Mesečne arhive: decembar 2016

Nacrt Trećeg nacionalnog izveštaja o sprovođenju Arhuske konvencije

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pokrenulo je postupak izrade trećeg nacionalnog Izveštaja o sprovođenju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija), u skladu sa obavezama koje Republika Srbija ima kao članica Konvencije („Službeni glasnik RS”, br.38/09).

Nacrt trećeg nacionalnog Izveštaja o sprovođenju Arhuske konvencije („Izveštaj”) sačinili su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u saradnji sa predstavnicima nadležnih organa i organizacija. Tokom izrade Izveštaja zatražena su mišljenja od svih relevantnih državnih i drugih organa u Republici Srbiji (RS) na republičkom, pokrajinskom, gradskom nivou (Beograd, Kragujevac). Takođe, zatražena su mišljenja nadležnih stručnih organizacija, agencija, zavoda, itd. koji se bave pitanjima od značaja za sprovođenje Arhuske konvencije kao i Beogradske kancelarije Regionalnog centra za životnu sredinu (REC). nastavak

Prirodna ili plastična jelka?

36849051_303

Debata je stara skoro koliko i komercijalizovana verzija praznika: da li je za životnu sredinu bolje ako svake godine kupujemo pravu prazničnu jelku ili ako nabavimo veštačku koja se može koristiti godinama?

Hal Horton je već nekoliko sati na zimi, ali tek sada, ušuškan u debelu jaknu i rukavice, dočekuje prve mušterije. Nedelja je, sedam dana pred Božić, i porodice stižu da kupe najvažniji ukras – praznično drvo. Sveži sneg prekriva tlo, svuda su načičkani borovi, smreke i jele.

To je Hortonova farma drva, porodični biznis u Vitčurč-Stouvilu, jednom od predgrađa Toronta. Horton nastavlja ono što njegova porodica radi kroz već tri generacije: pomaže lokalnim stanovnicima da odaberu i iseku svoje božićno drvo. „Neki vole borove, neki smreke“, kaže Horton za DW. nastavak

Organizovan Tematski sastanak o implementaciji Plana smanjenja potrošnje HCFC supstanci (hlorofluorougljovodonika) i Pregleda alternativa za supstance koje oštećuju ozonski omotač

img_8918

 

 

 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine zajedno sa organizacijama Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i za razvoj (UNDP) organizovalo je Tematski sastanak o implementaciji Plana smanjenja potrošnje HCFC supstanci i Pregleda alternativa za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Sastanak je održan u Beogradu, 29. novembra – 01. decembra 2016. godine, u okviru redovnog radnog programa UNEP-ove Regionalne ozonske mreže za Evropu i cenralnu Aziju (ESA mreža). nastavak

EU sredstva za aproksimaciju životne sredine

pocetak-projekta-eas

 

 

 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine uz pomoć EU započelo projekat „EAS”

Danas je zvanično predstavljen početak projekta „Dalja implementacija Nacionalne strategije aproksimacije u oblasti životne sredine – EAS”, koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a finansira Evropska unija. Projekat će biti usmeren na podršku resornom Ministarstvu i Pregovaračkoj grupi 27 u jačanju institucija i strateškom planiranju u okviru Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene.

„Životna sredina je finansijski i administrativno zahtevna oblast koja podrazumeva kontinuiranu koordinaciju i komunikaciju svih relevantnih institucija. O tome svedoči i podatak da je neophodno 10 milijardi evra sredstava za aproksimaciju životne sredine, od čega je približno milijardu evra za investicije u otpad, a oko 7 milijardi evra za vodosnabdevanje, kanalizaciju i otpadne vode. Ovaj program će pomoći našoj zemlji u daljem približavanju pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine, kroz jačanje institucija, poboljšanje infrastrukture i investicionog planiranja novih projekata u ovoj oblasti“, rekla je Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Oskar Benedikt rekao je da je do sada otvoreno 6 poglavlja, i da se nada da će Poglavlje 27 biti otvoreno bez početnih merila. „Poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, je najkompleksnije kada je u pitanju broj direktiva i čini jednu trećinu ukupnog evropskog zakonodavstva. Ono je i najskuplje i zahteva ogromne investicije, ali je i najvažnije, jer se tiče kvaliteta života svih građana: kvaliteta vode, vazduha, zemljišta. Nijedno drugo poglavlje ne utiče u toj meri na naše živote, zdravlje, budućnost i razvojne projekte više od ovog poglavlja. Projekat koji danas počinje upravo treba da ojača institucionalne kapacitete za pripremu pregovaračke pozicije Srbije u ovoj oblasti“, istakao je Benedikt.

