Antarktida – kontinent, koji su otkrili Rusi

9RIA-504497-Previewz

Antarktida je otkrivena 1820.g. za vreme ruske ekspedicije Fadeja Belinsgauzena i Mihaila Lazareva. Međutim, temeljnije istraživanje kontinenta počelo je tek sto godina kasnije. Upravo tada su za južni kontinent počele da se opremaju naučne ekspedicije iz različitih zemlja. Ovde je pionir bila Velika Britanija. Upravo zbog toga ona ulazi u sedam država koje pretenduju na teritoriju Antarktide.

Antarktida znači: velike količine industrijske ribe, oko 90 procenata rezervi slatke vode i ogromne količine nafte i gasa. Jednom rečju, sve što je potrebno čoveku koji je skoro potpuno potrošio sve dostupne resurse, a sad je već blizu toga da „razbije kasicu“ i iskoristi „neprikosnovene zalihe“. Zasad osvajanje resursa ispod leda sprečavaju ledena kora i međunarodni sporazum, ali da li će ova zaštita biti dovoljna za dugo vreme? nastavak

Naučnici rade na dobijanju jeftine sintetičke nafte

9RIA-477724-Previewz

Ruski naučnici planiraju da sintetičkim putem proizvedu laku naftu visokog kvaliteta. Kao sirovina će im poslužiti škriljci i ostaci od prerade teških vrsta „crnog zlata“. Sintetička nafta će po kvalitetu moći da se uporedi s najvišom lakom norveškom vrstom, ubeđeni su autori tehnologija. A cena proizvodnje novog „crnog zlata“ neće biti veća od 30 dolara po barelu.

Osnovu goriva budućnosti, koje će biti bolje u ekološkom smislu i davati veću energiju, predstavljaće sintetička nafta. Međutim, tehnologija za njeno dobijanje spada u vrlo visoke, premda je sama sirovina sasvim pristupačna. Između ostalog, to su škriljci i ostaci od prerade „teške“ nafte. U SAD i nekim zapadnoevropskim zemljama su stvoreni procesi za proizvodnju sintetičkog tečnog goriva koji se nalaze u različitim fazama uvođenja ili eksperimentalno-konstruktorskih radova. nastavak

Prirodne kataklizme- delo ljudskih ruku?

2023-10-12T104825Z_1790441345_GM1EAAC1G2M01_RTRMADP_3_JAPAN-TYPHOONo

Moćni uragani, razorna snaga poplava, suše i druge prirodne katastrofe. Naravno, naučnike ne može da ne zabrine ovakvo ponašanje prirode koje ostavlja ogromne štete i odnosi brojne ljudske žrtve. Jedni smatraju da je za sve to kriv čovek i njegov uticaj na promene klime. Drugi pak pokušavaju da ustanove određene zakonitosti i icikličnost ektremnih pojava.

U novembru 2013.godine na Filipine se obrušio najrazorniji tajfun do tada- „Hajan“. On je uništio sve što mu se našlo na putu: čupao je drveće sa korenjem, nosio je krovove. Udari vetra su dostizali 100 metara u sekundi. Gotovo 6 hiljada ljudi je poginulo. 12 miliona stanovnika Filipina je na neki drugi način stradalo od užasne snage ovog tajfuna, koji je imao oznaku najviše- pete kategorije. nastavak

WMO: 2014. verovatno najtoplija godina od početka merenja

9e590a6a02354db9b6d0f0477658a5311

Podaci o temperaturi pokazuju da će 2014. biti rekordno topla godina, što dokazuje da nisu tačne tvrdnje da je globalno zagrevanje stalo, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO).

U izveštaju objavljenom na skupu WMO u Limi, navodi se da je globalna prosečna temperatura od januara do oktobra bila za 0,57 stepeni Celzijusovih iznad proseka, isto kao i do sada rekordne 2010. godine. nastavak

 

Ceh „strateškog partnerstva“ Srbije i Rusije

0,,17885807_303,00

Propast projekta Južni tok zbunila je političare u Srbiji, koji sada pokušavaju da ustanove razmere ekonomske i političke štete. Greške su počinjene davno, a sada ostaje činjenica: Srbija nema alternativu za ruski gas.

Odustajanje Rusije od gasovoda Južni tok izazvalo je čitav niz preispitivanja u Srbiji o takozvanom strateškom energetskom partnerstvu sa Rusijom. Analitičari tvrde da Južni tok jeste propao zbog sukoba Evropske unije (EU) i Rusije, ali da je činjenica da je Srbija kroz maglovite aranžmane sa Rusijom praktično poklonila energetske resurse ruskoj strani, i da je takođe ostala bez ikakvih garancije da materijalnu štetu može da nadoknadi. Navodi se tako da Srbija nema prava da traži nazad Naftnu industriju Srbije (NIS), čija prodaja je bila povezana sa izgradnjom trase Južnog toka kroz Srbiju, jer takva klauzula u ugovoru ne postoji. Srpski političari jednostavno nisu verovali da će taj projekat propasti! nastavak

Stara energija u novu firmu

0,,18103274_303,00cc

Energetski div E.on nalazi se pred najvećom reformom u svojoj istoriji. Pod pritiskom energetske tranzicije, nemački koncern odriče se svojih nuklearki i elektrana na ugalj i sve karte polaže na ekološku struju.

