno ophodimo i prema našoj okolini. Drago mi je što smo ovom posetom upravo potvrdili neophodnost odgovornog odnosa proizvođača, kao i što smo ovu posetu završili baš u sedištu kompanije Gorenje u Velenju“, izjavio je Dragan Dilparić iz kompanije Gorenje. 

Studijska poseta Sloveniji i dragocena razmena iskustava je još jednom pokazala potpisnicima projekta „Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji“ da su na dobrom putu ka stvaranju održivog sistema finansiranja, koji može znatno doprineti unapređenju sistema sakupljanja i reciklaže otpada, a time i otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju poslovnog okruženja i najvažnije – očuvanju životne sredine.

Izvor: Olaf&McAteer

Kako zaraditi milijarde od ugljen-dioksida?

Ilustracija: Pete Linforth / Pixabay

KARLSRUE – Ugljen-dioksid je najveći uzročnik promene klime. Istovremeno, taj gas je neophodan u mnogim privrednim granama. Naučnici su sada uspeli da od ugljen-dioksida i vode proizvedu gorivo.

Roland Ditmajer i njegove kolege mogu da proizvedu deset litara goriva na dan. Pa ipak, to je mala revolucija. Naučnici na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu (Karlsruher Institut für Technologie, KIT) gorivo proizvode od vode i vazduha, i uz pomoć električne energije. Dakle, iz obnovljivih izvora. nastavak>

Zabrana plastičnih uvijača za knjige u Kini

PEKING – Nova uredba koju je objavila kineska uprava za visoko obrazovanje traži od škola da prestanu da koriste plastične uvijače za knjige zbog zdravstvenih i ekoloških problema.

U cirkularnom dokumentu, koji su zajednički objavili Ministarstvo prosvete i Ministarstvo ekologije i životne sredine, navodi se da osnovne i srednje škole ne bi trebale da zahtevaju od učenika da koriste plastične uvijače za knjige, posebno one koji mogu biti opasni po zdravlje. nastavak>

Nije slučajno što Tesla gradi fabriku u Nemačkoj

Foto: Bram Van Oost / Unsplash

BERLIN – U svojom starom maniru Elon Mask je gotovo usput spomenuo da će Tesla novu fabriku da gradi u blizini Berlina. Za nemačku automobilsku industriju ta najava stiže u pravom trenutku, smatra urednik DW Henrik Beme.

Zamislimo si da je novi berlinski aerodrom već odavno u pogonu. U tom slučaju bi nova fabrika Tesle mogla da se gradi na terenu na kojem je danas aerodrom Tegel, dakle u samom Berlinu. nastavak>

Nemačka pozdravlja plan Tesle da izgradi fabriku kod Berlina

Foto: Moritz Kindler / Unsplash

BERLIN – Nemačka je danas pozdravila najavu američke kompanije za proizvodnju automobila nove tehnologije “Tesla” da će izgraditi svoju prvu evropsku fabriku u toj zemlji. Nemačka vlada je pre nekoliko dana rekla da će povećati subvencije za kupce električnih automobila.

Direktor “Tesle” Elon Musk je na svečanoj dodeli nagrada u Berlinu u utorak uveče rekao da je “odlučeno da ‘Tesla Gigafactory Europe’ bude u Berlinu”.

“Kompanija će uspostaviti i inženjerski i dizajnerski centar u Berlinu”, rekao je Musk na manifestaciji “Zlatni volan”. nastavak>

Hoće li električni automobili izazvati novu prirodnu katastrofu?

Foto: MikesPhotos / Pixabay

BEOGRAD – Iako su smatrani jednom od ekoloških alternativa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem, električni automobili bi takođe mogli naneti ozbiljnu štetu životnoj sredini, upozorava studija objavljena u naučnom časopisu „Nature“.

Najveća opasnost leži u litijumskim baterijama. Pri proizvodnji baterije emituju se otrovi i fina prašina i velika količina ugljen-dioksida.

Kako električna vozila dobijaju sve veću popularnost, potencijalne posledice postaju sve strašnije. nastavak>