Svet

Prva genetska modifikacija rovčice u svetu

6ba92a788d954ef4842898198e99ecab

Priredio: Džao Peng

Prva genetska modifikacija šumske rovčice u svetu obavljena je u laboratoriji Zoološkog instituta u Kunmingu, u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan, navodi se u tezi objavljenoj u eminentnom naučnom časopisu „Cell Research“. nastavak

Kocka – od prirodnog gasa do struje

F519FEA3-0816-499A-BD8B-ACF713F0F92A_w640_r1_s_cx10_cy0_cw90

Emisija ugljen-dioksida iz kocke je 50 odsto manja nego iz sličnih generatora na benzin. Osim toga, ova sprava je lakša, ne pravi buku i znatno je jednostavnija za održavanje.

Uprkos brojnim i glasnim kampanjama za korišćenje obnovljive energije, svet se i dalje kreće na fosilna goriva. Većina naučnika predviđa da će tako ostati još najmanje nekoliko decenija. U međuvremenu, cilj je pronaći nove načine za dobijanje više energije iz fosilnih goriva, a da se u isto vreme smanji emisija štetnih gasova, koji doprinose klimatskim promenama. nastavak

Nacionalna komisija najavljuje drastično smanjenje zagađenja

a61eafd55eab45e3a97c9c5b8eb6a82d

Zagađenje u gradovima Pekingu i Tijenđinu i obližnjoj provinciji Hebeiju opašće za 40 odsto do 2020, objavila je Nacionalna komisija za razvoj i reforme Kine.

„Prosečno godišnje očitavanje zagađujućih čestica manjih od 2,5 mikrona, koje su najopasniji za stanovništvo, opašće na 73 do 2017. i na 64 mikrograma po metru kubnom vazduha do 2020. godine“, naveli su iz Komisije. nastavak

Eksperti: Ima nade za suzbijanje ubrzanog zagrevanja planete

7234E25A-9B95-47A5-9D4B-97A88D148F14_w640_r1_s

U Parizu uskoro počinje dvonedeljna konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Postoje velika očekivanja da će njen ishod biti konkretan plan sa ostvarivim ciljevima za svaku zemlju učesnicu – što znači da će do 2025. emisija ugljenika u atmosferu biti na mnogo nižem nivou nego što je danas. Međutim, kada se taj dogovor postigne – šta je potrebno da zaista bude primenjen?

Ima nade da se mogu suzbiti posledice ubrzanog zagrevanja planete – smatra američki kongresmen Den Bajer, član Ekonomskog komiteta oba doma Kongresa i Odbora Predstavničkog doma za prirodne resurse: nastavak

Obama: Čista energija u korist svih

1

Američki predsednik govoreći na konferenciji u Las Vegasu poručio da obnovljiva energija ne bi trebalo da bude predmet spora, već pitanje koje spaja sve građane…

Američki predsednik Barak Obama najavio je nove izvršne odluke i druge poteze u cilju olakšavanja vlasnicima kuća i biznisa da investiraju u poboljšanja u vezi sa takozvanom „zelenom energijom“, koja su u prošlosti bila ili nepraktična ili preskupa. nastavak

Hrvatska: Zaštita prirode baš ako mora

2

Hrvatski ministar zaštite životne Zmajlović hvali rezultate ostvarene u njegovom mandatu, no ekološki aktivisti upozoravaju na nerešene probleme kao što su Plomin C, eksploatacija nafte na Jadranu i zbrinjavanje otpada.

