Železnice Srbije za RSE: Bez rizika od opasnog tereta što prolazi kroz Beograd

BEOGRAD – Transport opasnih materija železnicom kroz Beograd potpuno je bezbedan, saopštilo je preduzeće Infrastukture železnice Srbije (IŽS).

U odgovoru na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE), nakon pisanja štampe o rizicima transporta opasnog tereta kroz Beograd, navodi se da prugom kroz Vračarski tunel, koji se ispod centra glavnog grada Srbije prostire u dužini od 3,5 kilometra od Veterinarskog fakulteta do stanice Vukov spomenik i Pančevačkog mosta, od 1. jula 2018. svakodnevno prolazi dvadesetak teretnih vozova, od kojih u proseku sedam do osam transportuje opasne materije.

IŽS navodi da ovom trasom teretne kompozicije saobraćaju od 1. jula 2018, kada je obustavljen železnički transport na obilaznoj pruzi oko Kalemegdana i dotadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici.

Kako su ranije objašnjavali nadležni, do tada je ovom obilaznicom uglavnom transportovan sav opasni teret, hemikalije i razne druge sirovine, većinom za potrebe hemijske i naftne industrije u Pančevu ali je ta trasa ukinuta kada su šine uklonjene nakon početka izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa Beograd na vodi.

Kako saopštavaju u IŽS, transport putnika i robe prugom kroz Vračarski tunel funkcioniše besprekorno jer je Železnička stanica Vukov spomenik, najbezbedniji i najsavremeniji objekat Infrastrukture železnice Srbije, od jula u potpunosti osposobljena i za saobraćaj teretnih kompozicija.

“To je uključilo i sve bezbedonosne i sigurnosne sisteme u stanici “Vukov spomenik”, a ispunjeni su svi zahtevi inspekcijа zaduženih za ovu oblast,“ saopštilo je preduzeće Infrastukture železnice Srbije.

Teretne železničke kompozicije kroz tunel Vračar saobraćaju tokom celog dana, dok transport opasnih materija tom trasom prolazi samo u terminu kada je stanica Vukov spomenik zatvorena za putnički saobraćaj.

Kako tvrde u IŽS, takva organizacija nije urađena iz bezbedonosnih razloga.

“Opasne materije transportuju se u to vreme isključivo iz psiholoških razloga, kako ne bi prolazile kroz stanicu Vukov spomenik dok u njoj ima putnika,” navode u IŽS.

U tom preduzeću naglašavaju da tunel Vračar i stanica Vukov spomenik u potpunosti mogu da prihvate sav teretni železnički saobraćaj koji prolazi ovim pravcem, kao i da se teretne kompozicije pregledaju pre ulaska u Vračarski tunel.

Ovim pravcem železničke kompozicije idu u takozvanom “hladnom režimu”, što znači da ih zajedno sa isključenim dizel lokomotivama kroz tunel prevlače elektro lokomotive.

“Takva je situacija sa teretnim i sa putničkim vozovima i to je propisano tehničkim uslovima za železničku stanicu Vukov spomenik pre dve decenije kada je izgrađena,” navode u IŽS.

Transport železnicom kroz Beograd dodatno je povećan od 1. februara 2019, kada je obustavljen železnički saobraćaj između Stare Pazove i Novog Sada zbog izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte. Od tada se kompletan teretni železnički saobraćaj između Beograda i Novog Sada odvija pomoćnim prevoznim pravcem Pančevo–Orlovat–Rimski Šančevi–Novi Sad.

„U skladu sa ovim izmenama, od 1. februara rteretni vozovi između juga i severa, kao i prema Banatu, saobraćaju kroz beogradski tunel Vračar,“ saopštava IŽS.

Kao buduće trajno rešenje za transport teretnih železničkih kompozicija i opasnih materija na području Beograda u preduzeću Infrastukture železnica Srbije navode izgradnju 29 kilometara duge obilaznice Beli Potok–Vinča–Pančevo.