Daleko od očiju javnosti od početka ove godine unutar najvećeg nemačkog energetskog koncerna vode se razgovori o tome kako bi E.on trebalo da savlada nove izazove na energetskom tržištu. I onda je u nedelju uveče potvrđena vest koja je mnoge iznenadila: E.on će biti podeljen na dva preduzeća. „E.on će se ubuduće koncentrisati u potpunosti na obnovljive energije, energetske mreže, rešenja za mušterije, a time i na temelje novog energetskog sveta“, izjavio je šef koncerna Johanes Tejsen. Sve ono na čemu počiva stari energetski svet – voda, ugljenik, gas i atomska energija – E.on će spakovati u svoje novo preduzeće, koje još nije napravljeno.

Koliko košta zagađeni vazduh?

0,,17317328_303,00cc

Posledice zagađenja vazduha u Evropi su izuzetno velike, a šteta naneta njime za 2012. se procenjuje na najmanje 59 milijardi evra. Među najvećim zagađivačima su termoelektrane iz Nemačke, Francuske i istočne Evrope.

Londonska magla, dim nad Rurskom oblasti – to su stare legende. Zagađenje vazduha na ovim mestima je u padu. Kvalitet vazduha u Evropi se poslednjih decenija znatno poboljšao. Pa ipak, koncentracija otrova je još dovoljno visoka da predstavlja veliku opasnost za zdravlje. To pokazuju rezultati istraživanja Evropske agencije za zaštitu okoliša (EUA) sa sedištem u Kopenhagenu. EUA je ispitala oko 14.000 industrijskih postrojenja i elektrana s ciljem da izračuna troškova koji nastaju usled zagađenja. A oni, prema navodima EUA, za 2012. iznose najmanje 59 milijardi evra, a možda i do 189 milijardi evra, zavisno o modelu računanja ekonomske štete. nastavak

Zelena energija za turistički raj

0,,17986082_303,00c

Malo kanarsko ostrvo Jero je na najboljem putu da uz pomoć vode i vetra zadovolji svoje energetske potrebe, i to rafiniranom tehnologijom. Model budućnosti!

Da bi iz srca Europe uopšte stigli na ostrvce Jero (El Hierro), na kojem živi oko 10.000 ljudi, potrebno je puno fosilnih energenata. Prvo se leti avionom, a onda treba presesti u manju letelicu ili trajekt. I konačno ste na Jeru, najzapadnijem kanarskom ostrvu, usred Atlantika 1.000 kilometara od evropskog kopna. Jero je bio poslednji “komadić” Evrope koji je Kolumbo video svojim očima, pre nego što je otkrio Ameriku. nastavak

Imigracija ugrožava životnu sredinu?

0,,17960295_303,00s

Švajcarci u nedelju (30.11) glasaju na referendumu o ograničavanju useljavanja zbog „zaštite životne sredine“. Ukoliko inicijativa prođe, moglo bi da dođe do dodatnog zatezanja odnosa Švajcarske i Evropske unije.

Inicijativa „Stop prenaseljavanju – sačuvajmo našu životnu sredinu“ koju je pokrenula asocijacijaEkopop predviđa da godišnje u Švajcarsku sme da se doseli najviše 0,2 odsto ljudi u odnosu na ukupnu populaciju. To bi značilo da bi ova alpska zemlja primala najviše 16.000 doseljenika, a trenutno ih godišnje stiže čak pet puta više. Takođe se traži da deset odsto švajcarskog budžeta za razvojnu pomoć bude upućeno siromašnim zemljama u svrhe planiranja porodice. nastavak

Italijanska kompanija ulaže u organsku proizvodnju u Srbiji

Beograd/Palermo, 28. novembar 2014. godine – Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je danas u Palermu da je jedan od najvećih italijanskih proizvođača organske hrane zainteresovan za ulaganje u organsku proizvodnju u našoj zemlji.

Bogosavljević-Bošković je u izjavi za agenciju Tanjug istakla da je danas, na marginama Evro-mediteranske konferencije o poljoprivredi, razgovarala sa ministrom za poljoprivredu, prehranu i šumarstvo Italije Mauricijom Martineom, koji je ujedno i predsednik Saveta ministara poljoprivrede EU. nastavak