Kruševac i još četiri opštine udružene u projektu za bolju pijaću vodu

KRUŠEVAC – Jezero „Ćelije“ je veštačka hidroakumulacija nastala izgradnjom brane na reci Rasini u periodu od 1972. do 1983. godine i predstavlja značajan hidro i ekološki resurs Rasinskog okruga. Sa jezera se vodom za piće snabdevaju građani Кruševca, Ćićevca, Aleksandrovca, Trstenika, a u perspektivi i opštine Varvarin, što čini oko 200 hiljada stanovnika. Pored snabdevanja vodom za piće jezero je i značajan ekološki potencijal kao stanište biljnog i životinjskog sveta pa je pokrenuta inicijativa da se proglasi zaštićenim prirodnim dobrom.

Međutim, nemarnim odnosom prema jezeru sve je veći izazov i trošak za JКP „Vodovod“ da obezbedi kvalitetnu pijaću vodu. Najveći negativan uticaj na kvalitet vode ima puštanje otpadnih voda sa teritorija Brusa i Blaca direktno u reke Blatašnicu i Rasinu, bez ikakvog prethodnog tretmana. Zagađenju doprinosi i nelegalna gradnja, puštanje otpadnih voda iz naselja na obali direktno u jezero, poljoprivreda, saobraćaj, neadekvatno zbrinjavanje čvrstog komunalnog otpada itd.

Da bi se situacija sa zagađenjem jezera Ćelije poboljšala Grad Кruševac odlučio je da učestvuje u Programu “Podrška lokalnim samoupravama na putu pridruživanja EU – druga faza” koji finansira Vlada Švedske, a realizuje Švedska asocijacija lokalnih vlasti i regiona (SALAR) u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SКGO).

“Poziv je obuhvatio više različitih paketa: zaštitu životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou i prevenciju i upravljanje vanrednim situacijama. Kruševac je konkurisao u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, a kada smo ušli u uži krug, opredelili smo se da naš cilj bude unapređenje integralnog upravljanja vodama akumulacije “Ćelije”, kaže Olivera Drenovac, pomoćnica gradonačelnika Kruševca.

Izgradnja postrojenja, u smislu izrade stručne dokumentacije, za prečišćavanje otpadnih voda u Brusu i Blacu trebalo je da krene 2012. godine, ali je projekat obustavljen, tačnije bilo je izvesnih zastoja, između ostalog i zbog nedovoljne komunikacije i saradnje tri jedinice lokalne samouprave. Evropska delegacija, imajući to u vidu, tražila je da se to precizno definiše potpisivanjem međuopštinskog sporazuma. To je bilo potrebno da bi se obezbedila održivost postrojenja u Brusu i Blacu, jer ove lokalne uprave ne mogu da finansiraju rad svojih postrojenja. Grad Кruševac, kao zainteresovana strana za očuvanje jezera učestvovao je u sufinansiranju njihovog rada.

Studijska poseta Švedskoj gde su predstavnici grada Кruševca i opština Brus, Blace i Aleksandrovac na licu mesta videli tamošnje modele saradnje lokalnih samouprava u oblasti vodoprivrede i poučeni ovim iskustvima to preneli i u Srbiju. U planu je i jačanje regionalnog pristupa uključivanjem ostalih jedinica lokalne samouprave na obezbeđenju pijaće vode i atmosferske kanalizacije.

U februaru 2019. godine potpisan je Memorandum o razumevanju na zaštiti i održivom korišćenju jezera Ćelije između grada Кruševca i opština Brus, Blace i Aleksandrovac, a u julu i Pismo o namerama uspostavljanja međuopštinske saradnje u komunalnoj delatnosti odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Ova dva dokumenta, koja su potpisali gradonačelnica Кruševca i predsednici opština Brus i Blace, omogućiće da se izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda realizuje u najbržem roku. Primer jezera Ćelije još je jedan u nizu primera kako lokalne samouprave sarađuju na projektima kojima se obezbeđuje bolji kvalitet života stanovnika tih opština zahvaljujući i krovnoj ulozi Stalne konferencije gradova i opština.

Izvor: Represent Communications

Opasnost od zračenja: ređe telefonirajte, češće provetravajte!