Izvor: Radio Slobodna Evropa (RSE)

Nikodijević: Upravljanje otpadom po ugledu na moderne gradove

BEOGRAD – Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević prisustvovao je danas postavljanju reciklažnih zvona za staklo koja omogućavaju primarnu selekciju komunalnog otpada na Savskom keju između blokova 70 i 70a.

Nikodijević je istakao da se ovim putem nastavljaju aktivnosti i briga o zaštiti životne sredine, kao što je to skoro učinjeno na Adi Ciganliji.

– Ovde smo danas postavili 20 reciklažnih zvona, na Kej oslobođenja kod hotela „Jugoslavije” biće postavljeno još dvadeset, dok će pet biti postavljeno kod Beton hale, odnosno na ona mesta gde ima više ugostiteljskih objekata, kako bismo im omogućili da obavljaju reciklažu i lakše postupaju po zakonu – rekao je Nikodijević.

Prema njegovim rečima, nastavlja se praksa upravljanja otpadom po ugledu na moderne gradove i tako ostvaruje profit.

– Na ovaj način se pomaže i JKP „Gradska čistoća” da se pozicionira kao operator upravljanja otpadom na teritoriji grada, s obzirom da se velika količina otpada, koja se ranije samo odnosila na deponiju u Vinči, ponovo može reciklirati i staviti u upotrebu – objasnio je predsednik Skupštine grada.

On je naglasio da staklo koje se reciklira dobija primenu u proizvodnji asfalta na teritoriji grada, a da je plan za narednih 25 godina da se reciklira od 50 do 60 odsto otpada, kao što je staklo, papir, metal, PVC, tekstil.

– Svaki otpad može naći svoju funkciju i primenu u daljem korišćenju. Zbog toga smo u periodu od 2016. do 2018. godine u nabavku kanti, reciklažnih zvona, mehanizacije, podzemnih kontejnera uložili više od 640 miliona dinara, a naš plan je da se ovde ne zaustavljamo, već da nastavimo sa nabavkom opreme za odlaganje otpada, koja će biti podeljena kako građanima tako i privatnim subjektima, kao i vozila za „Gradsku čistoću”. Za te namene u ovoj godini je određen iznos za ulaganje od 340 miliona dinara – rekao je Nikodijević.

Predsednik Skupštine grada najavio je da će uskoro biti predstavljeni novi predlozi za unapređenje merenja i praćenja zagađenja vazduha u Beogradu, s obzirom na to da se u poslednje vreme nekoliko puta polemisalo o ovoj temi.

– Počećemo uskoro da koristimo savremeniju opremu, kada je u pitanju praćenje kvaliteta vazduha u našem gradu, te ćemo preuzimati određene mere koje podrazumevaju izbacivanje autobusa iz javnog prevoza koji funkcionišu na naftu i gas i uvođenje elektroautobusa u centralne delove grada, zatim povećavanje pešačkih zona, zelenih površina i pošumljenih delova – rekao je on i dodao da će svi ti načini dovesti do znatnog poboljšanja kvaliteta vazduha i generalno veće zaštite životne sredine.

Podsetio je da se do pre osam godina ovom segmentu zaštite životne sredine i reciklaži nije posvećivala pažnja.

– Danas se ovim temama bavimo na jedan ozbiljniji način, razgovaramo sa svojim kolegama iz drugih evropskih gradova, prikupljamo ideje i iskustva od drugih koji su to uradili ranije na mnogo kvalitetniji i bolji način i trudimo se da edukujemo svoje građane – zaključio je Nikodijević.

Postavljanju reciklažnih zvona prisustvovali su v.d. sekretara za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, direktor JP „Ada Ciganlija” Robert Đukić i direktor JKP „Gradska čistoća” Marko Popadić.

Izvor: Beoinfo

Mini hidrocentrale: Putevi svih protesta vode u Beograd

BEOGRAD – Talas protesta protiv izgradnje mini hidroelektrana mesecima potresa različite krajeve Srbije – gde god ima planova da se ovakva postrojenja grade.

