U Evropi je izgrađeno 24.000 mini hidroelektrana, a u Srbiji 90

BEOGRAD – Mini hidroelektrane koje su izgrađene i koje se grade u Srbiji urađene su u skladu sa Nacionalnom strategijom za obnovljive izvore energije i prostornim planovima, kao i u skladu sa svim važećim zakonima i usvojenim planskim dokumentima, uz učešće nadležnih institucija za zaštitu prirode i životne sredine, koji propisuju uslove za njihovu izgradnju. Međutim, potencijal malih hidroelektrana i prednosti koje imaju u ekološkom smislu nedovoljno su poznati građanima, pa je stvorena negativna slika o njihovom uticaju na okolinu.

Nacionalna strategija je rađena u skladu sa obavezama preuzetim prema EU. Svi prostorni planovi su izrađeni u skladu sa zakonom i uz poštovanje obaveze održavanja javnih rasprava u kojima učestvuju sve državne institucije, kao i lokalno stanovništvo.

Činjenica je da ne postoji nijedan način poizvodnje električne energije, a da ne vrši uticaj na prirodu i životnu sredinu, ali je važno napomenuti da mini hidroelektrane imaju najmanji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije. Kakav je uticaj MHE na životnu sredinu, može se najbolje videti na licu mesta, i to na MHE „Pod gradom“ u Užicu koja je sagrađena 1900. godine.

Poslednjih godinu i po dana zlonamerno se snimaju i slikaju reke i rečna korita u toku izgradnje MHE. Tada se gradilišta u rečnom toku, tj. oko njega ne razlikuju od bilo kog drugog gradilišta u gradu (izgradnja zgrada, podzemnih garaža, puteva). Rečna korita i okolina se nakon izgradnje po pravilu uređuju, tj. rekultivacijom dovode u prethodno stanje. Nakon jednog vegetativnog ciklusa, svi obavljeni građevinski radovi se uglavnom ne vide.

– Iz političkih ambicija i drugih interesa jedan mali broj ljudi vodi zlonamernu kampanju protiv izgradnje MHE više od godinu i po dana. Neinformisanost građana su glavni razlozi zbog kojih se bune protiv izgradnje MHE. Kada bi građani imali jasan uvid u kumulativni uticaj na životnu sredinu svih proizvođača električne energije, siguran sam da ne bi imali negativno mišljenje o malim hidroelektranama. U prilog ovome govori činjenica da smo jedna od nekoliko država u svetu sa najzagađenijim vazduhom – kaže Dragan Josić predsednik Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana.

Situacija na terenu u našim rekama, pa i onima koje su u najvišim kategorijama, jeste takva da se u njih izlivaju otpadne vode iz septičkih jama i baca komunalni otpad. Ono što smeta lokalnom stanovništvu, nakon izgradnje MHE, je činjenica da će zbog manje snage vode komunalni otpad postati veoma vidjiv, a otpadne vode koje dolaze u rečno korito iz septičkih jama će se sporije evakuisati, pa se samim tim povećava koncentracija neprijatnih mirisa.

– Male hidroelektrane samo koriste snagu vode u delovima vodotoka sa velikim padovima na malom rastojanju, pri tome ostavljajući zakonom propisan garantovani ekološki proticaj u rečnom koritu. Nakon prolaska kroz mašinsku zgradu, tj. turbine, celokupna količina vode se vraća u rečno korito, i to značajno obogaćena kiseonikom, a hemijski nepromenjena, pa se upravo iz tog razloga riba vrlo četo koncentriše u većem broju neposredno ispod mašinske zgrade. Svi cevovodi MHE se nalaze ispred ili iza sela, pa je u samom selu reka uvek u punom kapacitetu – objašnjava Josić.

Republika Srbija se obavezala da će dostići 27 odsto potrošnje energije do 2020. godine, dobijene iz obnovljivih izvora energije. U slučaju da se ne dosegne ugovorena obaveza, Srbija će uvoziti energiju proizvedenu iz obnovljivih izvore iz Evropske unije. U najrazvijenijim ekološkim evropskim državama hidro potencijal je veoma prihvatljiv i izgrađeno je više od 24.000 MHE od čega je preko 30 odsto ovih objekata izgrađeno u zaštićenim zonama. Evo nekih od zemalja: Švedska 1.900 MHE, Norveška – 2.250, Slovenija – 350, Švajcarska 1.000 (ove godine donela zakon o izgradnji još 800), Austrija 3.100.

Izvor: Represent Communications