Foto: Gerd Altmann / Pixabay

BERLIN – Mobilni telefona je stalno u rukama ili kod uha, ali više se plašite zračenja odašiljača? I znate li uopšte šta je to radon? Jedna nemačka studija ukazuje na zablude kada je reč o zračenju. Kada sedite na suncu, telefonirate, boravite u svom stanu, gledate televizor – svuda ste izloženi zračenju. Ali mnogi ljudi ne znaju koji su najvažniji izvori zračenja u svakodnevnici. A ne znaju ni šta bi od toga za njih moglo da bude opasno. To je rezultat ispitivanja koje je sproveo nemački Savezni ured za zaštitu od zračenja. nastavak>

Cirkularna ekonomija kao ključ za razvoj i zaštitu životne sredine

BEOGRAD – Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije posvećeno je ciljevima cirkularne, odnosno zelene ekonomije, jer se ona ne odnosi samo na pitanja životne sredine, već je mnogo širi koncept koji obuhvata i ekonomiju i održivost razvoja, ali pre svega filozofiju življenja moderne civilizacije koja mora pronaći odgovore na procese devastacije koji su na delu, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na današnjoj konferenciji „Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – iskoristimo mogućnosti!“ održane u okviru projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“. nastavak>

Klimatske promene: Rekordna koncentracija gasova sa efektom staklene bašte

ŽENEVA – Koncentracija ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi ponovo je tokom prošle godine dostigla rekordni nivo.
Svetska meteorološka organizacija objavila je da je povećanje ugljen-dioksida malo iznad prosečnog rasta iz prethodne decenije.
Nivoi gasova koji izazivaju globalno zagrevanje, kao što su metan, azot oksid, takođe su izvan prosečnih vrednosti.
Od 1990. došlo je do povećanja efekta zagrevanja zbog akumuliranih gasova s efektom staklene bašte u iznosu od 43 odsto. nastavak>

U Srbiji obeležena Evropska nedelja smanjenja otpada

BEOGRAD – „Rešenje za  problem otpada su regionalni centri za upravljanje otpadom. Kada bi danas očistili čitavu Srbiju od otpada koji se baca u reke i šume i na divlje deponije, opet bi se već sutra vratio u još većim količinama, sve dok u funkciju ne stavimo 27 regionalnih centara za upravljanje otpadom. Bez regionalnih centara nećemo očistiti Srbiju i zato je strateški cilj uspostavljanje sistema za upravljanje otpadnim vodama i otpadom“, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan obraćajući se na manifestaciji Ministarstva zaštite životne sredine povodom obeležavanja Evropske nedelje smanjenja otpada (EVVR). nastavak>

Koldplej „ne ide na turneje” dok koncerti ne budu „korisni za životnu sredinu”

LONDON – Koldplej neće ići na turneju promocije najnovijeg albuma zbog brige o uticaju njihovih koncerata na životnu sredinu.
„Sačekaćemo da vidimo kako naša turneja može da bude aktivno korisna”, rekao je pevač Kris Martin za BBC Njuz.
„Svi moramo da pronađemo najbolji način da radimo sopstveni posao”, nastavio je i dodao da bend želi da njihove buduće turneje imaju „pozitivan uticaj”.
Britanski bend se nalazi u Amanu, prestonici Jordana, gde imaju dva nastupa koji će se strimovati uživo na Jutjubu. nastavak>

Rešenje u produženoj odgovornosti proizvođača

BEOGRAD – U okviru projekta „Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji“, koji zajednički realizuju NALED, Nemačka razvojna agencija GIZ, kompanije Gorenje i Coca-Cola HBC uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, organizovana je studijska poseta Republici Sloveniji, koja je odličan primer pozitivne prakse kada se govori o uspešnim i održivim modelima finansiranja u oblasti životne sredine i upravljanja otpada.

Slovenija je Uredbom o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi regulisala obaveze korisnika, ali i proizvođača elektronske i električne opreme. Korisnici koji odlažu e-otpad imaju obavezu da ga predaju javnom preduzeću u sakupljačkom centru ili u mobilnim kontejnerima, dok pravna lica e-otpad predaju sakupljaču direktno, a ceo proces finansiraju proizvođači električne i elektronske opreme kroz kolektivne operatere. Primena ovakve prakse bi u Srbiji direktno uticala na smanjenje zagađenja e-otpadom, koji se kod nas reciklira u tri puta manjoj količini nego u Evropskoj uniji.