Ipak, odgovor centralnih vlasti do sada je izostao.

Nateralo je to demonstrante iz svih krajeva Srbije da dođu u prestonicu i tu objasne zašto je pogubna izgradnja ovakvih postrojenja.

Za BBC na srpskom govore kakvu poruku donose glavnom gradu koji ih do sada nije dobro čuo.

video prilog >

Izvor: BBC na srpskom

Saopštenje Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana povodom današnjeg protesta

BEOGRAD – Žao nam je što je manji deo javnosti podržao zlonamernu kampanju jednog broja ljudi koji iz političkih ambicija radi ličnog promovisanja i drugih interesa vode zlonamernu kampanju više od godinu i po dana. Male hidroelektrane koje su izgrađene u poslednjih 10 godina i koje se grade u Srbiji izgrađene su u skladu sa svim važećim zakonima i podzakonski aktima koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU, a sve prema Nacionalnom Akcionom planu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Takođe, sva nadležna ministarstva i javna preduzeća kao imaoci javnih ovlašćenja koji propisuju uslove i daju saglasnosti za njihovu izgradnju, dale svoj pristanak za izgradnju MHE u postupku dobijanja građevinske i upotrebne dozvole.

Ovi protesti su politizacija nečega što ne bi trebalo da bude politika. U Evropi je izgrađeno 24.000 MHE, a u Srbiji tek 90. Kada se traže konkretne izmene zakona, pišu se peticije i vode javne rasprave, jer smatramo da pitanja energetike i zaštite životne sredine treba da se vode u struci i institucionalno, kao i do sada, a ne na ulici ili na društvenim grupama.

Potencijal malih hidroelektrana i prednosti koje imaju u ekološkom smislu nedovoljno su poznati građanima, pa je iz tog razloga i stvorena negativna slika o njihovom uticaju na okolinu što je naš propust kao udruženja i što ćemo ispraviti u narednom periodu kako građani ne bi bili obmanjivani od strane pojedinaca.

Činjenica je da ne postoji nijedan način poizvodnje, bilo čega, pa i energije, a da ne vrši uticaj na prirodu i životnu sredinu, ali je važno napomenuti da male hidroelektrane imaju najmanji uticaj u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije, čak 250 puta manji od termoelekrana. Bitno je napomenuti da je njihov uticaj jednokratan, odnosno samo tokom izgradnje, ali ne i eksplotacije.

Zagovornici kampanje protiv izgradnje MHE zlonamerno snimaju i slikaju reke i rečna korita u toku izgradnje kada se radovi oko rečnog toka ne razlikuju od bilo kog drugog gradilišta u gradu (izgradnja zgrada, podzemnih garaža, puteva).

Rečna korita i okolina se nakon izgradnje, u skladu sa Zakonom, dovode u prvobitno stanje kroz rekultivaciju kako bi se ubrzao proces obnove prirode koja je sama po sebi obnovljiva kroz duži vremenski period.

Optužbe druge strane da se uništavaju reke, priroda, biljni i životinjski svet i da sve to nestaje sa lica zemlje, apsolutno ne stoje.

Nacionalno udruženje malih hidroelektrana zalaže se za poštovanje važećih zakona Republike Srbije, za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora energije uz očuvanje prirode i tako će i ostati!

To je jedini ispravan i mogući način da dosegnemo obavezu prema EU i građanima Srbije koju smo preuzeli, a to je da 27 odsto potrošnje energije do 2020. godine bude dobijeno iz obnovljivih izvora, jer u suprotno tu energiju ce Srbija morati da uvozi. A svi znamo šta to znači za sve nas kao poreske obaveznike i naše buduće naraštaje.

Evropske zemlje su prepoznale značaj MHE, pa tako Švedska ima 1.900, Norveška 2.250, Slovenija 350, Austrija 3.100, Švajcarska 1.000, a ove godine donela zakon o izgradnji još 800 malih hidroelektrana.

