Kategorija: Некатегоризовано

OBRENOVAC – Na poljoprivrednom imanju u okolini Obrenovca danas je prvi put primenjena tehnika zaprašivanja useva dronom. Na imanju Poljoprivredne škole u Obrenovcu usevi kukuruza zaprašivani su pomoću bespilotne letilice, a pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogičević rekao je da je će resorno ministarstvo u narednom periodu još više podržavati i podsticati ovakvu vrstu rada i tretmana useva. nastavak>

LONDON – Pandemija korona virusa prekinula je finansiranje projekata očuvanja životne sredine, što može da ostavi posledice u narednim godinama. Ali možemo da uradimo više da zaštitimo prirodu, kažu doktori Đogo Verisimo i Niša Oven iz grupe koja vodi kampanju On The Edge Conservation. Pandemija je uticala na godinu koja je trebalo da bude jako bitna za biodiverzitet. Novi programi zaštite prirodnog sveta trebalo bi da budu dogovoreni u oktobru. nastavak>

BEOGRAD – Pandemija koronavirusa samo je dodala gas na najveću krizu u američkoj i evropskoj automobilskoj industriji koje nisu na vreme shvatile ono što Kina jeste – da je budućnost u električnim automobilima. Francuski predsednik Emanuel Makron predstavio je “istorijski plan” vredan više od osam milijardi evra za pomoć domaćoj automobilskoj industriji, pogođenoj krizom izazvanom korona virusom. nastavak>

ŽENEVA – Zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorio je da je svet i dalje u centru pandemije koronavirusa, dok pojedine države nastoje da je suzbiju, a preostale popuštaju restriktivne mere – uprkos porastu broja novoobolelih. sredini smo prvog globalnog talasa. I dalje smo u fazi kada se bolest razvija”, izjavio je Majk Rajan – izvršni direktor Svetske zdravstvene organizacije. nastavak>

BERLIN – Prvi potres koji se osetio u celom svetu desio se kada se korona-virus raširio u kineskom Vuhanu – stala je isporuka kineskih proizvoda. To je već ostavilo prve posledice na pomorski saobraćaj. Brodovi su u pogledu količine tereta glavno prevozno sredstvo, a ako se pak gleda vrednost tereta, tu je vazdušni saobraćaj od velikog značaja. Veoma brzo je ograničen i putnički avionski saobraćaj, što je osetila i logistička branša. „Jer, veliki deo pošiljki se transportuje upravo u prtljažniku putničkih aviona”, objašnjava Erik Hajman iz istraživačkog odela Dojče banke. nastavak>

BERLIN – Nemački prodavci bicikala beleže neočekivanu navalu, a proizvođači ne stignu da naprave dvotočkaša koliko se poručuje. Moderni modeli sa baterijom ili obični od tristotinak evra – sve ide kao alva. U doba korone smo se već navikli na redove, ali dugačak red koji se stvorio u ulici Karla Libknehta u Lajpcigu je ipak drugačiji. Ljudi više ne jure za toalet-papirom ili testeninom, nego uredno čekaju da konačno uđu u – prodavnicu bicikala. nastavak>

LONDON – Istraživanje BBC arapskog servisa pokazalo je, na osnovu podataka o letovima i javno dostupnim snimcima, da je najveća iranska avio-kompanije – Mahan Er – nastavila sa letovima uprkos zabrani vlade, i tako doprinela širenju Kovida-19 na Bliskom istoku. Mahan Er je obavio stotine letova za i iz Irana, Iraka, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sirije, između kraja januara i kraja marta. nastavak>

BERLIN – Svaka kriza iznedri žrtve, ali i profitere. Ekonomske gubitnike krize izazvane pandemijom koronavirusa nije teško naći, ali dobitnike treba tražiti. Mi smo našli i jedne i druge. Korona-kriza je pogodila brojne branše, ali retko koju kao turizam. Putovati, prelaziti granice, planirati odmor u inostranstvu – sve to je postalo gotovo nemoguće. Turizam je praktično prestao da postoji. I pitanje je kada će ponovno početi da funkcioniše. nastavak>

LONDON – Vazdušni saobraćaj je najglobalnija od svih globalnih industrija. On upošljava milione ljudi, prehranjuje desetine miliona drugih i glavni je deo centralnog nervnog sistema međunarodnog poslovanja i razonode. A opet su ogromni delovi ove mreže ugašeni zbog posledica pandemije virusa korona. Od početka godine, broj dnevnih letova opao je za osamdeset odsto, a u nekim oblastima obustavljen je skoro sav putnički saobraćaj. nastavak>

BEOGRAD – Pored rečnih ostrva i nekadašnjih ostrvaca Panonskog mora, na teritoriji Beograda postoje i ostrva toplote.
Razlikuju se po tome što su ih golo oko ne može spaziti, ali to ne znači da ne utiču na ljude i da ljudi nisu uključeni u njihovo formiranje.
Ostrva toplote predstavljaju klimatski fenomen gde je temperatura vazduha u određenim delovima grada viša nego u okolini, manje urbanizovanoj ili prirodnoj sredini. nastavak>