Ministarstvo zaštite životne sredine i prirode Hrvatske potvrdilo je početkom sedmice vest da se obustavlja priprema gradnje hidroelektrane Ombla kraj Dubrovnika, a zbog ekološkog rizika i neisplativosti projekta. Informacija je snažno odjeknula u javnosti, naročito u njenom delu koji se žestoko protivio tom planu Hrvatske elektroprivrede. No zatim se na temu Omble i druga osetljiva pitanja iz istog područja nadovezalo više kritičkih osvrta prema politici aktuelne vlade i nadležnog ministra Mihaela Zmajlovića. Pri tom je vrlo primetan bio istup opozicione stranke OraH, na čelu s prethodnom ministarkom zaštite životne sredine Mirelom Holi, u ono doba članicom SDP-a. nastavak

Stvaranje prirode na kopovima uglja

1

Površinski kopovi između Ahena i Kelna čine najveće područje za vađenje smeđeg uglja u Evropi. Pogled na njih međutim otkriva i razoreni krajolik zapadne Nemačke. Energetski gigant RWE ulaže napore da promeni imidž.

„Kako je ovde pre bilo prljavo“, priseća se Elfride. „Ugljena prašina je bila lepljiva, širila se svuda, ostavljajući crnu čađ. To je bilo strašno.“ Ova žena je 15 godina marljivo brisala prašinu sve dok se površinski rudnici nisu preselili dalje od njene kuće. No njen suprug radi za kompaniju RWE i pristojno zarađuje, tako da Elfride ne želi da se previše žali. Ova žena ne želi da objavimo njeno pravo ime, baš kao ni Gertrud: „Morate to razumeti, naše porodice zavise od RWE“, kaže žena i gleda u daljinu – daleko na rudnik Hambah, najveći površinski kop u Evropi. nastavak

Previše koala, nedovoljno drveća

4D251FA2-FF25-425D-A21D-0F51FA712F78_w640_r1_s_cx0_cy9_cw0

U australijskoj državi Viktorija u toku akcija obuzdavanja razmnožavanja koala zbog prevelike populacije u toj oblasti, iako su one na svetskoj listi ugroženih životinja.

Koala je lik kojeg turisti vole da vide. Na hiljade ljudi svake godine dolaze u Kejp Otvej kako bi uživali u ovim umilijatim sisarima koji se iskljčvo hrane lišćem eukaliptusa. nastavak

Dan planete Zemlje

earth

22. april je dan u kome se širom sveta obeležava Dan planete Zemlje i stanovništvo podseća koliko je važno očuvanje i ophođenje prema prirodi, koje su pretnje zdravoj životnoj sredini i kako sprečiti negativne posledice po okolinu. Cilj obeležavanja svetskog dana planete Zemlje jeste upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena. nastavak

Sji Đinping: Gvozdena ruka protiv zagađenja vazduha

sjiaa

Predsednik Si Đinping obećao je juče da će se gozdenom rukom boriti protiv zagađivača vazduha.

„Mi ćemo kazniti gvozdenom rukom bilo kog prekršioca koji uništava ekologiju ili okolinu, bez izuzetaka,“ rekao je on tokom razmatranja izveštaja o radu Državnog saveta, zajedno sa poslanicima narodnog kongresa iz provincije Điangsi. nastavak

Svetski dan divlje faune i flore

CITES-Poster-1-213x300

Svetski dan divlje faune i flore obeležava se širom sveta 3. marta, nakon što je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija na 68. zasedanju ovaj datum odredila za obeležavanje na globalnom nivou u cilju podizanja svesti o pretnjama, koje po opstanak velikog broja vrsta biljaka i životinja u prirodi predstavljaju nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa, ilegalna trgovina primercima divljih vrsta i druge nezakonite aktivnosti poput krivolova. nastavak

Kina radi na poboljšanju kvaliteta vode i vazduha

A man wearing a mask makes his way during a polluted day at Tiananmen Square in Beijing

Kineska vlada za prošlu godinu ispunila je zacrtane ciljeve, kako bi kvalitet vode i vazduha bio na boljem nivou, saopštilo je juče kinesko Ministarstvo zaštite životne sredine.

Oko sedam miliona motornih vozila isključeno je lane iz saobraćaja, zbog nezadovoljavanja standarda u oblasti emisije štetnih gasova, rekao je Džou Šengsjan, ministar zaštite životne sredine NR Kine. Oko 50 hiljada peći koje sagorevaju ugalj je ugašeno, a posebni uređaji za denitrifikaciju postavljeni su na termo-generatore ukupne snage 190 kilovata. nastavak

Arktička hladnoća u SAD

Sjedinjene Države  su ovih dana zahvatile arktičke hladnoće. Tepmperature u velikom broju saveznih država i u prijestonici Vašingtonu su znatno ispod nule, dok u pojedinim mjestima duva i snažan vjetar.