Izvor: Represent Communications

Protest “Kaži glasno NE za MHE” u nedelju 27. januara u Beogradu

BEOGRAD – Inicijativa Odbranimo reke Stare planine organizuje u nedelju, 27. januara, u 13 časova, na Studentskom trgu u Beogradu, protest protiv gradnje malih hidroelektrana (MHE) pod sloganom “Kaži glasno NE za MHE”.

Jedini zahtev je, kako navode, momentalno zaustavljanje izgradnje svih derivacionih MHE u Srbiji. Kako je navela Inicijativa, protest organizuju zbog izgradnje derivacionih MHE na više lokacija u Srbiji koje ugrožavaju reke, prirodu, biljni i životinjski svet, kao i zbog činjenice da niko od nadležnih institucija nije pokrenuo zaustavljanje izgradnje MHE koje ugrožavaju stanovništvo i prirodu.

Prisutnima će se obratiti više govornika, a za 14,30 je predviđena protestna šetnja, koja će se završiti ispred zgrade Vlade Srbije.

Administrator i volonter inicijative Odbranimo reke Stare planine Dušan Bodiroga pozvao je građane da u što većem broju dođu na protest.

“Da glasno kažemo ne derivacionim MHE i korupciji i kriminalu”, poručio je Bodiroga na društvenim mrežama.

Građane su na protest preko društvenih mreža pozvali profesori, glumci, ekološki aktivisti iz zemlje, ali i inostranstva. Mnogo od njih protest u Beogradu na Savindan nazivaju najvećim ekološkim skupom u istoriji Srbije.

Ulrich Eichelmann, direktor nemačke organizacije civilnog društva RiverWatch, u svojoj video poruci na društvenim mrežama naveo je da rekama Balkana preti cunami brana.

To se posebno odnosi na Srbiju gde neko pokušava da vam otme reke. Pokažite da ste protiv toga! Dobra prilika je protest u nedelju, naveo je on.

Inicijativa Odbranimo reke Stare planine više od tri godine protivi se gradnji derivacionih MHE na Staroj planini, od kojih su neke planirane i u zaštićenom području. U septembru prošle godine inicijativa je organizovala protest u Pirotu.

Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, izjavio je u novembru prošle godine da je Ministarstvo pripremilo zakon kojim će se zabraniti izgradnja MHE u zaštićenim područjima.

Svoj glas protiv gradnje MHE podigla je i struka. Dekani Šumarskog fakulteta, Biološkog fakulteta, Geografskog fakulteta i Rudarsko-geološkog fakulteta kao i direktor Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” svoje nezadovoljstvo izrazili su u pismu ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu i gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću.

U Evropi je izgrađeno 24.000 mini hidroelektrana, a u Srbiji 90

BEOGRAD – Mini hidroelektrane koje su izgrađene i koje se grade u Srbiji urađene su u skladu sa Nacionalnom strategijom za obnovljive izvore energije i prostornim planovima, kao i u skladu sa svim važećim zakonima i usvojenim planskim dokumentima, uz učešće nadležnih institucija za zaštitu prirode i životne sredine, koji propisuju uslove za njihovu izgradnju. Međutim, potencijal malih hidroelektrana i prednosti koje imaju u ekološkom smislu nedovoljno su poznati građanima, pa je stvorena negativna slika o njihovom uticaju na okolinu.

Nacionalna strategija je rađena u skladu sa obavezama preuzetim prema EU. Svi prostorni planovi su izrađeni u skladu sa zakonom i uz poštovanje obaveze održavanja javnih rasprava u kojima učestvuju sve državne institucije, kao i lokalno stanovništvo.

Činjenica je da ne postoji nijedan način poizvodnje električne energije, a da ne vrši uticaj na prirodu i životnu sredinu, ali je važno napomenuti da mini hidroelektrane imaju najmanji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije. Kakav je uticaj MHE na životnu sredinu, može se najbolje videti na licu mesta, i to na MHE „Pod gradom“ u Užicu koja je sagrađena 1900. godine.