U Sloveniji je istom uredbom ustanovljena i „produžena odgovornost proizvođača“ za elektronske i električne proizvode koje stavljaju na tržište. Ovaj princip znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja njihovog životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. „Produžena odgovornost proizvođača“ u Srbiji bi uspostavila održiv sistem finansiranja, jer bi se proizvođači, udruženi u kolektivnog operatera, međusobno kontrolisali u plaćanju naknada za upravljanje otpadom. Ovakav sistem bi doveo do investicija u sakupljačku mrežu u koju su uključeni i JKP, a ujedno bi se prevazišli problemi u finansiranju reciklažne industrije i uvećala sredstava u budžetu za finansiranje drugih projekata za zaštitu životne sredine.

Osim predstavnika potpisnica projekta, Sloveniju su posetili i predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva finansija, predstavnici lokalne samouprave nadležni za JKP i komunalnu inspekciju iz opština Varvarin i Bački Petrovac, koji su na ovom putovanju razgovarali sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva finansija Republike Slovenije, predstavnicima komore komunalnih preduzeća i kompanije ZEOS – kolektivnog operatera za električne i elektronske proizvode.

„Razmena iskustava sa predstavnicima različitih institucija u Republici Sloveniji od velikog je značaja za uspostavljanje održivog sistema u upravljanju posebnim tokovima otpada u Srbiji. Vođene pozitivnim utiscima sa ovog putovanja, sve potpisnice projekta će i dalje težiti da ovakve primere dobre prakse implementiraju u domaćem zakonodavstvu, sa ciljem unapređenja i povećanja transparentnosti sistema upravljanja zaštite životne sredine“, izjavio je Slobodan Krstović, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.

Slovenija, kao jedna od najmanjih država Evropske unije koja je uspela da veoma brzo prihvati evropske standarde i približi se evropskom nivou u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, odličan je primer pozitivne prakse kada se govori o sakupljanju i reciklaži posebnih tokova otpada, koju bi potpisnice ovog projekta želele da implementiraju u Srbiji.

„Za Gorenje, kao proizvođača ovog tipa opreme i društveno-odgovornu kompaniju, projekti koji u fokusu imaju očuvanje životne sredine su od velike važnosti. To je i razlog zašto smo podržali ovaj projekat, jer želimo da se pobrinemo za naš proizvod i nakon završetka njegove upotrebe, čime se ujedno odgovorno ophodimo i prema našoj okolini. Drago mi je što smo ovom posetom upravo potvrdili neophodnost odgovornog odnosa proizvođača, kao i što smo ovu posetu završili baš u sedištu kompanije Gorenje u Velenju“, izjavio je Dragan Dilparić iz kompanije Gorenje. 

Studijska poseta Sloveniji i dragocena razmena iskustava je još jednom pokazala potpisnicima projekta „Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji“ da su na dobrom putu ka stvaranju održivog sistema finansiranja, koji može znatno doprineti unapređenju sistema sakupljanja i reciklaže otpada, a time i otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju poslovnog okruženja i najvažnije – očuvanju životne sredine.

Izvor: Olaf&McAteer

Kako zaraditi milijarde od ugljen-dioksida?

Ilustracija: Pete Linforth / Pixabay

KARLSRUE – Ugljen-dioksid je najveći uzročnik promene klime. Istovremeno, taj gas je neophodan u mnogim privrednim granama. Naučnici su sada uspeli da od ugljen-dioksida i vode proizvedu gorivo.

Roland Ditmajer i njegove kolege mogu da proizvedu deset litara goriva na dan. Pa ipak, to je mala revolucija. Naučnici na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu (Karlsruher Institut für Technologie, KIT) gorivo proizvode od vode i vazduha, i uz pomoć električne energije. Dakle, iz obnovljivih izvora. nastavak>

Zabrana plastičnih uvijača za knjige u Kini

PEKING – Nova uredba koju je objavila kineska uprava za visoko obrazovanje traži od škola da prestanu da koriste plastične uvijače za knjige zbog zdravstvenih i ekoloških problema.

U cirkularnom dokumentu, koji su zajednički objavili Ministarstvo prosvete i Ministarstvo ekologije i životne sredine, navodi se da osnovne i srednje škole ne bi trebale da zahtevaju od učenika da koriste plastične uvijače za knjige, posebno one koji mogu biti opasni po zdravlje. nastavak>