Opasni arktički talas zahvatio je Sjedinjene Države od istoka do juga, sa temperaturama daleko ispod nule u većem dijelu zemlju. Sa izuzetno hladnim vremenom suočavaju se i stanovnici Mineapolisa. nastavak

Klimatske promene: Poboljšanje u 2015?

01E97F24-CF92-4E16-8669-038DBEE60D36_w640_r1_s

Ujedinjene nacije su 2014. objavile seriju izveštaja o klimatskim promenama koji su, sa još većom sigurnošću, potvrdili da se planeta zagreva. Iako su predviđanja sumorna, protekle godine su se pojavili neki ohrabrujući znaci da globalna zajednica počinje da preduzima korake u vezi sa klimatskim promenama.

U 2014. ljudi su izašli na ulice da protestuju protiv klimatskih promena. Lider sindikata Džordž Grešam bio je među 400 hiljada učesnika marša za klimu u Njujorku u septembru: nastavak

10 godina od cunamija

0,,18128843_303,00

U naletu cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihtera 26.12. 2004, kod Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi. Najviše su bile pogođene Indonezija i Šri Lanka, ali i mnoge zemlje indijskog okeana.

Železnička pruga na jugozapadnoj obali Šri Lanke jedna je od najlepših na svetu. U blizini mesta Peralija cunami je svom silinom „pogodio“ voz. Ribar Nalim priseća se te tragedije, … nastavak

Antarktik kao rog izobilja: hrana, voda i novac

9RIAN_00186975.HR.ru

Antarktik je industrijska riba, oko 90 odsto rezervi vode za piće i ogromni obimi nafte i gasa. Jednom reči, sve što je potrebno čoveku koji je već skoro potrošio sve lakodostupne resurse, a sada je blizak tome da razbije kasicu i da otvori „neprikosnovenu rezervu“. Za sada ledeni pokrivač i međunarodni sporazum ne daju da se stigne do zemljinih bogatstava, ali da li će ova zaštita dugo trajati?

Na Antarktiku, kao i u vodama oko njega, nalazi se oko 6,5 milijardi tona nafte i više od 4 trilona kubnih metara gasa. Istina, kako bi se stiglo do tih bogatstva, moraže da se buši na desetine metara leda u surovim uslovima. Zadatak je kolosalno skup, mada, kada sve ostale rezreve nafte i gasa budu iscrpljene, čovek će stići do antarktičkih naslaga. nastavak

Na Arktiku će biti izbrojani medvedi

9RIAN_00587992.HR.ruu

Na ruskom Arktiku će prvi put za 10 godina biti izvršen popis belih medveda. Akcija koja se sprovodi zajedno s norveškim naučnicima planirana je za avgust 2015. godine. Rezultati brojanja po mišljenju stručnjaka mogu biti žalosni.

Poslednji popis stručnjaci su izvršili 2004. godine. Iz helikoptera su brojali medvede na Novoj Zemlji, Zemlji Franje Josifa i Čukotsko-Aljaskim ostrvima. Tada je njihova populacija brojala 3000 individua. Međutim, od tada se zbog globalnog otopljenja situacija u regionu veoma promenila. Led se topi, a meda svoj glavi plen – foku, obično lovi na plutajućem ledu. On je postao simbol Arktika upravo zato što od kopnenih sisara jedino on može da živi na santama. Sad bukvalno „gubi tlo“ pod nogama, zbog čega ostaje i bez kuće i bez ručka – foke migriraju na druga mesta, a krupniji plen – morževi – mede ne mogu da uhvate, objasnila je za „Glas Rusije“ zamenica direktora za naučni rad nacionalnog parka „Ruski Arktik“ Marija Gavrilo: nastavak