Poslednjih godinu i po dana zlonamerno se snimaju i slikaju reke i rečna korita u toku izgradnje MHE. Tada se gradilišta u rečnom toku, tj. oko njega ne razlikuju od bilo kog drugog gradilišta u gradu (izgradnja zgrada, podzemnih garaža, puteva). Rečna korita i okolina se nakon izgradnje po pravilu uređuju, tj. rekultivacijom dovode u prethodno stanje. Nakon jednog vegetativnog ciklusa, svi obavljeni građevinski radovi se uglavnom ne vide.

– Iz političkih ambicija i drugih interesa jedan mali broj ljudi vodi zlonamernu kampanju protiv izgradnje MHE više od godinu i po dana. Neinformisanost građana su glavni razlozi zbog kojih se bune protiv izgradnje MHE. Kada bi građani imali jasan uvid u kumulativni uticaj na životnu sredinu svih proizvođača električne energije, siguran sam da ne bi imali negativno mišljenje o malim hidroelektranama. U prilog ovome govori činjenica da smo jedna od nekoliko država u svetu sa najzagađenijim vazduhom – kaže Dragan Josić predsednik Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana.

Situacija na terenu u našim rekama, pa i onima koje su u najvišim kategorijama, jeste takva da se u njih izlivaju otpadne vode iz septičkih jama i baca komunalni otpad. Ono što smeta lokalnom stanovništvu, nakon izgradnje MHE, je činjenica da će zbog manje snage vode komunalni otpad postati veoma vidjiv, a otpadne vode koje dolaze u rečno korito iz septičkih jama će se sporije evakuisati, pa se samim tim povećava koncentracija neprijatnih mirisa.

– Male hidroelektrane samo koriste snagu vode u delovima vodotoka sa velikim padovima na malom rastojanju, pri tome ostavljajući zakonom propisan garantovani ekološki proticaj u rečnom koritu. Nakon prolaska kroz mašinsku zgradu, tj. turbine, celokupna količina vode se vraća u rečno korito, i to značajno obogaćena kiseonikom, a hemijski nepromenjena, pa se upravo iz tog razloga riba vrlo četo koncentriše u većem broju neposredno ispod mašinske zgrade. Svi cevovodi MHE se nalaze ispred ili iza sela, pa je u samom selu reka uvek u punom kapacitetu – objašnjava Josić.

Republika Srbija se obavezala da će dostići 27 odsto potrošnje energije do 2020. godine, dobijene iz obnovljivih izvora energije. U slučaju da se ne dosegne ugovorena obaveza, Srbija će uvoziti energiju proizvedenu iz obnovljivih izvore iz Evropske unije. U najrazvijenijim ekološkim evropskim državama hidro potencijal je veoma prihvatljiv i izgrađeno je više od 24.000 MHE od čega je preko 30 odsto ovih objekata izgrađeno u zaštićenim zonama. Evo nekih od zemalja: Švedska 1.900 MHE, Norveška – 2.250, Slovenija – 350, Švajcarska 1.000 (ove godine donela zakon o izgradnji još 800), Austrija 3.100.