Projekat „Dalja implementacija Nacionalne strategije aproksimacije u oblasti životne sredine“ traje do oktobra 2018. godine i obuhvata aktivnosti koje se odnose na tri glavne komponente: jačanje institucija za sprovođenje zakonodavstva u oblasti životne sredine, jačanje kapaciteta za planiranje sprovođenja EU Direktiva koje zahtevaju značajna finansijska ulaganja (posebno u oblasti voda i otpada) i jačanje kapaciteta za investiciono i finansijsko planiranje projekata u oblasti životne sredine.

Na konferenciji su predstavljena i iskustva Slovenije u pregovorima za Poglavlje 27, kao i iskustva Makedonije u oblasti troškova i koristi u vezi sa budućim razvojem održivih investicija i sprovođenja zahteva EU u sektoru voda.

Novi program reagovanja na zagađenje vazduha u Pekingu

abd5daba8e774e9c92ee0491cee85140

 

 

 

 

 

Peking je ove nedelje usvojio novi plan reagovanja u slučaju povećanog zagađenja vazduha koji predviđa uklanjanje većeg broja vozila sa gradskih ulica.

Prema rečima Vanga Bina iz Uprave za zaštitu životne sredine, novi mehanizam reagovanja trebalo bi da smanji uticaj zagađenja na život ljudi i proizvodnju.

„Prema starom pravilu, škole u gradu trebalo je da budu zatvorene kada bude oglašeno crveno upozorenje na zagađenje vazduha. Novim pravilom prati se trenutni kvalitet vazduha i odluka o zatvaranju škola zavisi od odluke prosvetnih vlasti“, rekao je Vang Bin. nastavak

Sastanak radi unapređenja koordinacije poslova inspekcijskog nadzora poverenih jedinici lokalne samouprave

dsc_0026

 

 

 

 

 

Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine u saradnji sa Stalnom konferencijom opština i gradova, je u okviru svojih aktivnosti održao treći u nizu sastanaka sa jedinicama lokalne samouprave u Gradu Kruševcu za Rasinski, Toplički i Raški upravni okrug okrug.

Cilj ovih sastanaka je upoznavanje Jedinica lokalne samouprave o koordinaciji poverenih poslova, uspostavljanje sistema, efikasniju komunikaciju, kroz bolju saradnju, obaveštavanje, razmenu podataka, pružanje pomoći i ujednačavanje postupanja inspektora prema nadziranim subjektima.  Učesnike ovog sastanka je pozdravila zamenik gradonačelnika Vesna Lazarević, a u ime gradske uprave prisustvovala je i zamenik načelnika Dragica Bojković. nastavak

Nemačka mora da plati odštetu

 

19214201_303

Nemački Ustavni sud da je za pravo energetskim koncernima. Uglavnom. Nakon što je kancelarka Angela Merkel najavila zatvaranje atomskih elektrana, koncerni imaju pravo na „odgovarajuću“ odštetu.

Razlog za ovu tužbu energetskih koncerna koji u Nemačkoj imaju atomske elektrane, jeste nagla promena politike eksploatacije atomske energije koju je najavila nemačka kancelarka Angela Merkel neposredno nakon nesreće u Fukušimi – i jedva godinu dana nakon što je s energetskim koncernima bilo dogovoreno nešto sasvim drugo. nastavak

Mali: Fabrikama za preradu rešićemo pitanje otpada u Beogradu

 

7db79b0afef2b42612d97425f15b12f0_9080199705

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali posetio je danas Centar za obnovljivu energiju (EWB) u Bernu i najavio da i Beograd može da računa na izgradnju jedne takve fabrike, koja će trajno rešiti pitanje otpada u glavnom gradu, prenosi Tanjug.
Beograd će, prema njegovim rečima, do kraja ovog meseca dobiti ponude četiri renomirane kompanije za učešće u javno-privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu otpada.
– Tokom naredne godine biće izabran partner koji će sa gradom napraviti fabriku koja će iz otpada praviti toplotnu i električnu energiju, kroz investiciju vrednu 300 miliona evra – rekao je Mali. nastavak