Izvor: Represent Communications

Schneider Electric pokreće kampanju Go Green in the City 2019


PARIZ – Kompanija Schneider Electric, lider u oblasti digitalne transformacije upravljanja energijom i automatizacijom, pokreće Go Green in the City 2019, godišnje globalno studentsko takmičenje čiji cilj je pronalaženje smelih ideja i inovativnih rešenja za pametnije, energetski efikasnije i održivije gradove.
Već devetu godinu zaredom, Go Green in the City je jedno od najvažnijih događaja za studente inženjerstva i biznisa širom sveta.
Prošle godine je učestvovalo preko 24.000 mladih pronalazača sa više od 3.000 univerziteta iz 163 zemlje, uključujući 58 odsto devojaka. Takmičari dobijaju šansu da utiču na jačanje digitalne ekonomije i priliku da osvoje međunarodno putovanje na Schneider Electric Innovation Summit 2019, dvodnevnu konferenciju, 2.i 3. oktobra u Barseloni.
Samit okuplja stručnjake iz Schneider Electric i vodeće svetske umove u ovom sektoru koji razmenjuju mišljenja i smele ideje o izazovima i mogućnostima jačanja digitalne ekonomije.
Studenti će imati priliku da se upoznaju sa stručnjacima iz ove oblasti koji će im biti mentori, a imaju i šansu da se nakon toga zaposle u kompaniji Schneider Electric.
Ove godine teme takmičenja podeljene su u četiri kategorije. Pozivaju se studenti da podnesu svoje smele ideje u jednoj od te četiri kategorije: „Zgrade budućnosti”, „Fabrike budućnosti”, „Mreže budućnosti” i „Održivost i pristup energiji”.
Poslovna strategija kompanije Schneider Electric je povezana sa izazovima i odražava njenu posvećenost UN ciljevima održivog razvoja (SDG), stoga se pozivaju studenti da podele ideje o novoj budućnosti i pokažu uspešniju stranu održivosti: vezu između društvenih i uticaja sredine sa jedne strane i tehnologije i poslovnog sveta sa druge.
„Mlada generacija se danas suočava sa velikim izazovima u stvaranju svetle budućnosti za sebe.
Ostvarivanje održive budućnosti sveta je moguće samo kroz osnaživanje i podršku mladim ljudima kako bi postali pokretačka snaga inovacija. Ponosan sam što je takmičenje Go Green in the City postalo platforma na kojoj studenti razvijaju svoje ideje za bolje sutra”, izjavio je Olivije Blum, globalni direktor ljudskih resursa Schneider Electric-a.
Zvirevo Čisadža i Tariro Sintija Mutsindikva sa Instituta za vodu i energiju Panafričkog univerziteta u Alžiru su podelili svoje zadovoljstvo što su pobedili na prošlogodišnjem takmičenju: „Moje iskustvo sa takmičenja Go Green in the City 2018 je bilo izvanredno. Sve je počelo kao mala ideja, ali zahvaljujući pomoći mentora iz Schneider Electric-a ta ideja je postala velika i konkretnija u borbi protiv gladi u svetu”, izjavila je Tariro Sintija.
„Kroz ovo takmičenje smo se povezali sa stručnjacima Schneider Electric-a i imali priliku da naučimo mnogo o izazovima održivosti u svetu”, rekao je Zvirevo.
Timovi moraju da se sastoje od dva studenta koji pohađaju akreditovani fakultet za biznis, inženjerstvo,fiziku, računarstvo, matematiku i druge srodne fakultete. Moraju biti iz iste zemlje ili regiona tokom trajanja takmičenja. Svaki tim treba da ima barem jednog ženskog člana, u skladu sa Politikom promovisanja različitosti i inkluzije kompanije Schneider Electric. Rok za prijave je 25. maj 2019. godine. Za više informacija, posetite: gogreeninthecity.se.com, www.facebook.com/GoGreenintheCity
Schneider Electric je lider u oblasti digitalne transformacije upravljanja energijom i automatizacijom u domovima, zgradama, centrima za podatke, infrastrukturi i privredi. Sa globalnim prisustvom u preko 100 zemalja, Schneider je neprikosnoveni lider u upravljanju električnom energijom – srednjeg napona, niskog napona i bezbedne električne energije i sistema za automatizaciju.
(Tekst i foto: Represent Communications)

Mural od limenki prvi put u Beogradu

BEOGRAD – Posetioci ovogodišnje „Beogradske zime” prvi put imaju priliku da u glavnom gradu uživaju u ekološkom muralu od iskorišćenih limenki.
Specijalno dizajnirana za ovu priliku, Pixelata još jednom na najbolji način spaja umetnost i reciklažu.
Ovoga puta, simboli Beograda – Hram Svetog Save i spomenik knezu Mihailu, motivi su instalacije duge 6 metara.
„Drago nam je što je Pixelata sada i pred Beograđanima i posetiocima prestonice. Praznična atmosfera i vreme kada najbližima želimo samo najlepše je i sjajno vreme za želju da se u 2019. više reciklira i da se dodatno širi svest o značaju reciklaže. Ovaj mural na kreativan način doprinosi reciklaži limenki i podseća zašto je limenka za piće među najboljim ambalažama – lagana je, nesalomiva i može se bezbroj puta reciklirati“, istakao je Nemanja Komatović, iz Recan Fonda.
Beogradska Pixelata postavljena je na „Trgu otvorenog srca”, u toplom kutku, i bić epred posetiocima sve do kraja „Beogradske zime“.
Ovaj ekološki mural je još jedna saradanja recan Fonda i njihove kampanje „Biram da recikliram” sa Beogradskom kulturnom mrežom, čiji je cilj da svi shvatimo punu važnost zaštite životne sredine.
Recan Fondacija za reciklažu limenki za piće osnovana je 2005. godine kao neprofitna organizacija od strane “Ball Beverage Packaging Europe”, fabrike za proizvodnju limenki.
Program „Svaka limenka se računa” je partnerstvo između proizvođača limenki, pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine, koje žele da podstaknu na reciklažu.
(Tekst i foto: Represent Communications)

Podrška UNEP-a unapređenju životne sredine u Srbiji

BEOGRAD – Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan razgovarao je danas sa predstavnicima delegacije Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP), koju je predvodio koordinator za Mediteran Gaetano Leoni.

Trivan je na marginama ministarske konferencije “Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi”, koja se održava u Beogradu, preneo zahvalnost UNEP-u na tome što je odabrao Srbiju za domaćina ovog značajnog skupa.

On je izrazio zadovoljstvo zbog toga što ova najveća svetska organizacija za životnu sredinu ceni napore koje naša zemlja čini na otvaranju i rešavanju ključnih ekoloških pitanja i jačanju međunarodne saradnje u tim okvirima.

Srbija je preduzela ozbiljne korake za otvaranje Poglavlja 27, rešavanje pitanja zagađenja, odnosno korake koji nas približavaju razvijenim evropskim zemljama.

Leoni je rekao da zemlje regiona odlikuje očuvan biodiverzitet, bogatstvo resursa i znatni razvojni kapaciteti, zbog čega je smanjenje zagađenja naročito značajan zadatak, ne samo za ovo područje, već i za celokupnu međunarodnu zajednicu.

On je izrazio punu podršku Srbiji u njenim naporima u unapređenju životne sredine, kao i njenim međunarodnim inicijativama.

Održavanje ove konferencije u Beogradu i njeni rezultati biće od najvećeg značaja za održavanje konferencije Skupštine UNEP u Najrobiju naredne godine, zaključio je Leoni.

Domaćim firmama dodeljeni zeleni inovacioni vaučeri

BEOGRAD – Zeleni inovacioni vaučeri Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u ukupnom iznosu od 135.000 evra, dodeljeni su danas domaćim preduzećima kao podsticaj projektima za inovativna rešenja u oblasti zelenih tehnologija.

Na skupu u beogradskom hotelu “Metropol” nagrađeno je osam preduzeća, a tom prilikom je najavljen i novi konkurs za podelu vaučera u vrednosti od 50.000 evra.

Nagrađeni su projekti iz oblasti poljoprivrede, energetske i resursne efikasnosti, upravljanja otpadom, obnovljivih izvora energije i ekoloških proizvoda.

Program zelenih inovacionih vaučera pokrenut je pre godinu dana, a na taj način je finansirano 29 projekata vaučerima ukupne vrednosti od 435.000 evra.

Preduzeća zainteresovana za vaučere mogu da se prijave na internet stranici http://inovacionivauceri.ebrd.rs.

Program zelenih inovacionih vaučera implementira EBRD, finansira Austrijski DRIVE (Delivering Resource Efficiency Investments) program, uz podršku Centralnoevropske inicijative (CEI) iz Italije.